AI sve više programira, ali i pravi sve više grešaka

Veštačka inteligencija se sve češće koristi u programiranju, ali novi izveštaji pokazuju da kod koji generišu AI alati često ima ozbiljne nedostatke i može da predstavlja problem za softversku industriju.

Prema istraživanju koje je sprovela kompanija CodeRabbit, kod koji piše veštačka inteligencija sadrži znatno više grešaka u poređenju sa kodom koji pišu ljudi. Analizom 470 zahteva za izmene koda (tzv. pull request-ova) utvrđeno je da AI-generisani kod u proseku ima 10,83 problema po zahtevu, dok ljudski kod ima 6,45 problema, što znači da AI pravi oko 70 odsto više grešaka.

Posebno zabrinjava podatak da su ozbiljne i kritične greške češće u kodu koji generiše veštačka inteligencija. Među njima su logičke greške i bezbednosni propusti, poput nepravilnog rukovanja lozinkama ili drugih osetljivih podataka, što može da predstavlja rizik za korisnike i kompanije.

• AI strimerka zapanjila sve: "Želim da budem stvarna" VIDEO
• Zabrinjavajuće: AI modeli odbijaju da se ugase, razlog opasniji nego "preživljavanje"
• "Čudovište je poraženo"

Uprkos tome, upotreba AI alata u programiranju naglo raste. Prema podacima kompanije Google, čak 90 odsto programera danas koristi AI u svakodnevnom radu, dok je prošle godine taj procenat iznosio svega 14 odsto. Razlog leži u brzini i jednostavnosti korišćenja ovih alata, ali stručnjaci upozoravaju da se dobijeni kod ne sme koristiti bez detaljne provere.

Istraživanje pokazuje i da AI ima određene prednosti – na primer, gotovo u potpunosti eliminiše pravopisne i sintaksne greške, koje su češće u kodu koji pišu ljudi. Ipak, stručnjaci ističu da to ne nadoknađuje povećan broj ozbiljnih problema koji mogu da imaju dugoročne posledice.

Zaključak izveštaja je da veštačka inteligencija može da bude koristan pomoćnik u programiranju, ali da ne može da zameni ljudsku kontrolu, jer neprovereni AI kod može da dovede do dodatnih troškova, tehničkog problema i bezbednosnih rizika.