U Srbiji 410 slučajeva tuberkuloze: Deca sve ređe obolevaju, muškarci i stariji najviše pogođeni

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je priliminarni podatak da je u 2025. godini u Srbiji registrovano 410 obolelih od ove bolesti, što je smanjenje za osam odsto u odnosu na 2024. godinu.

U saopštenju navode da je u toku priprema godišnjeg izveštaja za 2025. godinu, a prema preliminarnim podacima najviše obolelih od tuberkuloze u 2025. godini u Srbiji registrovano je, kao i ranijih godina, u uzrasnim grupama 60 i više godina, a kada je reč o polu - više je obolelih muškaraca nego žena.

 Ističu da je tokom 2025. godine registrovano 50 odsto manje slučajeva obolevanja od tuberkuloze među decom i adolescentima u odnosu na 2024. godinu.

 Plućnu lokalizaciju bolesti (PTB) u 2025. godini imalo je 93,2 odsto obolelih, a među obolelima od plućne tuberkuloze, 79 odsto je bilo bakteriološki potvrđeno, što je za tri odsto niže od prethodne godine. 

Ukazuju da se povremeno registruju epidemije u školama i drugim ustanovama kolektivnog smeštaja.

 Kada je reč o trajanju simptoma, prosečno su trajali 46,3 dana u 2025. godini.

Od vanplućnih lokalizacija, kao i ranijih godina, i u 2025. godini najčešće se registruje TB pleure, dok je udeo obolelih sa tuberkulozom ekstra torakalnih limfnih žlezda manji za više od 50 odsto i prijavljeno je pet osoba obolelih od multirezistentne tuberkuloze, što je više nego prethodnih godina.

Među obolelima od tuberkuloze, u 2025. godini registrovane su tri osobe koje žive sa HIV-om i prijavljeno je 16 smrtnih ishoda od tuberkuloze što odgovara stopi mortaliteta od 0,24 na 100.000 stanovnika, nešto nižoj od prethodne godine i tu je statistika slična kada je reč o polu i starosti - dominirale su osobe muškog pola uzrasta stariji od 60 godina.

Ovaj dan se obeležava na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), uzročnika ove bolesti.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze, infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način, a najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. 

 Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke, a te veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.

Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi, a svega 10 odsto inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom.

Procenjuje se da je oko četvrtine svetske populacije inficirano bacilom tuberkuloze, a oko pet do deset odsto njih razvije aktivnu bolest tuberkulozu tokom svog života

Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima, a najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.

 Takođe, ova bolest može biti i bez simptoma, a to stanje se naziva latentna tuberkulozna infekcija. 

  Ističu da tuberkuloza nije samo bolest pluća, već može zahvatiti i limfne čvorove, kosti i zglobove, bubrege, kičmu i mozak i to je onda vanplućna tuberkuloza.

Batut podseća da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) testiranje i preventivno lečenje osoba koje su pod povećanim rizikom od infekcije bacilom tuberkuloze, a to su osobe koje žive sa HIV-om, lica iz kontakta sa obolelim bez obzira na HIV status, osobe obolele od dijabetesa, silikoze, hronične bubrežne insuficijencije, leukemije ili drugih malignih bolesti, osoba koje žive u kolektivnom smeštaju i druge.

"Razumevanje tuberkuloze je ključno za njeno suzbijanje. Podizanje svesti, rano otkrivanje i pravilno lečenje predstavljaju ključne korake ka zaustavljanju tuberkuloze danas", navodi se u saopštenju.

 Batut podseća da je Evropski region Svetske zdravstvene organizacije i dalje izložen riziku od globalne epidemije tuberkuloze i pored dugogodišnjeg iskustva, razvijenih zdravstvenih sistema i velikog medicinskog znanja, 

Razlozi za to su najčešće oružani sukobi, prisilne migracije stanovništva i druge pretnje.

Prosene su da je tokom 2024. godine u Evropskom regionu SZO od ove zarazne bolesti umrlo oko 19.000 ljudi, dok je više od 200.000 obolelo.

 Iako je u odnosu na prošlost postignut ogroman napredak, ovi podaci su i dalje zabrinjavajući zato što su danas dostupne efikasne metode otkrivanja i lečenja bolesti, kao i resursi koji bi mogli omogućiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim obolelima i zbog toga je veliki deo ovih smrtnih ishoda mogao biti sprečen.

"Važno je shvatiti da tuberkuloza nije ograničena granicama država. Kao i druge bolesti koje se prenose vazduhom, ona se može brzo proširiti, što je jasno pokazala i pandemija kovida 19 i zbog toga je od ključnog značaja da evropske zemlje nastave da podržavaju međunarodnu saradnju u oblasti zdravlja i humanitarnu pomoć, kao i da ulažu napore u suzbijanje tuberkuloze na svim nivoima – lokalnom, regionalnom i globalnom", navodi se u saopštenju. 

Dodaju da u savremenom svetu lokalni problemi lako mogu postati globalni, ali i obrnuto i da je upravo zato ulaganje u borbu protiv tuberkuloze investicija u globalnu zdravstvenu bezbednost.