Sedam miliona slučajeva raka moglo je da bude sprečeno

Prem toj studiji kojoj je gotovo 40 odsto slučajeva obolevanja povezano sa faktorima ponašanja i okoline na koje je moguće uticati.

"Sada imamo informacije uz pomoć kojih možemo da sprečimo rak pre nego što počne", izjavila je Izabel Soerdžomataram iz Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), predstavljajući rezultate istraživanja objavljenog 3. februara u časopisu "Nature Medicine". 

Studija je obuhvatila 36 vrsta raka u 185 zemalja, prenosi Dojče vele.

Prema nalazima, 7,1 milion novih slučajeva, odnosno 37,8 odsto od ukupno 18,7 miliona registrovanih 2022. godine, povezan je sa takozvanim promenljivim faktorima rizika, poput konzumiranja duvana i alkohola, gojaznosti, zagađenja vazduha i izloženosti toksinima. 

• Crna statistika: Maligne bolesti vodeći uzrok umiranja u Srbiji
• Zašto se rak i Alchajmer gotovo nikad ne javljaju zajedno? Naučnici konačno imaju odgovor
• Rak debelog creva se sve češće javlja kod mladih: Ovo su simptomi, naizgled bezazleni

Prvi put su u ovakvo istraživanje uključeni i infektivni agensi, među njima hepatitis B i humani papiloma virus (HPV).

HPV je, uprkos dostupnosti efikasnih vakcina i dalje vodeći uzrok karcinoma koji se mogu sprečiti kod žena. 

"Oklevanje u vezi sa vakcinacijom veoma je prisutno", upozorio je koautor studije Andre Ilbavi, navodeći da je rak grlića materice gotovo iskorenjen u pojedinim bogatijim zemljama, poput Australije, dok u Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi ostaje veliki problem.

Shutterstock/Peakstock

Istraživanje je pokazalo i razlike među polovima: kod žena je 29,7 odsto preventivno sprečivih karcinoma povezano sa infekcijama, dok su kod muškaraca dominantni faktori ponašanja, pre svega pušenje, koje je odgovorno za 45,4 odsto takvih slučajeva.

Autori upozoravaju da bi broj obolelih od raka do 2045. godine mogao porasti za više od 50 odsto i pozivaju na "ciljane intervencije" prilagođene različitim regionima i društveno-ekonomskim uslovima.

Francuski onkolog Suzet Delalož ocenila je da studija predstavlja "ključni doprinos" razvoju globalne strategije prevencije raka, ističući da su, pored sistemskih mera, neophodne i promene na nivou pojedinca.