Manifest Palantira zvuči uznemiravajuće – pročitajte ga i vi

Palantir, kompanija najpoznatija po AI softveru za odbranu i nadzor koji koriste, između ostalih, američka vojska, ICE i njujorška policija, objavila je ovog vikenda post od 1.000 reči na mreži X u kojem iznosi glavne teze, a istovremeno i neku vrstu svog manifesta.

"Sposobnost slobodnih i demokratskih društava da opstanu zahteva nešto više od moralnog apela", navodi se u jednoj od 22 tačke, "zahteva tvrdu moć, a tvrda moć u ovom veku biće izgrađena na softveru".

Knjiga se predstavlja kao "strastveni poziv Zapadu da se probudi u novoj realnosti", i kritikuje se otpor Zapada prema "definisanju nacionalnih kultura u ime inkluzivnosti", kao i odnos prema milijarderima i "nemilosrdno razotkrivanje privatnih života javnih ličnosti". Sajt Engadget preneo je celu objavu, a ona sledi u nastavku:

Pošto nas često pitaju - 'Tehnološka republika', ukratko.

1. Silicijumska dolina duguje moralni dug zemlji koja je omogućila njen uspon. Inženjerska elita ima obavezu da učestvuje u odbrani nacije.
2. Moramo se pobuniti protiv tiranije aplikacija. Da li je iPhone naše najveće, ako ne i krunsko dostignuće kao civilizacije? Taj uređaj je promenio naše živote, ali nas sada možda i ograničava u poimanju mogućeg.
3. Besplatan mejl nije dovoljan. Dekadencija jedne kulture ili civilizacije, pa i njene elite, biće oproštena samo ako ta kultura može da obezbedi ekonomski rast i sigurnost za građane.
4. Granice „meke moći“, pukih velikih reči, postale su očigledne. Da bi slobodna i demokratska društva opstala, potrebno je više od moralnog apela. Potrebna je tvrda moć, a ona će u ovom veku biti izgrađena na softveru.
5. Pitanje nije da li će se praviti AI oružje, već ko će ga praviti i sa kojom svrhom. Naši protivnici neće zastati zbog moralnih dilema o razvoju tehnologija za vojnu i bezbednosnu primenu. Oni će nastaviti.
6. Nacionalna služba treba da bude univerzalna obaveza. Kao društvo treba ozbiljno razmotriti odustajanje od profesionalne vojske i ulazak u rat samo ako svi dele rizik i cenu.
7. Ako marinac traži bolju pušku, treba da je napravimo - isto važi i za softver. Možemo voditi debate o vojnim intervencijama, ali ne smemo oklevati u podršci onima koje šaljemo u opasnost.
8. Državni službenici ne moraju biti naši sveštenici. Svaka firma koja bi plaćala zaposlene kao država teško bi opstala.
9. Treba da pokažemo više razumevanja prema onima u javnom životu. Nestanak prostora za oprost može nas ostaviti sa ljudima na vlasti zbog kojih ćemo zažaliti.
10. Psihologizacija politike nas vodi pogrešnim putem. Oni koji u politici traže smisao života biće razočarani.
11. Društvo previše lako slavi pad svojih neprijatelja. Pobeda nije trenutak za slavlje, već za razmišljanje.
12. Atomsko doba se završava. Dolazi nova era odvraćanja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.
13. Nijedna zemlja nije unapredila progresivne vrednosti kao SAD. Nije savršena, ali nudi više prilika nego bilo koja druga.
14. Američka moć omogućila je dug period mira. Generacije ljudi nikada nisu iskusile svetski rat.
15. Posleratno slabljenje Nemačke i Japana mora biti poništeno. To je bila preterana reakcija koja danas ima posledice.
16. Treba podržati one koji grade tamo gde tržište nije uspelo. Podsmeh prema ambicijama milijardera poput Maska je pogrešan.
17. Silicijumska dolina mora pomoći u rešavanju nasilnog kriminala. Političari često izbegavaju ozbiljne poteze.
18. Nemilosrdno razotkrivanje privatnih života javnih ličnosti odvraća sposobne ljude od javne službe.
19. Oprez u javnom životu postaje štetan. Oni koji ništa pogrešno ne kažu često ne kažu ništa važno.
20. Netolerancija prema religiji u nekim elitnim krugovima mora se zaustaviti.
21. Neke kulture su donele ključne napretke, druge su ostale regresivne. Ideja da su sve kulture jednake briše realne razlike.
22. Moramo se odupreti praznom pluralizmu. Ako uključujemo sve, pitanje je - u šta ih zapravo uključujemo?

Izvodi iz bestselera broj 1 na listi Njujork tajmsa "The Technological Republic: Hard Power, Soft Belief, and the Future of the West", autora Aleksandra C. Karpa i Nikolasa V. Zamiske.