Lek protiv artritisa pokazao neverovatne rezultate: Kod mnogih pacijenata kosa ponovo izrasla

 Prema rezultatima dva velika klinička ispitivanja, lek je pomogao da približno polovini učesnika ponovo izraste značajan deo kose.

"Ovi nalazi su veoma ohrabrujući, posebno zato što nije reč o maloj, preliminarnoj studiji", izjavio je za Newsweek dr Kit Kantor, klinički direktor klinike za obnovu kose Regen Therapeutics.

Objasnio je da su analizirana dva velika randomizovana ispitivanja treće faze, u kojima je učestvovalo gotovo 1.400 odraslih osoba i adolescenata.

"Nakon 24 nedelje, oko 45 odsto pacijenata koji su primali dozu od 15 mg i između 54 i 55 odsto onih koji su dobijali 30 mg postiglo je 80 odsto ili više pokrivenosti vlasišta kosom. Za poređenje, u placebo grupi to je uspelo samo kod 1 do 3 odsto pacijenata", pojasnio je.

Šta je studija pokazala?

Ispitivanja, objavljena u časopisu JAMA Dermatology, testirala su lek upadacitinib, poznat i pod nazivom Rinvoq. Reč je o oralnom leku koji je već odobren za lečenje stanja poput reumatoidnog artritisa.

Lek je testiran na pacijentima uzrasta od 12 do 64 godine sa teškom alopecijom areatom, autoimunom bolešću koja izaziva gubitak kose bez stvaranja ožiljaka, a ponekad može zahvatiti čitavo vlasište, lice i telo.

Studije su sprovedene od oktobra 2023. do jula 2025. godine u više od 237 kliničkih centara širom sveta. Učesnici su nasumično raspoređeni u grupe koje su jednom dnevno tokom 24 nedelje dobijale 15 mg upadacitiniba, 30 mg ili placebo.

Svi učesnici su na početku istraživanja imali gubitak najmanje polovine kose na vlasištu, dok je prosečan početni gubitak iznosio gotovo 84 odsto.

Shutterstock/Kolabava Nadzeya

Do 24. nedelje, između 44,6 i 45,2 odsto pacijenata koji su primali manju dozu, odnosno 54,3 do 55 odsto onih koji su dobijali veću dozu, vratilo je najmanje 80 odsto kose na vlasištu. Među onima koji su primali placebo, taj prag dostiglo je između 1,5 i 3,4 odsto pacijenata.

"Alopecija areata nije uobičajeno proređivanje ili nasledni gubitak kose", objasnio je Kantor.

"To je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada folikule dlake. Upadacitinib je JAK inhibitor, što znači da ne pokušava samo spolja da stimuliše rast kose, već cilja deo imunološke signalizacije koji je uključen u samu bolest", dodao je.

Lek pripada klasi inhibitora Janus kinaze (JAK), koji blokiraju imune puteve povezane sa bolešću. Ispitivanja su takođe pokazala poboljšanje ponovnog rasta obrva i trepavica, kao i bolje rezultate u procenama kvaliteta života. Kod pojedinih pacijenata došlo je čak i do potpunog oporavka kose na vlasištu.

Ograničenja i bezbednost

Uprkos optimističnim rezultatima, Kantor upozorava da ih ne treba precenjivati.

"Oko polovine pacijenata postiglo je primarni cilj rasta kose nakon 24 nedelje. To je odlično u poređenju sa placebom, ali istovremeno znači da značajan broj pacijenata nije postigao taj rezultat", rekao je.

Dodao je da su potrebni dugoročniji podaci o tome koliko rezultati traju, šta se događa nakon prekida terapije i kakva je dugoročna bezbednost leka.

Najčešće neželjene reakcije, zabeležene kod više od 5 odsto pacijenata u bilo kojoj grupi, uključivale su infekcije gornjih disajnih puteva, akne, povišen nivo kreatin-fosfokinaze i upalu nosa i ždrela, odnosno nazofaringitis.

Ozbiljne neželjene reakcije zabeležene su kod 1,6 odsto pacijenata koji su primali manju dozu, 2,3 odsto onih na većoj dozi i 0,4 odsto pacijenata koji su dobijali placebo. Istraživači su naveli da nisu uočeni novi bezbednosni rizici.

"Pitanje bezbednosti je ključno jer je upadacitinib sistemski imunomodulatorni lek koji se izdaje na recept", istakao je Kantor i dodao da je pacijentima potrebna odgovarajuća medicinska procena i praćenje, a potencijalne koristi moraju pažljivo da se odmere u odnosu na poznate rizike.

Prema Kantoru, ovi rezultati predstavljaju i deo šire promene u pristupu lečenju alopecije.

"Godinama su osobe sa teškom alopecijom areatom imale prilično ograničene i često nepredvidive mogućnosti lečenja. Sada dobijamo terapije koje ciljaju sam imunološki proces. To pacijentima i lekarima daje novi razlog za optimizam, uz svest da nijedan tretman neće biti idealan za svakoga", zaključio je.