Roditelji mogu da odahnu: Evo kako nasilne video-igre utiču na decu

Veliki strah i zabrinutost roditelja i zagovarača ove politike već godinama je to da li bi igre kao što su Grand Theft Auto i Call of Duty mogle da navedu decu na to da misle da je ponašanje na ekranu prihvatljiva i u realnom životu. 

Istraživanje koje je sprovedeno među decom uzrasta od osam do 18 godina u SAD pokazuje da razloga za brigu nema jer su teorije o negativnim efektima video-igara na ponašanje dece i omladine, precenjeni. 

Agne Suzidelit, sa Univerziteta u Londonu, vodila je istraživanje u kojem je učestvovalo skoro 10.000 dece i mladih uzrasta od osam do 18 godina.

Alati istraživanja sadržali su mere dečje delinkvencije i problema u ponašanju. Pored toga, uključuje podatke o kućnom okruženju dece i karakteristikama roditelja. Agne Suzidelit se fokusirala na dečake između 8 i 18 godina, jer je to grupa koja najviše igra nasilne igre.

Glavni fokus njene analize bio je na video-igrama sa rejtingom M (Mature). 

• Milioner dao silne pare da spasi piratski sajt
• Mask: Gejming je moja rekreacija
• Hit igra iz vremena pandemije stiže u novom ruhu VIDEO

Ključni nalaz studije jeste da nasilne video-igre ne doprinose nasilju mladih nad ljudima. Nisu primećeni dokazi koji bi identifikovali verovatne uzročne efekte između igranja nasilnih video-igara i stvarnog nasilja u realnom životu.

Pored toga, nisu pronađeni statistički značajni efekti na verovatnoću okrutnosti ili zlobe prema drugima (kako su prijavljivali roditelji) ili destruktivnog ponašanja.

Dr Suzidelit je izjavila da njeni rezultati ukazuju na to da nasilne igre mogu da uznemire neku decu, ali to ne dovodi do nasilja nad drugima.

U svakom slučaju, istraživanje je pokazalo da, u slučaju nasilnog ponašanja, može biti korisno da se uzroci traže negde drugde, a ne u video-igrama. U stvari, postoje indikacije da gejming zapravo može imati korisne efekte kao što je smanjenje šanse za depresiju kasnije u životu i pomaganje u otkrivanju skrivenih talenata.