"Bolest poljupca" može biti i opasna po život: Ovo su simptomi

Mononukleozva može biti opasna, iako je u većini slučajeva blaga i prolazi bez ozbiljnih komplikacija poput rupture slezine, opstrukcije disajnih puteva, hematoloških komplikacija, jetrenih komplikacija, po život opasnog hemofagocitnog sindroma itd.

Specijalistica imunologije pri Klinici za unutarnje bolesti Kliničke bolnice "Sveti Duh" navela je koji su uzorčnici i simptomi mononukleoze.

Šta je mononukleoza?

"Uzročnik infektivne mononukleoze je Epstein-Barr virus (EBV) iz porodice herpes virusa. U ređim slučajevima drugi patogeni mogu biti uzročnici sindroma mononukleoze, od njih je najčešći citomegalovirus (CMV). No, i infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV), adenovirusima, Toxoplasme gondii, humanim herpes virusom 6 (HHV-6) se mogu poistovetiti sa  kliničkom slikom sindroma nalik mononukleozi", objasnila je doktorka za Net.hr.

Simptomi​ mononukleoze

Tipična klinička slika kod infektivne mononukleoze započinje sa umorom, malaksalošću, glavoboljom i povišenom telesnom temperaturom, nakon čega slede specifičniji znakovi u vidu uvećanih limfnih čvorova, upale ždrela, povećanog broja limfocita u krvi s prisutnošću atipičnih limfocita te uvećane slezine.

"Infektivna mononukleoza tipično predstavlja konstelaciju simptoma i znakova od kojih niti jedan nije specifičan za samu bolest te ne mora biti prisutan kod svakog bolesnika", navodi doktorka.

Tok mononukleoze obično sledi predvidiv obrazac, iako može varirati među pojedincima. Nakon izlaganja EBV-u, simptomi se obično pojavljuju četiri do šest nedelja kasnije. To se razdoblje naziva razdobljem inkubacije, a u tom periodu virus se razmnožava u telu te nisu prisutni simptomi bolesti.

• Opasna bolest može da ima iste simptome kao prehlada: Evo kako da je prepoznate VIDEO
• "Bolest poljupca": Virus u organizmu ostaje zauvek, a bolest mogu izazvati i drugi uzročnici
   

Koliko traje mononukleoza?

"Nakon inkubacijskog perioda javljaju se prvi simptomi poput jakog umora, grlobolje, temperature i natečenih limfnih čvorova. Ova faza može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Simptomi obično dosegnu svoj vrhunac unutar jedne do dve nedelje nakon čega sledi faza oporavka. U tom periodu se osobe obično počinju da se osećaju bolje te dolazi do postupnog povlačenja simptoma. Većina zdravih, imunokompetentnih osoba počinje se potpuno oporavljati unutar dve do četiri nedelje, iako je ta faza takođe individualna. Neki pojedinci mogu da osećaju dugotrajne simptome, osobito umor, koji može trajati nekoliko meseci", objasnila je doktorka.

Koliko dugo je mononukleoza zarazna​?

"Nakon primarne infekcije, EBV doživotno ostaje u domaćinu, uglavnom u B limfocitima, te se povremeno asimptomatski i dalje izlučuje slinom. Oralno izlučivanje obično traje od šest do 18 meseci nakon početne infekcije, no zabeleženo je i decenijama nakon preboljenja bolesti. Prenos virusa se u većini slučajeva događa s osobe na osobu kontaktom s izlučevinama. No, samo se oko pet odsto bolesnika zarazi od osobe koja je u fazi akutne infekcije. Mnogo češće se prenos odvija putem izlučevina između nezaražene osobe i osobe koja je ranije prebolela bolest, a kod koje je prisutno asimptomatsko izlučivanje virusa", dodala je.

Oporavak kod mononukleoze

Doktorka je rekla da mononukleoza prolazi sama od sebe te je lečenje usmereno na ublažavanje simptoma.

"Uopšteno govoreći, mononukleoza je tipično samoograničavajuća bolest, što znači da prolazi sama od sebe bez specifičnog antivirusnog lečenja. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma, kao što su odmor, hidratacija i smanjenje bola. Savetuje se izbegavanje intenzivnog napora u periodu od dve do tri nedelje. Aktivno lečenje rezervisano je uglavnom za komplikacije same bolesti te ovisi o vrsti komplikacije, a uključuje razne suportivne mere i često primenu glukokortikoida."

Gorodenkoff/ Shutterstock

Komplikacije kod mononukleoze

Iako je mononukleoza u većini slučajeva blaga, kod obolelih ponekad može doći do određenih komplikacija.

Neke od najčešćih akutnih komplikacija infektivne mononukleoze uključuju:

• Rupturu slziene,
• Peritonzilarni apsces,
• Opstrukciju disajnih puteva
• Neurološke sindrome (Guillain-Barréov sindrom, parezu facijalnih i drugih kranijalnih živaca, meningoencefalitis, aseptični meningitis, transverzalni mijelitis, periferni neuritis, optički neuritis i encefalomijelitis),
• Hematološke komplikacije (granulocitopeniju, trombocitopeniju, hemolitičku anemiju),
• Jetrene komplikacije (porast transaminaza),
• Po život opasni hemofagocitni sindrom

Može li se mononukleoza vratiti​?

Doktorka je otkrila može li se mononukleozom zaraziti dva ili više puta.

"S obzirom na to da kliničku sliku sindroma mononukleoze može uzrokovati više patogena, teoretski je moguće zaraziti se njom više puta u životu - svaki put uzrokovanu različitim uzročnikom. U kliničkoj praksi drugi najčešći uzročnik sindroma mononukleoze je CMV. Osim toga, opisani su retki slučajevi ponovne pojave EBV-om uzrokovane infektivne mononukleoze u pojedinca koji je već ranije prebolio primarnu infekciju", istaknula je.

Ishrana kod mononukleoze

Oboleli od mononukleoza u organizam trebaju unositi puno tečnosti te, između ostalog, izbegavati rafiniranu hranu sa puno šećera, belog hleba i testenine.

"Nema specifičnih smernica što se tiče isharane kod mononukleoze. No, neki generalni saveti uključivali bi prehranu poput one za jetrene bolesti i prehranu sa nutritivno bogatim namirnicama i antioksidansima poput lisnatog povrća, paprike i borovnica. Izbegavanje rafinirane hrane s puno šećera, belog hleba i testenine. Konzumiranje manje crvenog, a više belog mesa. Potrebno je unositi puno tečnosti (voda, čajevi) kako bi se izbegla dehidratacija te ublažila grlobolja. Poželjno je izbegavati pića s puno kofeina, kao i alkohol", kazala je doktorka.