Novi ratni brod: Lansiraće balističke rakete, a ima dvostruku ulogu FOTO

Jasno vidljiv na pramcu je veliki palubni top, moguće kalibra 127 mm. Zatim se vidi primarni sistem bliske borbe (CIWS). On veoma podseća na ruski mornarički sistem Pancir-ME koji ima i topove i visoko manevarske rakete kratkog dometa.

Ovo bi mogla biti severnokorejska kopija, ili bi mogla direktno poticati iz Rusije kao deo kompenzacije za severnokorejsku podršku ruskom ratu u Ukrajini, piše u svojoj analizi portal The War Zone.

Opremanje broda kredibilnim CIWS sistemom bilo bi veoma važno, jer će razvoj ostatka njegovih PVO sposobnosti potrajati, a možda nikada neće dostići nivo pouzdane odbrane. Par šestocevnih rotacionih topova AK-630 kalibra 30 mm takođe je vidljiv sa svake strane broda, a oni mogu da gađaju ciljeve i na kopnu i u vazduhu, ali na veoma kratkim udaljenostima.

Takođe vidimo dva lansera postavljena sa obe strane broda, na spoljnoj ivici nadgrađa, kao i ono što izgleda kao isti broj četvoroćelijskih lansera u kupolama. Oni su najverovatnije sposobni da izbace lutajuću municiju i vođene rakete kratkog dometa, kao i moguće protivpodmorničke mine.

Ono što bi mogao biti kontejner za lansiranje protivbrodskih krstarećih raketa pod uglom vidi se na sredini broda, iako je nejasno čemu ova struktura služi. Ovaj kontejner izgleda slično, ali se čini i tanjim od onog koji skriva ugaone lansere krstarećih raketa na novoj severnokorejskoj korveti klase Amnok.

Naoružanje

Kada je reč o naoružanju, broj vertikalnih lansirnih sistema (VLS) na ovom brodu je izvanredan. Ne samo to, već izgleda da postoje najmanje četiri (a možda čak i pet) različitih veličina VLS ćelija koje čine njegova dva VLS niza.

Ukupno, brod ima 32 male ćelije, 12 srednjih ćelija, 20 velikih ćelija (iako i one mogu biti različitih veličina, pri čemu se 12 prednjih ćelija razlikuje od osam zadnjih) i 10 veoma velikih ćelija, što čini sveukupno 74 ćelije.

Vrlo je verovatno da će velike ćelije "Choi Hyona" moći da prime krstareće rakete dugog dometa, kao i velike balističke rakete. Severna Koreja je ranije testirala svoju krstareću raketu dugog dometa Hwasal-2, za koju se pretpostavlja da ima stratešku (nuklearnu) sposobnost, sa svoje nove korvete klase Amnok.

Tanjug/Korean Central News Agency/Korea News Service via AP

>

Druge krstareće rakete i adaptirane vođene artiljerijske rakete takođe bi mogle da popune velike ćelije.

Severna Koreja ima zapanjujući niz balističkih raketa u svom arsenalu, pri čemu su balističke rakete kratkog dometa (kao što je familija Hwasong-11) pogodne za smeštanje u ekstra velike VLS ćelije broda.

Usvajanje balističkih raketa, kako za kopnene napade, tako i za borbu protiv brodova, na površinskim ratnim brodovima je trend u nastajanju. Glavni neprijatelj i sused Severne Koreje, Južna Koreja, usvaja upravo ovu vrstu naoružanja za svoje daleko sposobnije vrhunske ratne brodove.

Dakle, kada se uzme u obzir ovo i Pjongjangov afinitet prema balističkim raketama, kao i neobična dvostruka uloga ovog broda, nije iznenađujuće što Severna Koreja sledi taj primer.

Manje VLS ćelije prvenstveno bi podržale deklarisanu protivvazdušnu misiju broda, noseći različite rakete zemlja-vazduh. Tu su i i četvorostrani fazni antenski sistem koji će brodu pružati primarnu senzorsku sposobnost, kao i pomoćni senzorski i komunikacioni sistemi postavljeni na vrhu nadgrađa.

Druga uloga

Tanjug/Korean Central News Agency/Korea News Service via AP

Iako bi ovaj brod trebalo da bude lansirna platforma za rakete dugog dometa, njegova druga primarna uloga kao sredstva za protivvazdušnu borbu je vrlo diskutabilna.

Kao i kod drugih novih visokoprofilnih severnokorejskih sistema naoružanja, iako mogu nuditi napredne sposobnosti u odnosu na ono što zemlja već poseduje, u ratnom scenariju bi bili prvi na meti i uništeni.

Imati brod koji bar malo podseća na naprednije strane brodove i prepun je oružja je jedno, a zapravo ga učiniti sposobnim za preživljavanje, sa svom tehnologijom i obukom koja ide uz to, je daleko viša lestvica za dostizanje.

Predsednik Severne Koreje Kim Džong Un sa ćerkom na predstavljanju fregate Tanjug/Korean Central News Agency/Korea News Service via AP

Uključivanje ruskih tehnologija bi moglo pomoći u tom pogledu, ali samo do određene mere.

Malo je verovatno da će Pjongjang ikada moći da izgradi ove brodove u dovoljnom broju da svojoj floti pruži pravu dubinu i otpornost u borbi, pod pretpostavkom da uopšte imaju šanse u borbenom scenariju.

Čak i ako se izgradi više fregata, one bi bile praćene i brzo potopljene tokom uvodnih faza sukoba. Ipak, možda će imati dovoljno vremena da lansiraju oružje dugog dometa pre nego što dočekaju kraj, a s obzirom na jedinstvenu konfiguraciju naoružanja, to bi vrlo lako mogla biti njihova poenta.