Stres na radnom mestu nije izvan vas, on je u vama – izbacite ga iz života

прво правило, никад не радити код неког из фамилије...

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.

"Stres na radnom mestu nije izvan vas, on je u vama – izbacite ga iz života"

Tako je, promenite posao i izbacite ga iz zivota, firmu za koju radite i vaseg gazdu koji vam iritira mozak koji vam luci hormon stresa ili vam nabacuje previse posla.

Iz svih navedenih razloga, konacno sam proslog petka dala otkaz u firmi u kojoj sam radila 10 godina. Ponudili su mi povecanje plate, glatko sam odbila. Nije vredno, niti je sve u parama.

A sta kad si svestan svega toga i iz fazona si da gde god drugo da odes znas da ce biti isto nakon par nedelja/meseci/godina? A mozda i gore... Iluzija je da imamo izbor... I nemojte mi motivacione poruke/pasivne prihode i ostale budalastine. Nemaju svi smisla za biznis, niti ustedjevinu, niti konekcije. A i onaj ko ima nema vremena ni snage da o tome razmislja jer je iscrpljen boreci se da ima dovoljno da plati racune.

Juce - prvi dan godisnjeg odmora. Nesnosna glavobolja, povracanje, probajuci bol u stomaku koji ne prestaje. Ceo dan proveden u krevetu. Nemam volju ni da se radujem.

I ženu treba da izbacim iz života.

Drugo pravilo: nikad ne zapošaljavaj nikog iz familije.

Nažalost, većina stresova dolazi neorganizacijom i premalim brojem izvršioca za preveliki broj ideja. Takođe, budući da sam radio i kod srpskog privatnika i kod stranog investitora, definitivno veći stres veštački prouzrokuje domaći poslodavac (ne svi naravno ali većina da). Od situacije kako je to moguće i mene to ne interesuje do ja hoću da se to reši. Jedino rešenje je ako šefovi ostanu isti promena pozicije i/ili firme.

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.
(maki, 15. avgust 2021 22:05)

idi u državnu službu i čekaj da ti prođe život!

Mobing, omiljeni sport srpskih biznismena ili jos gore malenih sefova sa velikim ambicijama.

Volim te moderne korporacijske price tipa: Radi jogu, treniraj, budi pozitivan, IDEMO ZIVOT OPAAAAAA!!!

Rodjace, ako radim za 400e 12 sati dnevno 6 dana u nedelji, apsolutno POTPISUJEM da nista od tih 'NEW AGE' budalastina nece pomoci. Ali boze moj, sve moze i sve ide, samo da se radniku ne da plata dostojna coveka.

Toliko.

u srbiji glavi uzrok stresa je losa organizacija i haoticno poslovanje. svi bi sad sve i to odmah, bez nekog duzeg planiranja i bez nekog plana. kad bi se sve planiralo kao u nemackoj npr., posao bi bio pesma i lagan. mislim da je glavni uzrok tome nesigurnost našeg tržišta i države same kao takve.
sa druge strane, nas radnik cim je lagano i bez stresa, on se opusti i ne izvršava posao kako treba, pa zato gazde vestacki izazivaju napetost kako bi radnik bio budan i pripravan.
sta je rešenje? rešenje je posvetiti se ozbiljno stres menadžmentu. ne mislim samo na poslu, vec bi to trebalo uvesti kao predmet u školi. na kraju krajeva ne postoji stresna situacija, vec samo naša nemogucnost da odgovorimo na situaciju kako bi trebalo bez stresa.

Nije samo kod privatnika, verujte. Stres je katastrifa, jos najgore kad vas opterecuju nekim glupostima pored ogromnog posla i problema koji posao sam po sebi zadaje. Evo ponedeljak, 00.25 ja ne mogu da zaspim jer znam sta me sutra ceka i sta sve treba sa postignem..

@Burnout Ista prica, otisli na godisnji devojka i ja, prva tri dana nisam mogao da se opasuljim gde sam i sta sam. Danas krecem na posao i unazad tri dana me je stomak unistio, nemam volju ni za cim...

Ovo da stres ne dolazi spolja nego iz nas samih baš i nije sasvim tačno.. Ne možemo totalno otupeti na spoljne nepredvidive uticaje kao što su iznenadan zvuk sirene, saobraćaj, saobraćajne nezgode, požare, smrt ili gubitak neke drage nam osobe, iznenadni zemljotres... Svaki strah izaziva stres pa nismo svi Hanibal Lektor bez trunke empatije i emocija.. Možda bi to neko voleo, jednog dana nam možda ugrade neke senzore da nas otupe, možda nam odrade lobotomiju pa nećemo mariti za ništa i živećemo 200 godina. Neki strahovi su opravdani i realni i takoće su kao takvi izvor stresa!

Mislim da se svi prave slepi i gluvi kad se ova tema tako i pise blago receno spominje. 95% domacih privatnika vade dzigeru iz radnika sa svojim stres-dzedajskim silama. Totalno izivljavanje nad radnicima i iskoriscavanje do krajnjih granica. Da ne kazem skoro isti postotak namestanja i ogovaranja radnih kolega radi sitnog povecanja plate ili samo zbog tapskanje po ramenu. Vecina na polozajima umisle da je njihova firma...itd. Da se radnici udruze svasta bi dobro postigli. Ali do kraja sve je to jedan veliki zdrastveni problem drustva koje treba leciti pod hitno jer nije ga puno ostalo a vreme neumorno kuca napred...

Marija
Drago mi zbog tebe. Samo mi objasni od čega da živim. Nismo mi koji trpimo glupi. Mozda smo nesposobni ali glupi i mazohosti nismo.

Menjanje firme svake 3-4 godine je nešto najbolje što možete raditi. Ako ste dobri u svom poslu ispregovaraćete bolju platu, promenićete okruženje i barem prvih 3-4 meseca bićete u početničkoj fazi. Nema ništa više veštačko u životu nego ideja da treba godinama da idete u istu kancelariju, boravite u istom okruženju ljudi sa kojima se kao takmičite, a u stvari samo čekate kraj dana. Sa svakom novom firmom u koju dođete postavite sebi lične ciljeve i rok koliko hoćete da ostanete i radite na tome.

Проблем је у томе што огромна већина радних места све више тражи глупе, послушне и заменљиве роботе, а све мање разумна људска бића која ће бити поносна на резултате свог рада. Појам каријере скоро уопште више не постоји, сада је свачији посао заправо "шљака", на коме се напредовање своди на то да од обичног роба постајеш старији роб, роб прве класе, па старији роб прве класе. Као војска. Идеш тако сваки дан на посао и свестан си да си само мали шраф велике машине и питаш се шта ће бити када пређеш 45 или не дај боже 55, а машина се поквари и неко реши да је пошаље у старо гвожђе. Каквој перспективи да се нада неко од 50+ у овом суровом свету? Ко ту не прсне од муке тај није нормалан! По мом мишљењу ту су највише погођени високо образовани који заврше - пазите сад - само факултет. Лепи послови где човек и даље има утисак некакве каријере имају све скупљу улазницу, где ни 3 доктората више нису довољна, док се све остало своди на то да ти на крају постане свеједно да ли ћеш бити инжењер или чистач ципела. С том напоменом да је и посао чистача ципела постао висока ексклузива, јер сада сви чак и на дипломатске пријеме, уз свечана одела и хаљине, на ногама носе патике. А човек се толико мучио да заврши високе школе, учио сваки испит за највише оцена ... и на крају се пробуди и пита се шта је сврха његовог рада, а газда држи бич у руци и шиба га да ради боље, брже, јаче ... И немојте само сада да ми неко каже "ради на себи" и сличне њу-ејџ глупости које ништа не значе!

ovakva trabunjanja nisu slucajna. psihoterapeuti su uvuceni decenijama, napoljuu a odskora i kod nas, u farmako krug koji treba da te ubedi da ti nesto fali, medicinski, da si ti oboleo, da bi ti nakon toga uvalio neki lek, preparat, antidepresiv, melem i slicno

ovo sektasko ''do vas je'' moze samo da prodje kod tih uobrazenih da sve znaju bubalica koje su cetiri, pet godina biflale informacije iz sitno kucanh knjizurina, koje su ih ucile da oni sve znaju o coveku. tako napujdan ego, nikad se nece odreci uverenja da on zna o vama bolje nego vi sami.

nazalost, od borbe za opstanak, a to je zivot u srbiji, mi nemamo vremena ni snage da probamo naci bolje i zdravije. najcesce, sve i da imamo vremena i snage, nema mnogo zdravih radnih mesta niti poslodavaca

ipak, valja promeniti. silom prilika, morao sam otici sa jednog mesta koje mi se dopalo. da ih imao za zivot, zaposlio sam se u kol centru i to su mi najgore godine zivota. mrzeo sam sebe koliko mi to nije prijalo karakteru, a ni egu (trpis svaki dan idiote koji su entitled - sto je nazalost danas trip koji imaju svi ljudi, stari, mladi, ovi, oni, svi misle da bas oni imaju pravo da dobiju sve a ne daju nista)

otisao sam iz toga, ne hvala bogu, nego hvala mojoj petlji. otisao sam na platu manju 20 posto, ali to koliko mi novi posao vise prija ne moze da plati nijedna kinta niti da izleci nijedan lekic koji bi ovi psiholozaci probali da uvale

Uz dužno poštovanje, psihološka lupetanja su previše postala popularna.

Jedan predlog i mali savet za sapatnike koji rade kod bezobraznih šefova ili gazda. Batalite ove psihološke gluposti koje falinku traže u vama. Falinka je u psihopatama koje žele vlast. Primenite nešto što se zove transfer stresa na pretpostavljenog. Dakle svaki put kad krene da vas drnda dignite mu živac do granice koju procenite da sebi možete da pruštite u datom trenutku. Ako imate priliku da je problem nerešiv tražite od njega pomoć da ga rešite. Posle nekog vremena uspešno će te ga dresirati da vam se ređe obraća i manje vas dribla. Svaka životinja uključujući čoveka instinktivno izbeva stresne situacije. Ako mu tražite asistenciju za nerešiv problem niste vi nesposobni već on što znači da problem ide pod tepih ili se angažuju dodatni resursi da se reši. Ako počne da se dere derite se i vi dok mu povlađujete. Ne vičite dok mu se suprotstavljate nego dok se slažete sa njim ili mu se smeškajte u lice i terajte ga da se dere još više. Isprobavajte razne metode da vidite na šta najbolje reaguje. Verujte dva tri takva uposlena u stanju su da slome svakog šefa. Naterajte zlotvore da im svaki dinar plate izađe na nos. Verujte mnogo bolje će te se osećati a šef neka ide na jogu :)

Ја сам почела да примењујем следећу логику на све односе(љубавне, пословне,родбинске,пријатељства и комшијске). Ја покажем заинтересованост и мало труда па ако за то добијем позитивну реакцију онда гурам даље АЛИ врло пажљиво тј. пратим другу страну или ти реципроцитет.Поента је да сам схватила да то што ја нешто хоћу и видим као позитивно не значи да исто то тако виде и остали и то је ок.Не треба силити ствари.И то није ништа лично него туђа перцепција, искуство и доживљај као што ја имам своје.Не можете главом кроз зид јер је зид зид а ваша глава једна једина.. Живот је кратак и са правим људима тако да трошити себе на лоше односе је бесмислено. Ако Вам све осим међуљудски односа одговара укључите аутопилот и радите само оно што треба радите и штедите себе.. Ти није ваша фирма, плаћени сте да одрадите посао а не да изигравање психијатра.. Свако добро:)

Nama menadžerima je najteže.

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.
(maki, 15. avgust 2021 22:05)

Evo ja nisam, a izuzetno sam dobro plaćen. Ni minut prekovremenog ne radim, često ako ranije završim svoj posao, ranije sam slobodan. Od tebe zavisi kako će ti biti. A ko voli da mu na državnom poslu prolazi vreme i život, nemam ništa protiv, ali nije za mene. Neću da maštam od bednih 1000 evra mesečno za preživljavanje.

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.
(maki, 15. avgust 2021 22:05)

idi u državnu službu i čekaj da ti prođe život!

I ženu treba da izbacim iz života.

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.

Sve je tacno. Svi koji rade kod privatnika su preoptereceni i konstantno pod stresom.
(maki, 15. avgust 2021 22:05)

Evo ja nisam, a izuzetno sam dobro plaćen. Ni minut prekovremenog ne radim, često ako ranije završim svoj posao, ranije sam slobodan. Od tebe zavisi kako će ti biti. A ko voli da mu na državnom poslu prolazi vreme i život, nemam ništa protiv, ali nije za mene. Neću da maštam od bednih 1000 evra mesečno za preživljavanje.

Uz dužno poštovanje, psihološka lupetanja su previše postala popularna.

ovakva trabunjanja nisu slucajna. psihoterapeuti su uvuceni decenijama, napoljuu a odskora i kod nas, u farmako krug koji treba da te ubedi da ti nesto fali, medicinski, da si ti oboleo, da bi ti nakon toga uvalio neki lek, preparat, antidepresiv, melem i slicno

ovo sektasko ''do vas je'' moze samo da prodje kod tih uobrazenih da sve znaju bubalica koje su cetiri, pet godina biflale informacije iz sitno kucanh knjizurina, koje su ih ucile da oni sve znaju o coveku. tako napujdan ego, nikad se nece odreci uverenja da on zna o vama bolje nego vi sami.

nazalost, od borbe za opstanak, a to je zivot u srbiji, mi nemamo vremena ni snage da probamo naci bolje i zdravije. najcesce, sve i da imamo vremena i snage, nema mnogo zdravih radnih mesta niti poslodavaca

ipak, valja promeniti. silom prilika, morao sam otici sa jednog mesta koje mi se dopalo. da ih imao za zivot, zaposlio sam se u kol centru i to su mi najgore godine zivota. mrzeo sam sebe koliko mi to nije prijalo karakteru, a ni egu (trpis svaki dan idiote koji su entitled - sto je nazalost danas trip koji imaju svi ljudi, stari, mladi, ovi, oni, svi misle da bas oni imaju pravo da dobiju sve a ne daju nista)

otisao sam iz toga, ne hvala bogu, nego hvala mojoj petlji. otisao sam na platu manju 20 posto, ali to koliko mi novi posao vise prija ne moze da plati nijedna kinta niti da izleci nijedan lekic koji bi ovi psiholozaci probali da uvale

"Stres na radnom mestu nije izvan vas, on je u vama – izbacite ga iz života"

Tako je, promenite posao i izbacite ga iz zivota, firmu za koju radite i vaseg gazdu koji vam iritira mozak koji vam luci hormon stresa ili vam nabacuje previse posla.

Iz svih navedenih razloga, konacno sam proslog petka dala otkaz u firmi u kojoj sam radila 10 godina. Ponudili su mi povecanje plate, glatko sam odbila. Nije vredno, niti je sve u parama.

Menjanje firme svake 3-4 godine je nešto najbolje što možete raditi. Ako ste dobri u svom poslu ispregovaraćete bolju platu, promenićete okruženje i barem prvih 3-4 meseca bićete u početničkoj fazi. Nema ništa više veštačko u životu nego ideja da treba godinama da idete u istu kancelariju, boravite u istom okruženju ljudi sa kojima se kao takmičite, a u stvari samo čekate kraj dana. Sa svakom novom firmom u koju dođete postavite sebi lične ciljeve i rok koliko hoćete da ostanete i radite na tome.

Nama menadžerima je najteže.

прво правило, никад не радити код неког из фамилије...

Juce - prvi dan godisnjeg odmora. Nesnosna glavobolja, povracanje, probajuci bol u stomaku koji ne prestaje. Ceo dan proveden u krevetu. Nemam volju ni da se radujem.

A sta kad si svestan svega toga i iz fazona si da gde god drugo da odes znas da ce biti isto nakon par nedelja/meseci/godina? A mozda i gore... Iluzija je da imamo izbor... I nemojte mi motivacione poruke/pasivne prihode i ostale budalastine. Nemaju svi smisla za biznis, niti ustedjevinu, niti konekcije. A i onaj ko ima nema vremena ni snage da o tome razmislja jer je iscrpljen boreci se da ima dovoljno da plati racune.

Ovo da stres ne dolazi spolja nego iz nas samih baš i nije sasvim tačno.. Ne možemo totalno otupeti na spoljne nepredvidive uticaje kao što su iznenadan zvuk sirene, saobraćaj, saobraćajne nezgode, požare, smrt ili gubitak neke drage nam osobe, iznenadni zemljotres... Svaki strah izaziva stres pa nismo svi Hanibal Lektor bez trunke empatije i emocija.. Možda bi to neko voleo, jednog dana nam možda ugrade neke senzore da nas otupe, možda nam odrade lobotomiju pa nećemo mariti za ništa i živećemo 200 godina. Neki strahovi su opravdani i realni i takoće su kao takvi izvor stresa!

u srbiji glavi uzrok stresa je losa organizacija i haoticno poslovanje. svi bi sad sve i to odmah, bez nekog duzeg planiranja i bez nekog plana. kad bi se sve planiralo kao u nemackoj npr., posao bi bio pesma i lagan. mislim da je glavni uzrok tome nesigurnost našeg tržišta i države same kao takve.
sa druge strane, nas radnik cim je lagano i bez stresa, on se opusti i ne izvršava posao kako treba, pa zato gazde vestacki izazivaju napetost kako bi radnik bio budan i pripravan.
sta je rešenje? rešenje je posvetiti se ozbiljno stres menadžmentu. ne mislim samo na poslu, vec bi to trebalo uvesti kao predmet u školi. na kraju krajeva ne postoji stresna situacija, vec samo naša nemogucnost da odgovorimo na situaciju kako bi trebalo bez stresa.

Nažalost, većina stresova dolazi neorganizacijom i premalim brojem izvršioca za preveliki broj ideja. Takođe, budući da sam radio i kod srpskog privatnika i kod stranog investitora, definitivno veći stres veštački prouzrokuje domaći poslodavac (ne svi naravno ali većina da). Od situacije kako je to moguće i mene to ne interesuje do ja hoću da se to reši. Jedino rešenje je ako šefovi ostanu isti promena pozicije i/ili firme.

Volim te moderne korporacijske price tipa: Radi jogu, treniraj, budi pozitivan, IDEMO ZIVOT OPAAAAAA!!!

Rodjace, ako radim za 400e 12 sati dnevno 6 dana u nedelji, apsolutno POTPISUJEM da nista od tih 'NEW AGE' budalastina nece pomoci. Ali boze moj, sve moze i sve ide, samo da se radniku ne da plata dostojna coveka.

Toliko.

Mobing, omiljeni sport srpskih biznismena ili jos gore malenih sefova sa velikim ambicijama.

Jedan predlog i mali savet za sapatnike koji rade kod bezobraznih šefova ili gazda. Batalite ove psihološke gluposti koje falinku traže u vama. Falinka je u psihopatama koje žele vlast. Primenite nešto što se zove transfer stresa na pretpostavljenog. Dakle svaki put kad krene da vas drnda dignite mu živac do granice koju procenite da sebi možete da pruštite u datom trenutku. Ako imate priliku da je problem nerešiv tražite od njega pomoć da ga rešite. Posle nekog vremena uspešno će te ga dresirati da vam se ređe obraća i manje vas dribla. Svaka životinja uključujući čoveka instinktivno izbeva stresne situacije. Ako mu tražite asistenciju za nerešiv problem niste vi nesposobni već on što znači da problem ide pod tepih ili se angažuju dodatni resursi da se reši. Ako počne da se dere derite se i vi dok mu povlađujete. Ne vičite dok mu se suprotstavljate nego dok se slažete sa njim ili mu se smeškajte u lice i terajte ga da se dere još više. Isprobavajte razne metode da vidite na šta najbolje reaguje. Verujte dva tri takva uposlena u stanju su da slome svakog šefa. Naterajte zlotvore da im svaki dinar plate izađe na nos. Verujte mnogo bolje će te se osećati a šef neka ide na jogu :)

Drugo pravilo: nikad ne zapošaljavaj nikog iz familije.

Nije samo kod privatnika, verujte. Stres je katastrifa, jos najgore kad vas opterecuju nekim glupostima pored ogromnog posla i problema koji posao sam po sebi zadaje. Evo ponedeljak, 00.25 ja ne mogu da zaspim jer znam sta me sutra ceka i sta sve treba sa postignem..

Mislim da se svi prave slepi i gluvi kad se ova tema tako i pise blago receno spominje. 95% domacih privatnika vade dzigeru iz radnika sa svojim stres-dzedajskim silama. Totalno izivljavanje nad radnicima i iskoriscavanje do krajnjih granica. Da ne kazem skoro isti postotak namestanja i ogovaranja radnih kolega radi sitnog povecanja plate ili samo zbog tapskanje po ramenu. Vecina na polozajima umisle da je njihova firma...itd. Da se radnici udruze svasta bi dobro postigli. Ali do kraja sve je to jedan veliki zdrastveni problem drustva koje treba leciti pod hitno jer nije ga puno ostalo a vreme neumorno kuca napred...

Marija
Drago mi zbog tebe. Samo mi objasni od čega da živim. Nismo mi koji trpimo glupi. Mozda smo nesposobni ali glupi i mazohosti nismo.

@Burnout Ista prica, otisli na godisnji devojka i ja, prva tri dana nisam mogao da se opasuljim gde sam i sta sam. Danas krecem na posao i unazad tri dana me je stomak unistio, nemam volju ni za cim...

Ја сам почела да примењујем следећу логику на све односе(љубавне, пословне,родбинске,пријатељства и комшијске). Ја покажем заинтересованост и мало труда па ако за то добијем позитивну реакцију онда гурам даље АЛИ врло пажљиво тј. пратим другу страну или ти реципроцитет.Поента је да сам схватила да то што ја нешто хоћу и видим као позитивно не значи да исто то тако виде и остали и то је ок.Не треба силити ствари.И то није ништа лично него туђа перцепција, искуство и доживљај као што ја имам своје.Не можете главом кроз зид јер је зид зид а ваша глава једна једина.. Живот је кратак и са правим људима тако да трошити себе на лоше односе је бесмислено. Ако Вам све осим међуљудски односа одговара укључите аутопилот и радите само оно што треба радите и штедите себе.. Ти није ваша фирма, плаћени сте да одрадите посао а не да изигравање психијатра.. Свако добро:)

Проблем је у томе што огромна већина радних места све више тражи глупе, послушне и заменљиве роботе, а све мање разумна људска бића која ће бити поносна на резултате свог рада. Појам каријере скоро уопште више не постоји, сада је свачији посао заправо "шљака", на коме се напредовање своди на то да од обичног роба постајеш старији роб, роб прве класе, па старији роб прве класе. Као војска. Идеш тако сваки дан на посао и свестан си да си само мали шраф велике машине и питаш се шта ће бити када пређеш 45 или не дај боже 55, а машина се поквари и неко реши да је пошаље у старо гвожђе. Каквој перспективи да се нада неко од 50+ у овом суровом свету? Ко ту не прсне од муке тај није нормалан! По мом мишљењу ту су највише погођени високо образовани који заврше - пазите сад - само факултет. Лепи послови где човек и даље има утисак некакве каријере имају све скупљу улазницу, где ни 3 доктората више нису довољна, док се све остало своди на то да ти на крају постане свеједно да ли ћеш бити инжењер или чистач ципела. С том напоменом да је и посао чистача ципела постао висока ексклузива, јер сада сви чак и на дипломатске пријеме, уз свечана одела и хаљине, на ногама носе патике. А човек се толико мучио да заврши високе школе, учио сваки испит за највише оцена ... и на крају се пробуди и пита се шта је сврха његовог рада, а газда држи бич у руци и шиба га да ради боље, брже, јаче ... И немојте само сада да ми неко каже "ради на себи" и сличне њу-ејџ глупости које ништа не значе!