Smrtonosna bakterija ponovo preti?

Infekcija često počinje sa blagim simptomima, a završava se upalom pluća. Neretko daje i simptome koji su slični gripu, a prošlog leta u Zagrebu čak troje ljudi je umrlo od nje.

U ovom periodu kada su temperature vazduha više i kada se i aktivira ova opasna bakterija, stručnjaci predlažu mere koje moraju biti hitno preduzete.

Legionela, bakterija koja može da izazove ozbiljnu infekciju u Srbiji, ostaje često neprepoznata. Stručnjaci predlažu koje mere moraju hitno biti preduzete. Legionela izaziva legionarsku bolest, ozbiljnu infekciju koja se manifestuje upalom pluća, i Pontijak groznicu, blažu verziju, čiji su simptomi slični gripu.

• Pacijent preminuo nakon zaraze opasnom bakterijom: Novi slučajevi se i dalje pojavljuju
• Ova bakterija u ustima povećava rizik od moždanog udara
• Opasna bakterija napada decu u Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u 2023. godini u našoj zemlji je prijavljeno sedam slučajeva Legionarske bolesti, i to pet u Beogradu i dva u Južnobačkom okrugu, a prijavljen je i jedan smrtni ishod, koji se može dovesti u vezu sa ovom bolešću.

U 2024. godini, po do sada raspoloživim podacima, u Srbiji je detektovan jedan slučaj legionele, i taj pacijent je izlečen.

"Legionela nije toliko retka koliko se misli"

Prema rečima profesorke dr Svetlane Stanišić doktorke nauka iz fizičke hemije, koja je o legioneli govorila u "Jutro na Blic", smrtnost od ove bolesti može biti prilično velika.

"Legionela pneumophila je prepoznata 1976. godine. Kako je došlo do toga? Bilo je neko trodnevno okupljanje američkih veterana u okviru američke legije i ispostavilo se da je 220 njih ubrzo bilo zaraženo i obolelo od teške upale pluća, a 34 je i podleglo toj bolesti. Kao što vidite, smrtnost je prilično velika", rekla je dr Stanišić u "Jutro na Blic".

Istakla je i da njena pojava nije toliko retka, kao i da ima mnogo neprijavljenih slučajeva ove bolesti.

"Dosta je neprijavljenih slučajeva, zato što mladi ljudi kada se razbole od teške upale pluća uzrokovane ovom bakterijom, ne idu na identifikaciju patogena, ili pošto je period inkubacije između 2 i 10 dana, a može da bude i do 20 dana, i obično ljudi kada dobiju upalu pluća ne bave se time da li su bili blizu nekog ventilacionog sistema ili nekog rashladnog uređaja i da su od toga dobili. Najčešće sumnjaju na promaju u Srbiji", naglasila je dr Stanišić.

Legionela dospeva u organizam disajnim putem

Legionela može da se javi bilo gde gde stoji neka voda duže vreme.

"Bilo da prolazimo pored nekih neodržavanih fontana ili đakuzi kada koje su neodržavane, kada vidite kamenac, prljavštinu ili sluz, zatim u vodovodnim sistemima, gde se voda nije puštala duže vreme... Sve tu mogu da se nakupe bakterije i da to bude izvor zaraze", rekla je dr Stanišić.

Navodi da se zaraza ne prenosi sa osobe na osobu, već da u organizam dospeva udisanjem kapljica koje sadrže bakteriju. Ističe da je jako važno da se redovno čiste sva mesta na kojima voda može dugo da stoji, a posebno klima uređaji.

"Važno je da bar jednom godišnje čistimo klima uređaje, kao i posude za ovlaživanje vazduha preko zime. Ako negde dugo nije puštena voda iz vodovodnih cevi, dobro je da pustimo ili hladnu vodu par minuta ispod 20 stepeni ili vrelu vodu preko 50 stepeni kako bi se pročistile cevi. Oni koji su najviše u riziku su, da kažem, starije osobe. One najčešće mogu da podlegnu ovoj bolesti. Takođe, i osobe sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, bolestima bubrega i jetre, bolestima pluća, a naročito pušači", naglašava doktorka.

New Africa/Shutterstock

Napominje i da kod mladih ova bolest prolazi lakše i bez posledica, a obično se tretira antibioticima pre nego što se iskomplikuje, tako da veliki broj tih slučajeva bude neprijavljen.

Legionela ili legionarska bolest pogađa sve starosne grupe, decu veoma retko, a češće starije osobe, posebno one sa hroničnim oboljenjima pluća, srca i bubrega. Posebno su ugroženi ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest je oko tri puta češća kod muškaraca nego kod žena, a u rizičnoj grupi su i pušači i alkoholičari.

Prema navodima stručnjaka, kritična mesta za razmnožavanje legionele su:

• nepravilan priključak na vodovod
• veza sa "tehničkom" vodom
• poplavljene cevi
• zatvoreni delovi zgrada
• nekoliko gostiju u hotelu
• sezonski rad hotela
• recirkulacija vode
• organski "omekšivači"
• niska temperatura tople vode

Predlog od 6 mera i aktivnosti

S tim u vezi stručnjaci "Batuta" predložili su šest mera i aktivnosti, za sprečavanje i prevenciju legionele, a jedna od njih je i imenovanje ovih laboratorija.

• Smrtonosna bakterija vreba, petoro umrlo, stručnjaci se plaše širenja bolesti FOTO
• Pojavila se bakterija koja razara meso

Mere i aktivnosti

• Potrebno uvesti nove odredbe u postojeće i nove propise kojima se reguliše zdravstvena ispravnost vode za piće.
• Imenovati na nacionalnom nivou referentnu laboratoriju za Legionarsku bolest.
• Imenovati na nacionalnom nivou referentnu laboratoriju za ispitivanje prisutnosti Legionele u životnoj sredini i vodnim sistemima.
• Izrada stručno-metodološkog uputstva za nadzor nad Legionarskom bolešću sa definicijom slučaja i uslovima za klasifikaciju.
• Unapređenje prijavljivanja bolesti kroz Servis javnog zdravlja.
• Unapređenje kapaciteta laboratorija za ispitivanje Legionele u vodi za piće i bazenskim vodama.

Podsetimo, prošlog leta, troje od petoro zaraženih preminulo je u KBC Zagreb od legionele.