Pronađeni biološki markeri za depresiju?

Danas se depresija dijagnostikuje na osnovu onoga što pacijenti prijave o svojim simptomima. Lekari mogu naložiti laboratorijske testove kako bi isključili druge bolesti, ali još ne postoji objektivan biološki test koji može potvrditi depresiju ili je rano otkriti.

• Mladi koriste veštačku inteligenciju kod depresije
• Revolucija u mentalnom zdravlju? Naučnici otkrili lek koji bi mogao okončati stres i depresiju
• Eksperiment koji je sve iznenadio: Naučnici stvorili "super biljku" sa pet psihodelika

Deo izazova leži u tome što depresija ne izgleda isto kod svakoga. Dok neki ljudi osećaju fizičke (ili somatske) simptome kao što su umor, promene apetita ili nemir, drugi se uglavnom bore sa emocionalnim i kognitivnim efektima. To može uključivati beznadežnost, poteškoće u jasnom razmišljanju ili anhedoniju, nesposobnost osećanja zadovoljstva i gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su ranije uživali.

"Depresija nije poremećaj koji je isti za sve, može izgledati veoma različito od osobe do osobe, zbog čega je toliko važno uzeti u obzir različite kliničke slike, a ne samo kliničku etiketu. Naša studija otkriva jedinstvene biološke osnove mentalnog zdravlja koje su često zamagljene širokim dijagnostičkim kategorijama", rekla je autorka studije Nikol Bulije Perez, docentkinja na Fakultetu za medicinske sestre "Rori Mejers" pri Univerzitetu u Njujorku (NYU).

Depresija je posebno česta među ljudima sa stanjima povezanim sa imunitetom, kao što je HIV. Ovaj veći rizik može poticati od kombinacije hronične upale, socijalne stigme i ekonomskih izazova. Žene koje žive sa HIV-om su posebno pogođene, a depresija može ometati njihovu sposobnost da ostanu uključene u negu i dosledno uzimaju antiretrovirusne lekove.

"Za žene sa HIV-om koje možda prolaze kroz depresiju, želimo bolje da razumemo šta se dešava i da to uočimo ranije kako ne bi naškodilo njihovom celokupnom zdravlju", rekla je Perez.

Dorde Krstic/Shutterstock

Da bi bolje razumeli biologiju koja stoji iza depresije, istraživači su ispitali znake ubrzanog starenja u telu. Biološka starost, koja se ne poklapa uvek sa hronološkom starošću osobe, može se proceniti pomoću "epigenetskih satova". Ovi alati mere hemijske promene na DNK koje se dešavaju tokom vremena.

Studija je obuhvatila 440 žena – 261 koja živi sa HIV-om i 179 bez HIV-a, a iz Studije o HIV-u kod žena (Women's Interagency HIV Study). Simptomi depresije su procenjeni pomoću skale CES-D, upitnika od 20 stavki koji ocenjuje i somatske i nesomatske simptome.

• Mladi koriste veštačku inteligenciju kod depresije
• Revolucija u mentalnom zdravlju? Naučnici otkrili lek koji bi mogao okončati stres i depresiju
• Eksperiment koji je sve iznenadio: Naučnici stvorili "super biljku" sa pet psihodelika

Uzorci krvi su takođe analizirani kako bi se izmerilo biološko starenje pomoću dve vrste epigenetskih satova. Jedan je procenjivao starenje u više tipova ćelija i tkiva, dok se drugi fokusirao specifično na monocite, vrstu belih krvnih zrnaca uključenih u imuni odgovor. Monociti igraju važnu ulogu u infekciji HIV-om i često su povišeni kod osoba sa depresijom.

Nalazi su pokazali da je starenje monocita snažno povezano sa nesomatskim simptomima depresije. To uključuje anhedoniju, osećaj beznadežnosti i osećaj neuspeha, kako kod žena sa HIV-om, tako i kod onih bez njega.

"Ovo je posebno zanimljivo jer ljudi sa HIV-om često imaju fizičke simptome poput umora koji se pripisuju njihovoj hroničnoj bolesti, a ne dijagnozi depresije. Ali ovo to preokreće jer smo otkrili da su ove mere povezane sa raspoloženjem i kognitivnim simptomima, a ne sa somatskim simptomima", rekla je Perezova.

Fabio Principe/Shutterstock

Nasuprot tome, širi epigenetski sat koji je merio više tipova ćelija nije pokazao vezu sa simptomima depresije. Perezova je naglasila da je potrebno još istraživanja pre nego što se ovi nalazi budu mogli koristiti u kliničkoj praksi. Ipak, rezultati ukazuju na budućnost u kojoj bi se depresija mogla otkriti ranije i preciznije putem biološkog testiranja.

• Stručnjaci upozoravaju: Šest ključnih promena ličnosti koje mogu biti rani znakovi demencije
• Promena u samo jednoj životnoj navici smanjuje rizik od depresije za 30 odsto
• Danas je najdepresivniji dan u godini: "Budite blagi prema sebi"

Takav napredak bi na kraju mogao podržati personalizovanije pristupe lečenju, uključujući identifikaciju lekova koji će najverovatnije delovati kod određene osobe.

"Razmišljam o izreci: „Ono što se meri, time se i upravlja“. Ambiciozan cilj u mentalnom zdravlju bio bi kombinovanje subjektivnog iskustva sa objektivnim biološkim testiranjem. Naši nalazi nas dovode korak bliže ovom cilju precizne nege mentalnog zdravlja, posebno za visokorizične populacije, pružajući biološki okvir koji bi mogao voditi buduću dijagnozu i lečenje", rekla je Perezova.