Savremeni život i stres: naučite da se opustite

U potpunosti se slazem sa ovim da je i ne raditi stresno. Godinama vec nemam posao, te mi ostaje samo da volim i da se igram.

Naziv STRES je veoma neprecizan, trebao bi da znači stanje organizma koje nije dobro, koje je posledica nečega i koje može imati i najčešće ima i trenutne i dugoročne posledice po organizam. Bez namere da kritikujem, mislim da to nije dovoljno da bi se ušlo u ozbiljnije lečenje raznoraznih bolesti koje su posledica raznih "stresova". Odredjena težina u primeni prirodnih nauka, u analizi i logici, je neophodna da bi se došlo do stvarnih pravila i "uputstva za upotrebu organizma", što bi automatski omogućilo i saznanja kojima se mogu otkloniti i teži "kvarovi". Ne treba zaboraviti da je savršenstvo od ljudsko organizma snabdevenoi alatima i mehanizmima za samoodbranu, samoregulaciju, prilagodjavanje... Ćovek ne bi trebalo da im svesno iz neznanja odmaže i ometa ih, trebalo bi samo da ih prouči i utvrdi im mogućnosti i da svoj život organizuje u okviru tih mogućnosti. Nisam zagovornik fetišizacije mentalnih sposobnosti i svesti čoveka, smatram da je to prvenstveno rezultat genetike i projekcije stanja organizma u svojoj organizaciji i odnosa organizma i sredine življenja. Uticaj mentalne komponente na stanje organizma jeste veliki i različit, ali je to uglavnom mnogo manje dominantna sposobnost organizma u odnosu na mnoge druge funkcije. Drugim rečima, mnoge druge funkcije su dominantnije i sa značajnijim uticajem na kompletan organizam od same mentalne komponente, pa bi i proučavanja čoveka trebala biti tako usmerena.
Sasvim je sigurno da, posle svih raslojavanja kojima je ljudsko društvi bilo izloženo tokom svoje istorije, dolazi jedno specifično, suštinsko i sudbonosno raslojavanje medju ljudima. Neće to biti raslojavanje ni po materijalnim dobrima, ni po profitu, ni po društvenom statusu, ni po nekim apstraktnim ili marginalnim znanjima, raslojavanje će biti po SPOSOBNOSTI I ZNANJU u poznavanju i očuvanju organizma u datim uslovima. Ko zna taj će živeti dobro i kvalitetno. Nikakav napredak medicine i tehnologije ne može nepoznavanje suštine i štetne posledice pretvoriti u uspeh. Ublažavanje štetnih posledica nije suština čovekovo življenja.

Imam sve navedene simptome cak i fizicke psihosomatske ali sta da radim. Nemam kome da se javim. Citam ovakve clanke i trudim se da se sam lecim jer ne mogu drugacije.

eto ja radim.od pocetka godine cini mi se za petoro,takva je reorganizacija posla.to me je dovelo do uzasnog premora.i razbolela sam se.i to zbog plate od 14000 din,s tim da sam sa platom u januaru mesecu.
dok su radnici uveliko u kapitalizmu,direktori su i dalje u socijalizmu.
dodjes do zakljucka da ti je zdravlje najbitnije,i da radis samo koliko mozes te da postanes onaj najgori zabusant i folirant.

Jeste najbitnije da sa porodicom i onima koji vas vole podelite ono o cemu mislite i sta osecate...odmah je teret koji osecate duplo laksi...a reci utehe i razumevanja koje dobijete su neverovatno dragocene...probala sam i jeste tako.

Vrtimo se u krug. Stres je prirodan prvi odgovor organizma na provokaciju, koji uvodi organizam u projektovano stanje za reakciju. Izostanak reakcije je problem koji se naziva stres, jer organizam prisilno ostaje dugo u reaktivnom stanju, u stanju koje organizacija organizma ne podržava niti po svom programu može da mu se prilagodi. Organizam trpi takvo stanje sa odredjenim posledicama, intenzitet stanja, učestalost i vreme trajanja odredjuju i intenzitet posledica.

Proučavanjem prirode i mogućnosti odgovora organizma na različite provokacije, izbegavanjem svesnih i nesvesnih blokada prirodne reakcije organizma (lekovi veoma često i nepotrebno blokiraju mnoge prirodne reakcije organizma), iznalaženjem supstitucija za izostale reakcije i izbegavanjem štetnih provokacija je moguće stres uvesti u nivo koji organizam uspešno rešava svojim mehanizmima.

Teško je verovati da lakše i uspešnije proučavamo Mars, ili dogadjanja koja su se dešavala pre više hiljada godina, nego čoveka, svesno i komunikativno biće prisutno u vremenu ispitivanja u svim svojim oblicima i u potrebnom broju uzoraka.

Da li se saznanja o čoveku kriju, ili je nauka o čoveku ušla u ulicu koja ne vodi nigde? Znanje je veoma često bilo opako oružje u rukama čoveka protiv čoveka, treba se nadati da čovek neće dozvoliti izumiranje čoveka.

ja sam zbog velikog i dugotrajnog stresa oboleo od morbus stilove bolesti ili ti od hronicne upale zglobova,do toga je doslo usled stalnog lucenja kortizola i kortizona nadbubrezne zlezde,e kada je zlezdi dojadilo da luci kortizon i kortizol onda je naglo prestala da luci te supstance i ja sam se razboleo..

još davne 1993 sam ''zakačila'' panični poremećaj,u vreme kada čak nije ni postojala ta dijagnoza. Neuropsihijatar je rekao ''blagi stres'' i dao mi triciklične antidepresive. Naravno, to sam bacila, ali sam prošla pakao od nekoliko godina dok se nisma iščupala. Sve je počelo d afunkcioniše kako treba, još 1999. da bih pogrešnim kanalisanjem emocija i besa na prvom mestu, dobila ponovljeni napad posle 12 godina. Ovog puta, postoji ta dijagnoza ali na žalost, naši doktori koji razumeju mehanizme stresa nemaju resurse da rade na anti stres programima. U Zagrebu postoji ani stres centar pri Institutu za mentalno zdravlje, dok je to kod nas, kako reče jedna poznata doktorka ''luksuz''. Koliko ja znam, a znam iz pouzdanih izvora, budžet našeg instituta je skraćen do te mere da se čak i ne koriste aparati koji su stigli kao donacija međunarodne zajednice! Institut za mentalno zdravlje se pretvorio u još jednu instituciju za bolesne a od antistres tretmana - ostala je samo bajka.a ''bolje sprečiti nego lečiti'' je bačeno u zaborav!
pozdrav svima, Sneža, www.anksioznost.cjb.net

taj ci je odlican. meni je mnogo pomogao. ja inace treniram tai bo, a pri kraju treninga radimo i taj ci. dovoljno je 5 minuta dnevno da odradite jedan pokret i to ce vam puno znaciti u zivotu.

U potpunosti se slazem sa ovim da je i ne raditi stresno. Godinama vec nemam posao, te mi ostaje samo da volim i da se igram.

Naziv STRES je veoma neprecizan, trebao bi da znači stanje organizma koje nije dobro, koje je posledica nečega i koje može imati i najčešće ima i trenutne i dugoročne posledice po organizam. Bez namere da kritikujem, mislim da to nije dovoljno da bi se ušlo u ozbiljnije lečenje raznoraznih bolesti koje su posledica raznih "stresova". Odredjena težina u primeni prirodnih nauka, u analizi i logici, je neophodna da bi se došlo do stvarnih pravila i "uputstva za upotrebu organizma", što bi automatski omogućilo i saznanja kojima se mogu otkloniti i teži "kvarovi". Ne treba zaboraviti da je savršenstvo od ljudsko organizma snabdevenoi alatima i mehanizmima za samoodbranu, samoregulaciju, prilagodjavanje... Ćovek ne bi trebalo da im svesno iz neznanja odmaže i ometa ih, trebalo bi samo da ih prouči i utvrdi im mogućnosti i da svoj život organizuje u okviru tih mogućnosti. Nisam zagovornik fetišizacije mentalnih sposobnosti i svesti čoveka, smatram da je to prvenstveno rezultat genetike i projekcije stanja organizma u svojoj organizaciji i odnosa organizma i sredine življenja. Uticaj mentalne komponente na stanje organizma jeste veliki i različit, ali je to uglavnom mnogo manje dominantna sposobnost organizma u odnosu na mnoge druge funkcije. Drugim rečima, mnoge druge funkcije su dominantnije i sa značajnijim uticajem na kompletan organizam od same mentalne komponente, pa bi i proučavanja čoveka trebala biti tako usmerena.
Sasvim je sigurno da, posle svih raslojavanja kojima je ljudsko društvi bilo izloženo tokom svoje istorije, dolazi jedno specifično, suštinsko i sudbonosno raslojavanje medju ljudima. Neće to biti raslojavanje ni po materijalnim dobrima, ni po profitu, ni po društvenom statusu, ni po nekim apstraktnim ili marginalnim znanjima, raslojavanje će biti po SPOSOBNOSTI I ZNANJU u poznavanju i očuvanju organizma u datim uslovima. Ko zna taj će živeti dobro i kvalitetno. Nikakav napredak medicine i tehnologije ne može nepoznavanje suštine i štetne posledice pretvoriti u uspeh. Ublažavanje štetnih posledica nije suština čovekovo življenja.

Imam sve navedene simptome cak i fizicke psihosomatske ali sta da radim. Nemam kome da se javim. Citam ovakve clanke i trudim se da se sam lecim jer ne mogu drugacije.

eto ja radim.od pocetka godine cini mi se za petoro,takva je reorganizacija posla.to me je dovelo do uzasnog premora.i razbolela sam se.i to zbog plate od 14000 din,s tim da sam sa platom u januaru mesecu.
dok su radnici uveliko u kapitalizmu,direktori su i dalje u socijalizmu.
dodjes do zakljucka da ti je zdravlje najbitnije,i da radis samo koliko mozes te da postanes onaj najgori zabusant i folirant.

Jeste najbitnije da sa porodicom i onima koji vas vole podelite ono o cemu mislite i sta osecate...odmah je teret koji osecate duplo laksi...a reci utehe i razumevanja koje dobijete su neverovatno dragocene...probala sam i jeste tako.

Vrtimo se u krug. Stres je prirodan prvi odgovor organizma na provokaciju, koji uvodi organizam u projektovano stanje za reakciju. Izostanak reakcije je problem koji se naziva stres, jer organizam prisilno ostaje dugo u reaktivnom stanju, u stanju koje organizacija organizma ne podržava niti po svom programu može da mu se prilagodi. Organizam trpi takvo stanje sa odredjenim posledicama, intenzitet stanja, učestalost i vreme trajanja odredjuju i intenzitet posledica.

Proučavanjem prirode i mogućnosti odgovora organizma na različite provokacije, izbegavanjem svesnih i nesvesnih blokada prirodne reakcije organizma (lekovi veoma često i nepotrebno blokiraju mnoge prirodne reakcije organizma), iznalaženjem supstitucija za izostale reakcije i izbegavanjem štetnih provokacija je moguće stres uvesti u nivo koji organizam uspešno rešava svojim mehanizmima.

Teško je verovati da lakše i uspešnije proučavamo Mars, ili dogadjanja koja su se dešavala pre više hiljada godina, nego čoveka, svesno i komunikativno biće prisutno u vremenu ispitivanja u svim svojim oblicima i u potrebnom broju uzoraka.

Da li se saznanja o čoveku kriju, ili je nauka o čoveku ušla u ulicu koja ne vodi nigde? Znanje je veoma često bilo opako oružje u rukama čoveka protiv čoveka, treba se nadati da čovek neće dozvoliti izumiranje čoveka.

ja sam zbog velikog i dugotrajnog stresa oboleo od morbus stilove bolesti ili ti od hronicne upale zglobova,do toga je doslo usled stalnog lucenja kortizola i kortizona nadbubrezne zlezde,e kada je zlezdi dojadilo da luci kortizon i kortizol onda je naglo prestala da luci te supstance i ja sam se razboleo..

još davne 1993 sam ''zakačila'' panični poremećaj,u vreme kada čak nije ni postojala ta dijagnoza. Neuropsihijatar je rekao ''blagi stres'' i dao mi triciklične antidepresive. Naravno, to sam bacila, ali sam prošla pakao od nekoliko godina dok se nisma iščupala. Sve je počelo d afunkcioniše kako treba, još 1999. da bih pogrešnim kanalisanjem emocija i besa na prvom mestu, dobila ponovljeni napad posle 12 godina. Ovog puta, postoji ta dijagnoza ali na žalost, naši doktori koji razumeju mehanizme stresa nemaju resurse da rade na anti stres programima. U Zagrebu postoji ani stres centar pri Institutu za mentalno zdravlje, dok je to kod nas, kako reče jedna poznata doktorka ''luksuz''. Koliko ja znam, a znam iz pouzdanih izvora, budžet našeg instituta je skraćen do te mere da se čak i ne koriste aparati koji su stigli kao donacija međunarodne zajednice! Institut za mentalno zdravlje se pretvorio u još jednu instituciju za bolesne a od antistres tretmana - ostala je samo bajka.a ''bolje sprečiti nego lečiti'' je bačeno u zaborav!
pozdrav svima, Sneža, www.anksioznost.cjb.net

taj ci je odlican. meni je mnogo pomogao. ja inace treniram tai bo, a pri kraju treninga radimo i taj ci. dovoljno je 5 minuta dnevno da odradite jedan pokret i to ce vam puno znaciti u zivotu.