Uzbuna u svetu: "Ako ne nađemo rešenje, masovno ćemo umirati"

Bolnice širom sveta suočavaju se sa porastom bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, upozorili su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Za samo pet godina, između 2018. i 2023. godine, više od 40% antibiotika je izgubilo efikasnost protiv uobičajenih infekcija krvi, creva, urinarnog trakta i polno prenosivih bolesti.

Problem je najveći u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde slabi zdravstveni sistemi otežavaju prevenciju i lečenje. U jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu, jedna od tri bakterijske infekcije bila je otporna na antibiotike, dok je u Africi rezistencija zabeležena kod jedne od pet infekcija.

"Ovi nalazi su duboko zabrinjavajući. Kako rezistencija na antibiotike raste, ostajemo bez mogućnosti lečenja, posebno u zemljama sa ograničenim pristupom dijagnostici i efikasnim lekovima", rekao je dr Ivan Hutin, direktor Odeljenja za antimikrobnu rezistenciju SZO.

• Vraća se smrtonosna bolest srednjeg veka? Lekari poslali hitno upozorenje
• Stručnjaci upozoravaju: Kovid je bio samo najava katastrofe koja sledi
• Ako se na vreme ne prepoznaju simptomi, ova bolest vodi u sigurnu smrt

Stručnjaci su posebno zabrinuti zbog gram-negativnih bakterija, kao što su Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae, koje izazivaju teške infekcije poput sepse, dovode do otkazivanja organa i smrti.

Prema izveštaju, 40% sojeva E. coli i preko 55% sojeva K. pneumoniae je otporno na cefalosporine treće generacije, ključne lekove za lečenje ovih infekcija, izveštava Gardijan.

U afričkom regionu, otpornost na ove lekove često prelazi 70%. Pored toga, otpornost na antibiotike drugog izbora je u porastu, što dodatno sužava mogućnosti lečenja.

U 2021. godini, bakterijske infekcije su izazvale 7,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, od kojih je 4,71 milion nastao zbog neke od konsekvenci rezistencije na lekove, a 1,14 miliona direktno se može pripisati AMR.

Shutterstock/Kitsawet Saethao

Kritična prekretnica

Stručnjaci predviđaju da bi broj smrtnih slučajeva mogao da se poveća za 70% do 2050. godine ako se ne preduzmu hitne mere.

"Infekcije otporne na lekove dostigle su kritičnu prekretnicu. Ne samo da nam nedostaju novi antibiotici, već i oni koji postoje često ne dopiru do ljudi kojima su najpotrebniji", upozorava dr Manika Balasegaram iz Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika. 

Naglašava da razvoj novih lekova mora biti usmeren na infekcije sa najvećim uticajem na javno zdravlje.

Profesor Sandžib Bakta sa Univerzitetskog koledža u Londonu naglašava potrebu za "prilagođenom globalnom akcijom".

Ključne mere uključuju jačanje nadzora i dijagnostike, obezbeđivanje jednakog pristupa antibioticima uskog spektra i ulaganje u interdisciplinarna istraživanja za razvoj novih terapija. Prevencija infekcija kroz čistiju vodu, bolju sanitaciju, higijenu i vakcinaciju takođe je od vitalnog značaja.

Iako je do sada pažnja bila usmerena na prekomernu upotrebu antibiotika, stručnjaci upozoravaju da to nije dovoljno.

"Moramo ubrzati inovacije i osigurati odgovarajuću upotrebu novih antibiotika", kaže lekarka Balasegaram.

Bez hitne akcije, svet se suočava sa budućnošću u kojoj bi čak i obične infekcije mogle postati smrtonosne.