Ko je žena koja je odbila Marka Zakerberga i njegovih milijardu i po dolara

Dok je Mark Zakerberg pokušavao da uhvati korak u trci sa generativnom veštačkom inteligencijom, pre nekoliko meseci obratio se bivšoj tehnološkoj direktorki OpenAI-ja Miri Murati, s ponudom da kupi njen novi startap Thinking Machines Lab.

Kada ga je odbila, Zakerberg je krenuo u pun napad. U nedeljama koje su usledile zvao je više od deset zaposlenih njenog 50-članog tima, pokušavajući ih nagovori da pređu u njegovu kompaniju. Glavna meta bio mu je Endru Taloh, istaknuti istraživač i saosnivač startapa.

Kako bi ga pridobio, Zakerberg je ponudio paket koji bi, s bonusima i velikim rastom vrednosti deonica, mogao da dostigne čak 1,5 milijardi dolara tokom najmanje šest godina, prema tvrdnjama osoba upućenih u ponudu.

Taloh je ponudu odbio. Niko od njegovih kolega takođe nije otišao.

Portparol Mete Endi Stoun opisao je izveštaj o ponudi kao "neprecizan i smešan" pa je naglasio da visina paketa kompenzacija zavisi od rasta deonica. Dodao je i da Meta nema interes za preuzimanje startapa Thinking Machines Lab.

Čak i u Silicijumskoj dolini, gde vrhunski inženjeri već dugo imaju ogromnu tržišnu vrednost, retko se viđa odbijanje devetocifrenih iznosa. Ali kako borba za talente u području veštačke inteligencije eskalira, kompanije s najvećim budžetima otkrivaju da novac nije uvek dovoljan.

Vernost vođama

Dok neki istraživači deluju poput slobodnih igrača, menjaju firme u potrazi za većom platom i uticajem, mnogi pokazuju nepokolebljivu odanost svojim vođama – harizmatičnim figurama koje u tehnološkoj industriji imaju status rok-zvezde. Kultura u startapima takođe stvara snažne veze među zaposlenima. Istovremeno, nakon godina uzajamne "krađe" kadrova, sve su veštiji u odbrani svojih timova.

OpenAI i startapi koje su osnovali bivši zaposleni te kompanije, poput Mire Murati, česte su mete Zakerbergove ofanzive.

Od samih početaka AI trke, pioniri su privlačili istraživače obećanjem da će raditi na istorijskoj misiji izgradnje veštačke opšte inteligencije – sistema pametnijeg od čoveka u većini zadataka. OpenAI, koji su osnovali Sem Altman, Ilon Mask i Ilja Sakevers, tu misiju je pretvorio u svojevrsnu kvazireligioznu potragu, s neprofitnom poveljom koja garantuje da će rad koristiti čovečanstvu.

Meta je do sada uspostavila kontakt s više od 100 zaposlenih kompanije OpenAI, a zaposlila ih je najmanje deset. Dana 25. jula Zakerberg je imenovao kineskog istraživača Šengđiju Žaoa, koji je proveo tri godine u OpenAI-ju, da vodi novi tim za superinteligenciju.

Oni koji su do sada odbili njegovu ponudu kažu da ostaju jer veruju da je OpenAI najbliži realizaciji opšte veštačke inteligencije, žele da rade za manje kompanije i ne žele da njihov rad završi u proizvodima prvenstveno vođenim oglašavanjem, rekli su izvori.

• Zaboravite ChatGPT: Apple ima nove AI planove
• Nova pravila o veštačkoj inteligenciji u Evropskoj uniji
• Mark Zakerberg najavljuje ličnu superinteligenciju
• Kina želi da se osnuje svetska organizacija za AI

Mira Murati, Sakevers i startapovi otporni na "otmicu"

Zakerberg je imao još manje uspeha sa Anthropicom, startapom vrednim 170 milijardi dolara koji vodi Dario Amodei – bivši član OpenAI-ja koji je sa sobom doveo vrhunske stručnjake. Svih sedam saosnivača Anthropica ostaje u kompaniji. Mnogi su se upoznali s pokretom "efektivnog altruizma", koji je pre samo deset godina popularizovao zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla da izmakne kontroli i uništi čovečanstvo.

Neki su čak živeli zajedno u kući u San Francisku, razgovarajući o tome kako najbolje da doniraju bogatstvo i kako se nositi s rizikom veštačke inteligencije.

Do sada je Zakerberg zaposlio samo dva bivša zaposlena u Anthropicu – Džoela Pobara i Antona Bahtina – obojicu s prethodnim iskustvom u Meti.

Startap Safe Superintelligence (SSI), koji je prošle godine osnovao Ilja Sakevers, takođe je gotovo neprobojan za pokušaje regrutovanja.

Za razliku od Amodeija, nije doveo veliki broj kolega iz OpenAI-ja. Većina zaposlenih u SSI-ju još uvek nije dobro poznata u Silicijumskoj dolini, delom zato što se kompanija fokusira na manje afirmisane talente s novim idejama kojima je Sakevers mentor. Zaposlenima se ne preporučuje da spominju SSI na LinkedInu – upravo kako bi se sprečilo zapošljavanje. Ranije ove godine Sakevers je odbio Zakerbergovu ponudu da preuzme kompaniju.

Ko je Mira Murati?

Mira Murati, rođena u Albaniji, provela je šest godina u OpenAI-ju, gde je vodila skoro sve ključne aspekte kompanije kao tehnička direktorka. Bila je poznata po svojoj emocionalnoj inteligenciji i skromnosti, što joj je donelo lojalnost istraživača i inženjera, prema pisanju Vos strit džornala (The Wall Street Journal).

U Thinking Machines je uvela sličnu, hijerarhijski ravnu kulturu – svi, čak i najstariji istraživači, imaju titulu "član tehničkog tima", u duhu bivših Bell Labs, jednog od OpenAI-jevih uzora.

Kada je osnovala Thinking Machines u februaru, pridružilo joj se više od 20 kolega iz OpenAI-ja, uključujući Džona Šulmana, ključnog mozga iza ChatGPT-a koji se prethodno preselio u Anthropic. Većina njenih novih zaposlenih dolazi iz tima za postobuku kompanije OpenAI, odeljenja koje je izgradilo ChatGPT i naučilo modele kako da komuniciraju s ljudima.

Investitori su nedavno uložili dve milijarde dolara u kompaniju, iako detalji o tome šta tačno Mira Murati razvija ostaju misterija, čak i za neke od njih. Navedena misija kompanije Thinking Machines je da učini veštačku inteligenciju "razumljivijom, prilagodljivijom i generalno sposobnijom".

Nedavno je objavila da razvija multimodalnu veštačku inteligenciju koja funkcioniše "na način na koji prirodno stupate u interakciju sa svetom" i da će prvi proizvod objaviti u narednih nekoliko meseci. Otvorili su kancelariju u mirnijem delu Mišn Distrikta u San Francisku, nekoliko blokova od OpenAI-ja.

Meta i Taloh: Još jedna propuštena prilika

Vajerd (Wired) je ranije objavio neke detalje o Metinim pokušajima da preuzme talente iz kompanije Thinking Machines.

Endru Taloh, saosnivač kompanije, bio je u centru žestoke kampanje. Zakerberg i Aleksandar Vang, novi šef Metine laboratorije za superinteligenciju, poslali su mu niz poruka pokušavajući da ga ubede da im se pridruži.

Rođen u Australiji, Taloh je diplomirao na Univerzitetu u Sidneju s najvišim prosekom iz nauke. Radio je na mašinskom učenju u Facebooku 18 meseci pre nego što se upisao na postdiplomske studije u Kembridžu, a zatim se preselio u Kaliforniju, gde je postao "istaknuti inženjer" u Fejsbukovom timu za veštačku inteligenciju – jednoj od najviših tehničkih pozicija u kompaniji. "Definitivno je bio poznat kao ekstremni genije", rekao je Majk Vernal, bivši rukovodilac Fejsbuka koji je radio sa njim.

Još 2016. godine, tri godine nakon što se Taloh pridružio Fejsbuku, predsednik OpenAI-ja Greg Brokman pokušao je da ga regrutuje. U imejlu Ilonu Masku rekao je da je Taloh tada zarađivao 800.000 dolara godišnje u Fejsbuku i da bi verovatno tražio više. OpenAI je nudio 175.000 dolara godišnje, sa bonusom od 125.000 dolara.

"Endru je veoma blizu toga da kaže 'da'. Ali je zabrinut zbog velikog smanjenja plate", napisao je Brokman 21. februara. Taloh je tada odbio.

Timu kompanije OpenAi se na kraju pridružio tek sedam godina kasnije – u trenutku kad je ChatGPT već postao globalni fenomen, a vrednost kompanije vrtoglavo porasla.