Naučnici otkrivaju: Aspirin može da zaustavi širenje raka FOTO

U eksperimentima na životinjama naučnici su pokazali da lek aspirin poboljšava sposobnost imunog sistema da se bori. 

Tim sa Univerziteta u Kembridžu istakao je da je to uzbudljivo i iznenađujuće otkriće, koje bi na kraju moglo dovesti do toga da se pacijentima sa rakom prepisuje lek - ali ne još uvek i ljudima ne preporučuju da na svoju ruku uzimaju ovaj lek.

• Pijete svaki dan aspirin? Ozbiljno rizikujete svoje zdravlje i život

• Petina Amerikanaca uzima aspirin

• Aspirin - ukrštaji mišljenja

• Od sada aspirin neće moći da se uzima bez preporuke lekara?

Redovno uzimanje aspirina nosi određene rizike, a ispitivanja još uvek pokušavaju da otkriju koji pacijenti će najverovatnije imati koristi od njega.

Zanimljivi podaci od pre više od jedne decenije pokazali su da je veća verovatnoća da će ljudi koji su već svakodnevno uzimali aspirin preživeti ako im je dijagnostikovan rak. Ali, kako? 
 

Čini se da se naučnici sada usredsređuje na trenutak "ranjivosti za rak", odnosno kada se usamljena ćelija odvoji od prvobitnog tumora i pokušava, poput semena na vetru, da se proširi na drugo mesto u telu. 

Ovaj proces se naziva metastaza i uzrok je većine smrtnih ishoda od raka. 

Deo naše imunološke odbrane - bela krvna zrnca koja se nazivaju T-ćelije može da upadne i uništi rak, koji se širi dok pokušava da pusti koren. Ali, studija je pokazala da drugi deo naše krvi - trombociti, koji normalno zaustavljaju krvarenje potiskuju T-ćelije i otežavaju im da uklone rak. Aspirin ometa trombocite i uklanja njihov uticaj na T-ćelije, kako bi one mogle da pronađu rak. 

Profesor Rahul Rojčuduri sa Univerziteta u Kembridžu istakao je da aspirin može da iznenadi. 

"Ono što smo otkrili je da aspirin može delovati, iznenađujuće, oslobađanjem moći imunog sistema da prepozna i ubije ćelije raka koje metastaziraju".

On smatra da bi lek najbolje funkcionisao kod karcinoma, koji je rano otkriven i mogao bi da se koristi nakon tretmana, kao što je operacija, kako bi pomogao imunološkom sistemu da pronađe bilo koji rak koji se možda već proširio.

Da li treba da uzimam aspirin za rak? 

Najprirodnije pitanje koje svako ko ima rak treba da postavi jeste da li treba da uzima aspirin.

"Ako ste bolesnik od raka, nemojte još žuriti u lokalnu apoteku da kupite aspirin, već aktivno razmislite o učešću u tekućim ili predstojećim ispitivanjima aspirina", odgovorio je profesor Rojčuduri. 

• Od čega nas sve štiti običan aspirin

• Naučnici dokazali šta aspirin može da uradi obolelima od kovida

• Da li je aspirin zaista koristan?

• Pijete aspirin? Razmislite ponovo, moglo bi da bude "više štete nego koristi"

Dodao je da je studija pružila "deo slagalice koji nedostaje" u razumevanju kako aspirin funkcioniše, ali je još uvek bilo pitanja na koja treba odgovoriti.

Aspirin može izazvati opasno unutrašnje krvarenje, uključujući moždane udare, tako da rizici moraju biti uravnoteženi. 

Takođe, nije jasno da li efekat deluje na sve vrste raka ili samo na specifične. I ovo je još uvek istraživanje na životinjama.

Nekim pacijentima sa Linčevim sindromom, koji povećava rizik od raka već se preporučuje aspirin. Ali, i dalje će biti potrebna odgovarajuća klinička ispitivanja da bi se shvatilo da li bi i više pacijenata imalo koristi. A to je već u toku.

"Eureka trenutak"

Profesorka Rut Lengli, iz Odeljenja za klinička ispitivanja MRC-a na Univerzitetskom koledžu u Londonu, vodi ispitivanje Add-Aspirin kako bi videla da li aspirin može da spreči povratak raka u ranoj fazi. 

Ona je rekla da su rezultati studije "važno otkriće“ jer će pomoći da se utvrdi "ko će najverovatnije imati koristi od aspirina nakon dijagnoze raka". 

Međutim, ona je ponovo upozorila na rizike uzimanja aspirina i posavetovala "da se vek razgovara sa svojim lekarom pre nego što počnete". 

Dugoročno, profesor Rojčuduri veruje da će biti razvijeni novi lekovi koji će iskoristiti prednosti aspirina, ali sa manje rizičnih nuspojava.

Otkriće, objavljeno u časopisu Nature, a koje je preneo BBC, dogodilo se slučajno jer naučnici nisu istraživali aspirin. Tim u Kembridžu je istraživao kako imuni sistem reaguje na rak kada se širi. Oni su koristili genetski modifikovane miševe i otkrili su da oni koji nemaju specifičan set genetskih instrukcija imaju manju verovatnoću da dobiju metastatski rak koji se proširio. Dalja istraga je otkrila kako su te T-ćelije potisnute i to je počelo da se preklapa sa načinom na koji je poznato da aspirin deluje u telu. 

Dr Jie Iang, koji je sproveo istraživanje, rekao je: 

"Bio je to trenutak kad smo rekli 'Eureka'. To je bio potpuno neočekivan nalaz koji nas je uputio na sasvim drugačiji put istraživanja nego što smo očekivali".