Favorizuju sinove prilikom vantelesne oplodnje? Stručnjak priznao: "Nesvesno to radimo"

Muški embrioni rastu nešto brže u prvih nekoliko dana nakon začeća, što povećava njihove šanse da budu odabrani za prenos u matericu, prenosi Daily mail.

Ženski embrioni, sa dva X hromozoma, tokom najranijih faza isključuju jedan od njih, a to je proces koji zahteva dodatnu energiju i resurse. Kako se izbor embriona često zasniva na tome koliko dobro se razvijaju i rastu, brži muški embrioni imaju blagu prednost u selekciji.

"S obzirom da brži razvoj povežemo s boljim kvalitetom, nesvesno češće biramo muške embrione", pojašnjava dr Helen O'Nil, stručnjak za plodnost sa Univerziteta u Londonu.

• Rođena prva beba začeta uz pomoć robota
• Žena rodila tuđe dete zbog greške lekara
• Belkinja rodila crno dete, pa tužila kliniku za vantelesnu oplodnju FOTO/VIDEO
• Ruski milijarder nudi svoj reproduktivni materijal svim ženama: Već ima više od 100 biološke dece u 12 zemalja

"Alati koje koristimo u odabiru embriona favorizuju muški pol", dodao je.

Prethodne studije već su ukazivale na malo veću verovatnoću rađanja dečaka kod vantelesne oplodnje, ali razlog nije bio jasan. Novija istraživanja sugerišu da se ova pristrasnost javlja tokom samog procesa izbora embriona.

Tradicionalno se kvalitet embriona procenjivao kroz mikroskop, a danas neke klinike koriste i veštačku inteligenciju koja analizira video snimke ubrzanog razvoja embriona, kako bi utvrdila koji embrioni izgledaju najspremniji za prenos.

bezikus/Shutterstock

Jedna studija ispitala je 1.300 embriona čiji je pol već bio poznat genetskim testom, a ispostavilo se da su lekari prilikom ocenjivanja kvaliteta muške embrione češće smatrali pogodnim za prenos (69 odsto muških u odnosu na 57 odsto ženskih). Jedan sistem veštačke inteligencije pokazao je blagu prednost za muške embrione, dok je drugi ocenjivao oba pola približno jednako.

Ipak, razlika u brzini razvoja je toliko mala da ne omogućava svesno biranje pola bebe. 

Pored toga, starost majke takođe utiče na pol potomstva. Analiza podataka više od 58.000 žena pokazala je da žene starije od 28 godina kada postanu majke imaju veću verovatnoću da imaju decu samo jednog pola (oko 43 odsto). S druge strane, žene mlađe od 23 godine imaju samo 34 odsto šanse da se to dogodi.

Ovi rezultati ukazuju da starost majke može igrati značajnu ulogu u odnosu na pol budućeg deteta, dok drugi nasledni, demografski i reproduktivni faktori nisu pokazali značajnu povezanost.

Iako šanse za dobijanje dečaka ili devojčice kod vantelesne oplodnje nisu dramatično izmenjene, postoje suptilne biološke i tehnološke razlike koje blago povećavaju verovatnoću da roditelji dočekaju sina.