Šta je divertikuloza debelog creva od koje je bolovala Zorica Brunclik: Ovo su uzroci i načini lečenja

Nakon nekoliko meseci borbe sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama, pevačica Zorica Brunclik polako se vraća svojim poslovnim obavezama. Kako je navela, iza nje je period intenzivnih pregleda i terapija koji je trajao oko tri meseca i zahtevao ne samo fizičku snagu, već i veliku mentalnu stabilnost.

Iako je tokom bolesti nastojala da privatnost sačuva od očiju javnosti, Zorica je u emisiji "Amidži šou" prvi put otvorenije govorila o svom zdravstvenom stanju. Ona je tkirla da je bolovala od divertikuloze debelog creva te o procesu oporavka i svemu kroz šta je prošla.

"Sada sam dobro, nema razloga da ne budem dobro. Bila je vrlo zeznuta situacija, divertikuloza debelog creva. Ja to nisam doživljavala ozbiljno, ali sam naučila te izraze posle ovoliko meseci u bolnici. Divertikuloza znači upalu debelog creva i izađe balon koji se puni raznim prljavštinama. To se onda zapuši i ako pukne, daleko bilo... Ja sam imala dve faze lečenja", izjavila je pevačica.

Naglasila je i da nije imala izražene simptome, već su redovne analize, koje radi zbog osteoporoze, pokazale odstupanja.

"CRP mi je bio 300, gvožđe 1. Ništa nisam osećala. To je odstranjeno operacijom, sve je rešeno", rekla je Zorica, vidno olakšana.

Šta je divertikuloza debelog creva?

Prema navodima klinike "Klivlend", divertikuloza predstavlja stanje u kojem se na unutrašnjem zidu creva formiraju male kesice ili džepovi. One nastaju kada sluzokoža creva izbije kroz slabije delove spoljašnjeg zida, što se dešava postepeno tokom vremena. Tokom varenja, sadržaj koji prolazi kroz creva vrši pritisak na te slabe tačke, pa one s vremenom mogu da popuste.

Naziv "divertikuloza" potiče od reči "divert" (skrenuti), što ukazuje na to da se put kroz creva "razdvaja" u ove bočne džepove. Više takvih kesica nazivaju se divertikule, dok je jedna kesica divertikulum. Najčešće se javljaju u debelom crevu, gde je sadržaj gušći i vrši veći pritisak, naročito u njegovom završnom delu.

Da li je divertikuloza opasna?

Sama po sebi, divertikuloza najčešće ne predstavlja ozbiljan problem i mnogi ljudi nemaju nikakve simptome niti komplikacije. Ipak, u ređim slučajevima može da dovede do ozbiljnijih stanja. Na primer, nelečena infekcija može izazvati komplikacije poput sepse. Takođe, kod manjeg broja ljudi može doći do učestalog krvarenja iz divertikula, što nosi rizik od većeg gubitka krvi.

Simptomi i uzroci

Većina osoba sa divertikulozom nema simptome i često ni ne zna da je ima. Međutim, ukoliko se jave bolovi u donjem delu stomaka ili povišena temperatura, to može ukazivati na infekciju, odnosno divertikulitis.

Simptomi se ponekad javljaju i zbog drugih bolesti creva koje povećavaju osetljivost divertikula, poput sindroma nervoznog creva (IBS) ili inflamatornih bolesti creva (IBD). U takvim slučajevima može se javiti nadutost ili nelagodnost. Takođe, zatvor može pogoršati stanje, jer se stolica može zadržavati u ovim džepićima.

• Ova vrsta raka je u porastu: Naučnici nemaju odgovor, mladi sve češće obolevaju
• Hirurg upozorava na najveću grešku koju činimo u toaletu: "Trebalo bi da bude zabranjeno"
• Potvrđene sumnje: Mikroplastika izaziva ove bolesti
• Ova vrsta raka je u porastu: Naučnici nemaju odgovor, mladi sve češće obolevaju

Oko 10 odsto obolelih može imati divertikularno krvarenje. Ono se obično javlja kada tvrda stolica ošteti krvni sud u divertikulumu. Iako je često privremeno i bezbolno, može se primetiti sveža krv u stolici. U slučajevima kada su prisutni simptomi ili komplikacije, govori se o divertikularnoj bolesti.

Glavni uzrok divertikuloze, prema mišljenju stručnjaka, jeste ishrana sa malo vlakana, a bogata prerađenim namirnicama. Takva ishrana dovodi do stvaranja tvrđe stolice koja se sporije kreće kroz creva, povećavajući pritisak i rizik od nastanka divertikula, posebno u sigmoidnom delu debelog creva.

Dijagnoza i lečenje

Divertikuloza se najčešće otkriva slučajno, tokom rutinske kolonoskopije ili rendgenskog snimanja digestivnog trakta, jer obično ne izaziva simptome. Ako simptomi ipak postoje, lekar će detaljno analizirati zdravstvenu istoriju, ishranu, navike i terapiju pacijenta, kao i obaviti pregled.

U većini slučajeva nije potrebno posebno lečenje. Lekari obično savetuju povećan unos vlakana kako bi se olakšalo pražnjenje creva i smanjio pritisak u njima. To može pomoći u prevenciji komplikacija poput zatvora i nadutosti.

Manji procenat pacijenata (oko tri odsto) može zahtevati intervenciju zbog upornog krvarenja. Tada se tokom kolonoskopije koriste specijalni instrumenti za zaustavljanje krvarenja, ili se primenjuje angiografija uz terapiju lekovima direktno u krvni sud.

Prevencija

Ishrana bogata vlaknima, unos dovoljne količine tečnosti i redovna fizička aktivnost ključni su za očuvanje zdravlja creva i pravilno varenje. Ove navike mogu smanjiti rizik od nastanka divertikuloze, ali i sprečiti pogoršanje postojećeg stanja.

Napomena: Sadržaj je informativnog karaktera i ne može zameniti savet lekara. Pre primene bilo kakvih medicinskih preporuka, obavezno se konsultujte sa lekarom.