Svetu preti bolest gora od kovida: Nemoguće je kontrolisati FOTO

Britanski stručnjaci naveli su četiri opasna virusa u nastajanju koji bi mogli da postanu takozvana "bolest X" i koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju.

Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva otkrila je porodice virusa koje predstavljaju najveći rizik da stvore pandemiju i upozorava da su neke pretnje vrlo malo shvaćene.

Naučnici upozoravaju da virusi predstavljaju "pretnju daleko goru od Kovida koju je nemoguće kontrolisati čak ni najstrožim zaključavanjem".

• Groznica slična eboli se širi evropskom državom? Izdato hitno upozorenje
• Preti nam nova pandemija
• Glumac izneo šokantne tvrdnje: "Forsiranje tog leka je ubilo moje prijatelje"
• "Mogao bi da nastane "Frankenštajn"

UKHSA (Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije) je dala ocenu visokog rizika, umerenog ili niskog potencijala za pandemiju za 24 grupe virusa.

Naučnici su razmatrali koliko zarazne mogu biti nove verzije ovih porodica virusa koje se pojavljuju, koliko teške bolesti mogu izazvati i koliko je Velika Britanija ranjiva na njih.

Utvrđeno je da četiri grupe virusa imaju visok rizik da izazovu pandemiju:

• Porodica Paramikoviridae koja uključuje boginje i virus Nipah koji može izazvati oticanje mozga i smrt
• Porodica Picornaviridae koja izaziva enteroviruse koji izazivaju bolesti slične poliomijelitisu. Jedan koji se zove akutni mlohavi mijelitis (AFM) izaziva slabost mišića i paralizu
• Porodica Coronaviridae koja uključuje koronaviruse kao što su Covid-19 i MERS, koji je uobičajen na Bliskom istoku
• Porodica Orthomikoviridae koja izaziva oblike gripa, uključujući ptičji grip

• Kineski virus se širi Amerikom: Preti nam nova pandemija?
• Nova pandemija pred vratima: Tihi ubica čije simptome kasno primetimo uzima maha VIDEO
• Mutant korone zavladaće svetom
• Lekar upozorava na novu pandemiju: "Glupo je misliti da se neće ponoviti" VIDEO

Za razliku od drugih međunarodnih registara opasnosti od virusa, UKHSA je uzeo u obzir kombinaciju poznatog rizika patogena od izazivanja buduće pandemije, kao i rizika povezanog sa nedostatkom razumevanja o tome.

Neki imaju visok rejting jer su uglavnom nepoznati zbog vrlo malog istraživanja koje se sprovodi na njima, tako da nemaju dostupne testove, vakcine ili tretmane ako postanu široko rasprostranjeni.

Neki patogeni, uključujući bakterije, imaju povećan rizik jer postaju otporni na naše antibiotike ili klimatske promene, što znači da zemlja postaje gostoprimljivija za njih.

Šta je "bolest X"?

To nije stvarna bolest.

To je hipotetički naziv koji je SZO usvojio i odnosi se na neku trenutno nepoznatu zaraznu infekciju koja je sposobna da izazove epidemiju, ili, ako se proširi na više zemalja ili kontinenata, pandemiju.

Naziv je skovan pre izbijanja pandemije korona virusa.

Bila je na spisku primarnih bolesti koje je SZO objavio u februaru 2018. godine.

Nacrt plana istraživanja i razvoja (the R&D Blueprint) je globalna strategija koju je osmislila grupa stručnjaka koju je okupila SZO, u sastoji se od planova pripravnosti koji omogućavaju brzo aktiviranje istraživačkih i razvojnih aktivnosti tokom epidemija.

Cilj nacrta je da ubrza dostupnost efikasnih testova, vakcina i lekova koji se mogu koristiti za spasavanje života i izbegavanje krize velikih razmera.

Poslednjih godina bilo je nekoliko epidemija: SARS (teški akutni respiratorni sindrom), svinjski grip, MERS (bliskoistočni akutni respiratorni sindrom), ebola, i kovid-19.

Stručnjaci strahuju da sledeća velika pandemija vreba iza ugla i da bi mogla biti ozbiljnija od one koju je izazvao korona virus koji je uzrokovao bolest kovid-19.

Da li će "bolest X" izazvati pandemiju?

Iako trenutno bolest X ne postoji, istraživači, naučnici i stručnjaci se nadaju da će proaktivnim pristupom osmisliti akcioni plan za borbu protiv takvog virusa i pripremiti nacionalne zdravstvene sisteme za moguću pandemiju.

Na Svetskom ekonomskom forumu u januaru 2024. godine, tokom panel diskusije „Priprema za bolest X" šef SZO dr Tedros Gebrejesus rekao je da je "potrebno uložiti dodatne napore da se zdravstveni sistemi pripreme za višestruke izazove koji su pred nama" u slučaju pojave mnogo smrtonosnije pandemije.

"Naravno, neki ljudi kažu da ovo može da izazove paniku", rekao je on.

"Bolje je predvideti nešto što se može dogoditi, jer se to mnogo puta dešavalo u našoj istoriji, i pripremiti se za to".

Pandemija kovida-19 je iznenadila veći deo sveta kako je BBC i pisao 2021. godine:

"Ali, godinama su epidemiolozi i drugi stručnjaci upozoravali da treba da se spremamo za pandemiju".

Većina tih stručnjaka je zabrinuta zbog toga što pandemije potiču od životinja.

Naime, 75 odsto novonastalih bolesti su zoonoze.

To je termin koji opisuje infektivnu bolest koja se može preneti sa životinja na ljude.

Isto je bilo i sa kovidom-19, za koji se veruje da potiče od pangolina (ljuskavca) koji su se prodavali na pijacama u Kini.

Ali, kao i u slučaju kovida-19, smatra se da zoonoze postaju rizičnije zbog ljudskog ponašanja.

Ljudski uticaj na klimu, zadiranje u staništa divljih životinja i putovanja po svetu pomažu širenju bolesti koje prenose životinje.

U kombinaciji sa urbanizacijom, prenaseljenošću i globalnom trgovinom, napravljen je idealan scenario za nove pandemije, smatraju neki stručnjaci.

Kako se svet sprema za sledeću pandemiju?

Na panel diskusiji na Svetskom ekonomskom forumu, dr Tedros je rekao da je SZO već počela da primenjuju mere za sledeću zarazu.

Među tim merama su osnivanje fonda za pandemiju i "centra za prenos tehnologije" u Južnoj Africi, koji omogućavaju lokalnu proizvodnju vakcina i pomoći će da se prevaziđe nejednaka dostupnost vakcina u zemljama sa visokim i niskim prihodima.

Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti je u izveštaju 2022. godine preporučio da se umesto razvoja novih sistema za pandemiju, ojačaju postojeći.

Preporučio je i da svi novi sistemi budu testirani pre izbijanja nove pandemije.

U junu 2022. godine, SZO je objavila 10 predloga za jačanje kontinuiranog, sistematskog prikupljanja, analize i tumačenja podataka povezanih sa zdravljem.

"Efikasan sistem nadzora bolesti je od suštinskog značaja za brzo otkrivanje izbijanja bolesti pre nego što se prošire, ugroze živote i postanu teške za kontrolisanje", navedeno je u predlozima.

SZO priznaje i da epidemije ne potiču uvek iz identifikovanog izvora, već da "mogu biti uzrokovane patogenom za koji se trenutno ne zna da izaziva bolesti kod ljudi".

I većina ljudi predviđa dalji napredak u razvoju tehnologije pravljenja vakcina.

Nekoliko vakcina protiv kovida-19 bilo je dostupno širom sveta u roku od godinu dana od izbijanja pandemije, što je značajno za razvoj cepiva zbog brzine kojom su izrađene.

U budućnosti, naučnici bi trebalo da budu u mogućnosti da brzo prilagode postojeće formule vakcina za stvaranje novih koje će pomoći da se ljudi zaštite od bolesti.