Ovo su glavni znaci oboljenja: Zaraza se širi Beogradom

Poslednji prijavljeni slučaj šuge zabeležen je u Osnovnoj školi "Ilija Garašanin" u Grockoj.

Prema podacima GZZJZ, tokom januara prijavljeno je ukupno devet sporadičnih slučajeva šuge iz dve osnovne škole, dve srednje škole, jednog dečjeg vrtića i jednog doma za smeštaj učenika srednjih škola.

Pored toga, u jednom dečijem vrtiću na teritoriji Beograda prijavljena je epidemija šuge sa šest obolelih osoba - petoro dece i jednim zaposlenim.

Kako prepoznati šugu?

Upravo zbog toga bitno je da budemo upoznati sa ovim zaraznim kožnim oboljenjem koje izaziva grinja (Sarcoptes scabiei).

Kod osoba koje prvi put obolevaju, prvi znaci oboljenja se javljaju četiri do šest sedmica nakon infestacije, dok se kod osoba koje su već imale šugu prvi znaci javljaju nakon jednog do tri dana.

Najčešće prođe tri do četiri nedelje od kontakta sa obolelom osobom do pojave prvih simptoma.

Glavni znaci bolesti su svrab i pojava skabiozne ospe i skabioznih kanalića na koži.

Svrab se javlja prvi i najizraženiji je u prvoj polovini noći. Smatra se da je svrab rezultat alergijske reakcije organizma na sekrete i ekskrete parazita.

Skabiozna ospa je polimorfna sa pretežno eritematoznim i urtikarijalnim promenama, papulama, vezikulama i ekskorijacijama.

• Širi se zarazna bolest: Pojavila se šuga u šest obrazovnih ustanova u Beogradu
   

Shutterstock/Chuck Wagner

Promene se javljaju u predelu  korena prstiju, prednjih površina zglobova  ručja i laktova, prednjem delu pazušne jame, predelu pojasa, na nogama i spoljnim genitalijama muškaraca, a na bradavicama i predelu stomaka i donjem delu butina kod žena.

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu tipične kliničke slike i  mikroskopskim pregledom i identifikacijom uzročnika. U odojčadi i  kod male dece promene nalazimo i na glavi, vratu, dlanovima i tabanima, dok se kod odraslih promene gotovo nikada ne nalaze na ovim delovima tela.

Za postavljanje dijagnoze često su značajni podaci o sličnim oboljenjima u porodici i kolektivu.

Rezervoari i izvori zaraze

Čovek kao bolesnik i u početnom stadijumu bolesti kada se simptomi još nisu ispoljili.

Bolesnik je zarazan sve vreme bolesti dok se u njegovoj koži nalaze živi paraziti.

Putevi prenošenja šuge

Oboljenje se prenosi sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom sa kožom obolele osobe.

Za prenošenje bolesti potreban je intimni ili duži kontakt koža na kožu sa obolelom ili infestiranom osobom, na primer držanje za ruke, seksualni kontakt ili spavanjem u istoj posteljini. Moguće je prenošenje i putem rublja, posteljine i odeće koju su neposredno pre toga koristile infestirane osobe.

Osetljivost na šugu je opšta. Oboljenje ne stvara imunitet.

Rasprostranjenost šuge

Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, zahvata ljude svih socioekonomskih nivoa, bez obzira na starost, pol, rasu ili nivo i standard lične higijene.

Šuga se najčešće javlja u periodu jeseni i zime.

Lečenje

Neophodno je rano otkrivanje obolelih radi blagovremenog započinjanja lečenja.  Lečenje treba sprovoditi antiskabicidnom terapijom po nalogu dermatovenerologa.

Radi postizanja uspeha u lečenju potrebno je da se lek nanese na celu površinu kože, osim glave i vrata. Potrebno je pooštravanja svih mera lične higijene, pranje korišćenog donjeg veša, posteljine i odeće nošene 48 h pre početka terapije, korišćenjem vrele vode i deterdženta, potom peglanje.

Pre početka lečenja oboleli se okupa toplom vodom i sapunom, zatim peškirom dobro osuši kožu, promeni posteljinu i garderobu.

Dan posle poslednjeg mazanja opet se treba okupati i promeniti posteljinu.

Šuga je porodična bolest pa je u najvećem broju slučajeva neophodno da se istovremeno leči cela porodica.

S obzirom na to da se prenosi intimnim, bliskim kontaktom, potrebno je obavestiti seksualnog partnera koji takođe treba da se leči.