Sve o bolesti koja je dijagnostikovana Donaldu Trampu

Nakon što je Tramp primetio blago oticanje u donjim ekstremitetima, ustanovljeno je da ima poremećaj u cirkulaciji krvi. Portparolka Bele Kuće, Kerolin Levit, objasnila je predstavnicima medija sve o stanju američkog predsednika.

"Modrice na rukama predsednika su procenjene kao blago oštećenje mekih tkiva koje je izazvano čestim rukovanjem i upotrebom aspirina zbog prevencije srčanih bolesti. U duhu transparentnosti, predsednik je želeo da javno podelim službenu belešku njegovog lekara sa svima vama.

Tokom prethodnih nedelja, predsednik Tramp je primetio blago oticanje u donjim ekstremitetima, što je, u okviru rutinske medicinske nege, temeljno ispitano od strane medicinske jedinice Bele kuće. Predsednik je prošao kroz sveobuhvatan pregled, uključujući dijagnostičke vaskularne analize. Urađeni su obostrani ultrazvuci donjih ekstremiteta sa doplerom i otkrivena je hronična venska insuficijencija.

To je uobičajeno stanje, naročito kod osoba starijih od 70 godina. Važno je napomenuti da nije bilo dokaza o dubokoj venskoj trombozi niti o bolesti arterija. Takođe je urađen ehokardiogram koji je potvrdio normalnu strukturu i funkciju srca. Nisu identifikovani znaci srčane insuficijencije, bubrežne slabosti niti sistemske bolesti. Nedavne fotografije predsednika prikazuju blage modrice na zadnjem delu šake", pročitala je portparolka Bele kuće nalaz lekara Donalda Trampa.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Šta je hronična venska insuficijencija?

Hronična venska bolest nastaje kao posledica vraćanja krvi usled oštećenja venskih zalistaka. Ti zalisci nalaze se u venama. Otvaraju se kada krv teče ka srcu, a zatvaraju kada krv pokuša da se vrati nazad. Dakle, omogućavaju protok samo u jednom pravcu.

Kada su zalisci neefikasni, krv može da se kreće u oba pravca. Vraćanje krvi dovodi do njenog nakupljanja u venama nogu, koje su najudaljenije od srca i rasteže zidove vena. Tako nastaju proširene vene. Na razvoj bolesti utiču genetski faktori i nezdrav način života.

Aaron Schwartz / Pool via CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Bolest savremenog doba

Hronična venska insuficijencija smatra se bolešću savremenog doba. Pogađa između 40-60 odsto žena i 20-40 odsto muškaraca. Proširene vene češće se javljaju kod žena, naročito u reproduktivnom periodu. Bolest je nasledna - ako oba roditelja imaju proširene vene, rizik da ih razvije dete iznosi čak 90 odsto. Simptomi bolesti se pogoršavaju s godinama.

Simptomi

U početku se javlja samo osećaj težine u nogama, najčešće uveče. Zatim se pojavljuju:

• bolovi u predelu članaka i potkolenica,
• otoci stopala i članaka,
• bolovi unutar lista tokom stajanja ili sedenja,
• uporni noćni grčevi u listovima.

Kasnije se javljaju prošireni kapilari i proširene vene. Kod mnogih pacijenata, prvi simptom bolesti nisu uvek kapilari. Često se najpre pojave tamne promene boje kože na gornjem delu stopala, u predelu članka. Ponekad, iako retko, bolest počinje pojavom rana na nogama.

Dopler ultrazvuk

Ako primetite simptome hronične venske insuficijencije, obratite se svom izabranom lekaru, koji može da vas uputi na dodatne preglede ili specijalistu. Najčešća dijagnostička metoda je dopler ultrazvuk - vrsta ultrazvuka koja pomaže u lociranju oštećenih zalistaka. Lekar takođe može opipom da pregleda vene.

Lečenje venske bolesti

Ovu bolest ne treba ignorisati. Prve simptome treba shvatiti ozbiljno i odmah započeti odgovarajuće lečenje. Iako se započeti patološki proces ne može potpuno preokrenuti, moguće ga je usporiti ili zaustaviti. Kapilari koji se pojave na nogama, nisu samo estetski problem. To je početak ozbiljnog stanja koje zahteva lečenje.

Venska bolest može da dovede do razvoja venskih ulkusa, rana koje se teško zaceljuju i lako se inficiraju. Kasnije komplikacije uključuju promene na koži - tamne mrlje, zadebljanja i očvrsnuće potkožnog tkiva.

Kod lečenja se koriste diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti), nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao i lekovi koji jačaju zidove vena, poboljšavaju elastičnost i tonus krvnih sudova i deluju zaštitno. Dostupne su i masti koje ublažavaju osećaj težine u nogama.

Prevencija proširenih vena

Pored genetskih faktora, razvoj bolesti podstiču sedeći način života, dugotrajno sedenje ili stajanje, pušenje, nošenje uske odeće i neudobne obuće, kao i učestalo sunčanje, vruće kupke i sauna. Prevencija podrazumeva održavanje zdrave telesne težine i redovnu fizičku aktivnost.

Treba izbegavati predugo sedenje ili stajanje, prekrštanje nogu, često nošenje visokih potpetica i uskih pantalona. Korisne mere uključuju naizmenične tople i hladne kupke, podizanje nogu tokom spavanja (10-15 cm iznad tela) i hladan tuš pre spavanja u predelu potkolenica. Tokom odmora, dobro je držati noge podignute.