Cene elektronike više nikada neće biti iste kao pre korone – a tek nas čekaju nova poskupljenja

Period kada je nova generacija uređaja po pravilu bila jeftinija od prethodne praktično je završen. Stručnjaci upozoravaju da bi naredne godine mogle doneti novi talas poskupljenja, a razlog nije jedan, već čitav niz globalnih događaja koji su promenili način na koji se proizvodi savremena elektronika.

Sve je počelo sa pandemijom virusa korona.

Zatvaranje fabrika tokom 2020. i 2021. godine, prekidi u transportu i nagli rast potražnje za laptopovima, tabletima i drugom opremom zbog rada i školovanja od kuće izazvali su najveću nestašicu čipova u poslednjih nekoliko decenija.

Kada se tržište konačno stabilizovalo, usledio je novi problem.

Inflacija je povećala cenu energije, transporta, rada i sirovina, pa su proizvođači veliki deo tih troškova preneli na potrošače. Istovremeno, rat u Ukrajini, trgovinski sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja dodatno su povećali cenu proizvodnje.

Krajem 2025. godine pojavljuje se još jedan faktor koji značajno utiče na tržište.

Ogromna potražnja za memorijskim čipovima koje koriste sistemi veštačke inteligencije dovela je do toga da najveći svetski proizvođači, poput Samsunga, SK Hynixa i Microna, sve veći deo proizvodnih kapaciteta usmere ka AI industriji. Posledica je jednostavna – memorijski čipovi za potrošačku elektroniku postali su skuplji.

Elektronika danas obrađuje višestruko više podataka nego pre samo pet godina

Poskupljenje nije posledica samo globalnih kriza. Današnji uređaji jednostavno rade mnogo više nego njihovi prethodnici.

Pre pet godina većina korisnika gledala je video sadržaje u Full HD rezoluciji. Danas su 4K i HDR postali standard, dok se sve više govori i o 8K sadržajima. Samo jedan sat video sadržaja u 4K rezoluciji može da zahteva četiri do pet puta više podataka nego Full HD video. To znači da i televizori moraju da raspolažu većom količinom memorije i snažnijim komponentama nego modeli proizvedeni 2020. godine.

8th.creator / Shutterstock.com

Slična situacija je i sa mobilnim telefonima.

Telefon sa 64 GB memorije pre nekoliko godina bio je sasvim dovoljan za prosečnog korisnika. Danas proizvođači kao osnovne modele sve češće nude uređaje sa 128 ili čak 256 GB memorije.

Razlog je jednostavan. Fotografije danas imaju rezoluciju od 50 megapiksela ili više, snimaju se 4K video-zapisi, aplikacije zauzimaju višestruko više prostora nego ranije, dok nove AI funkcije zahtevaju dodatnu memoriju za lokalnu obradu podataka.

Veštačka inteligencija troši memoriju i kada toga nismo svesni

Veštačka inteligencija danas je dostupna svima i nalazi se u našim telefonima, laptopovima, televizorima, pa čak i u pojedinim kućnim uređajima.

Funkcije poput automatskog uređivanja fotografija, prevođenja u realnom vremenu, glasovnih asistenata ili generisanja teksta zahtevaju znatno više RAM memorije i prostora za skladištenje nego klasične aplikacije.

Upravo zato proizvođači povećavaju količinu memorije u gotovo svim novim uređajima, što dodatno povećava cenu njihove proizvodnje.

Poskupljuju i uređaji o kojima retko razmišljamo

Rast cena ne pogađa samo telefone, računare, konzole i televizore. Gotovo svaki uređaj koji sadrži memorijske čipove postaje skuplji za proizvodnju.

Jedan od najboljih primera su set-top box uređaji koje korisnici svakodnevno koriste za gledanje televizije preko kablovskih i IPTV operatera.

Shutterstock/Chikena

Iako ih većina doživljava samo kao prijemnike televizijskog signala, oni danas obrađuju ogromne količine podataka. Tako, gledanje dvočasovnog filma u 4K rezoluciji preko set-top box uređaja može da prenese između 14 i 16 GB podataka.

Slična situacija je i sa pametnim satovima, kamerama, sistemima za pametne domove, bežičnim slušalicama i brojnim drugim uređajima koji danas sadrže memorijske čipove.

Ima li razloga da očekujemo pojeftinjenje?

Odgovor, barem za sada, nije naročito optimističan.

Najnaprednije čipove na svetu i dalje u najvećoj meri proizvodi Tajvan, koji se nalazi u središtu rastućih geopolitičkih tenzija sa Kinom. Svaki ozbiljniji poremećaj u proizvodnji ili transportu mogao bi dodatno da poveća cenu čipova na svetskom tržištu.

Kada se tome dodaju rastuća potražnja za memorijom zbog razvoja veštačke inteligencije, sve veća količina podataka koju svakodnevno stvaramo i obrađujemo, kao i ograničeni proizvodni kapaciteti, postaje jasno da su niže cene elektronike malo verovatne.

Drugim rečima, telefoni, računari, televizori, set-top box uređaji i gotovo svi drugi elektronski uređaji koje svakodnevno koristimo u budućnosti će verovatnije biti skuplji nego jeftiniji.