Izdato hitno upozorenje u još jednoj zemlji: Smrtonosno trovanje

Istovremeno, britanska Agencija za standarde hrane izdala je hitno upozorenje potrošačima da izbegavaju tegle brokolija iz određene proizvodne serije zbog sumnje na kontaminaciju bakterijom Clostridium botulinum, uzročnikom botulizma – jedne od najsmrtonosnijih bolesti koje se prenose hranom.

• Od trovanja umrlo 13 osoba, desetine oslepele: Oglasilo se Ministarstvo zdravlja
• Stručnjaci upozorili na ovo povrće: "Najveći broj trovanja povezan je upravo sa njim"
• Smrtonosni sendviči: Dve osobe preminule zbog trovanja hranom

Botulizam, retka ali izuzetno opasna bolest, izazvan je neurotoksinom koji proizvodi Clostridium botulinum. Ova bakterija uspeva u anaerobnim uslovima, poput onih u hermetički zatvorenim konzervama. Spore bakterije, prirodno prisutne u zemljištu, otporne su na kuvanje i industrijsku obradu.

Ako konzerviranje nije sprovedeno ispravno – sa nedovoljno visokim temperaturama ili prekratkim vremenom obrade – spore se mogu aktivirati, razmnožiti i otpustiti smrtonosan toksin. Ovaj toksin nema boju, ukus ni miris, što kontaminiranu hranu čini naizgled bezbednom, ali potencijalno fatalnom.

U Italiji je uzrok krize povezan sa konzerviranim povrćem, a preliminarna istraga ukazuje na nepravilnosti u procesu konzerviranja. Namirnice sa niskom kiselošću, poput brokolija, boranije, kukuruza, cvekle i graška, posebno su rizične ako nisu pravilno obrađene.

Slično upozorenje u Velikoj Britaniji naglašava oprez pri konzumaciji određenih serija konzerviranog brokolija, dok se istraga nastavlja, piše Independent.

Simptomi i lečenje botulizma

Simptomi botulizma javljaju se 18 do 36 sati nakon konzumacije, iako se mogu pojaviti između šest sati i deset dana. Početni znaci uključuju poteškoće pri gutanju i govoru, spuštanje kapaka, zamagljen ili dvostruki vid, slabost lica, mučninu i postepenu paralizu mišića koja može dovesti do zastoja disanja.

Bolest može biti smrtonosna ako se ne leči na vreme. Dijagnoza je izazovna jer simptomi podsećaju na druga stanja, poput moždanog udara ili Guillain-Barréovog sindroma. Lekari potvrđuju botulizam kliničkom procenom i laboratorijskim analizama uzoraka krvi, stolice ili hrane.

Lečenje uključuje antitoksin koji neutralizuje cirkulišući toksin, kao i suportivnu terapiju, poput mehaničke ventilacije za pacijente sa respiratornim poteškoćama. Preživeli često prolaze kroz dugotrajnu rehabilitaciju zbog trajnih posledica poput hroničnog umora i problema sa disanjem.

Stručnjaci upozoravaju da nikada ne treba konzumirati hranu iz oštećenih konzervi ili tegli – onih sa ispupčenim ili udubljenim poklopcima, curenjem ili promenjenom bojom. Kod domaćeg konzerviranja, namirnice sa niskom kiselošću treba prokuvati najmanje deset minuta pre jela kako bi se uništile spore. Korišćenje posuda za konzerviranje pod pritiskom i pridržavanje proverenih uputstava ključni su za bezbednost.

Iako je botulinum toksin smrtonosan u hrani, u malim dozama ima značajnu medicinsku i kozmetičku primenu.

Odobren od strane Američke agencije za hranu i lekove 1989. godine, koristi se za lečenje mišićne spastičnosti, hroničnih migrena, strabizma i cervikalne distonije. U kozmetici je poznat po zaglađivanju bora.

Međutim, nepravilna ili nelicencirana upotreba može biti opasna – u avgustu 2025. godine zabeležena je smrtonosna epidemija povezana sa ovim toksinom.