"Te stvari ne pate. Ne osećaju bol"

Dok se veći deo Silicijumske doline utrkuje u stvaranju veštačke inteligencije nalik božanstvu, jedan od ključnih ljudi u industriji poziva na oprez. Prema pisanju Business Insidera, šef AI odeljenja u Microsoftu, Mustafa Sulejman, veruje da superinteligenciju ne bi trebalo samo izbegavati, već je smatrati "anti-ciljem".

Njegovi komentari dolaze u trenutku kada se lideri tehnološke industrije fokusiraju na što brži razvoj sistema koji bi mogli da nadmaše ljudske kognitivne sposobnosti.

Opasna vizija budućnosti

U nedavnom gostovanju na podkastu "Silicon Valley Girl", Sulejman je izrazio duboku zabrinutost zbog nekontrolirane ambicije stvaranja veštačke superinteligencije (ASI), sistema koji bi mogao da razmišlja na nivou daleko iznad ljudskih sposobnosti.

"To ne deluje kao pozitivna vizija budućnosti", izjavio je Sulejman, koji je pre dolaska u Microsoft bio suosnivač kompanije DeepMind. "Bilo bi veoma teško obuzdati nešto takvo ili ga uskladiti s našim vrednostima", dodao je.

Umesto toga, Sulejman tvrdi da se njegov tim fokusira na izgradnju "humanističke superinteligencije", one koja bi služila kao podrška ljudskim interesima, a ne kao njihova zamena.

Takođe je upozorio da je pripisivanje svesti ili moralnog statusa veštačkoj inteligenciji velika greška. "Te stvari ne pate. Ne osećaju bol", naglasio je. "One samo simuliraju veoma kvalitetan razgovor".

• Otkriveno koliko OpenAI plaća Microsoftu
• ChatGPT i dalje vodeći AI model, ali Google Gemini je sve bliži
• Zvuči jezivo: Ovo je nova tehnologija iz Japana

Trka za "božanskom" veštačkom inteligencijom

Sulejmanov oprezan stav u suprotnosti je s vizijama nekih od najistaknutijih figura u industriji, koji vjeruju da bi superinteligencija mogla da stigne već u ovoj deceniji.

Izvršni direktor kompanije OpenAI, Sem Altman, više je puta istakao da je razvoj veštačke opšte inteligencije (AGI), AI sistema koji može da rezonuje poput čoveka, ključna misija njegove kompanije, dodajući da već gledaju i korak dalje, prema superinteligenciji.

"Superinteligentni alati mogli bi da drastično ubrzaju naučna otkrića i inovacije daleko iznad onoga što smo sami sposobni da postignemo, a zauzvrat masovno poveća obilje i prosperitet", rekao je Altman u januaru. U septembru je izjavio da bi bio "veoma iznenađen" ukoliko se superinteligencija ne pojavi do 2030. godine.

Sličan vremenski okvir ponudio je i suosnivač Google DeepMinda, Demis Hasabis, koji je procenio da bi AGI mogao da bude postignut "u sledećih pet do deset godina".

Glasovi opreza i skepticizma

Ipak, nisu svi uvereni u tako brzi napredak. Glavni naučnik za veštačku inteligenciju u Meti, Jan LeKun, poziva na skepticizam i tvrdi da smo možda još uvek "decenijama" udaljeni od postizanja AGI-ja.

"Najzanimljiviji problemi skaliraju se veoma loše", rekao je LeKun. "Ne možete samo pretpostaviti da više podataka i veća računarska snaga automatski znače i pametniju veštačku inteligenciju".

Debata unutar AI zajednice jasno pokazuje duboki raskol oko budućnosti tehnologije. Dok jedni vide superinteligenciju kao ključ za rešavanje najvećih svetskih problema, drugi, poput Sulejmana, upozoravaju na egzistencijalne rizike koje je nemoguće kontrolisati.