Danas je "super utorak"; Za nekoga je to poslednja šansa

Favoriti u trci za predsedničkog kandidata demokrata i republikanaca na novembarskim izborima, Džozef Bajden i Donald Tramp, mogli bi da steknu faktički nedostižnu prednost posle dana&scaron;njih unutarstranačkih izbora u 15 saveznih država.Značaj &quot;super utorka&quot; je u tome &scaron;to se predizbori u obe dominantne stranke tog dana održavaju u vi&scaron;e saveznih država i &scaron;to na njima pretendenti na predsedničku nominaciju mogu da osvoje veliki broj delegata, koji na zavr&scaron;nim partijskim konvencijama formalno imenuju kandidate za predsednika i potpredsednika SAD.Ovogodi&scaron;nji predizbori ni u jednoj stranci nisu uzbudljivi kao u prethodnim izbornim ciklusima, budući da Bajden kao &scaron;ef države nije imao ozbiljnog protivkandidata i da je Tramp, biv&scaron;i predsednik SAD (2017-2021), brzo stekao veliku prednost nad nekada&scaron;njom ambasadorkom pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli (Nikki Haley), koja je jedina ostala u trci protiv njega.Dobri rezultati Bajdena i Trampa u &quot;super utorak&quot; obojicu bi znatno približili nominaciji, iako ni jedan ni drugi danas ne mogu da obezbede većinu od ukupnog broja delegata.Kod republikanaca, dana&scaron;nji &quot;super utorak&quot; je verovatno poslednja &scaron;ansa za Niki Hejli da zadrži minimalne &scaron;anse u trci protiv 77-godi&scaron;njeg Trampa ili da bar uspori njegov put ka nominaciji.Tramp je ubedljivo pobedio na &scaron;est dosada&scaron;njih predizbora - u saveznim državama Nevada, Ajova, Mičigen, Južna Karolina i Nju Hemp&scaron;ir i na američkoj teritoriji Američka Devičanska ostrva, a izgubio je od Hejli u Va&scaron;ingtonu 3. marta, u poslednjoj rundi pre &quot;super utorka&quot;.Nakon &scaron;to je Hejli izgubila sa vi&scaron;e od 40 odsto razlike u Mičigenu, i sa vi&scaron;e od 20 odsto u Južnoj Karolini, svojoj matičnoj državi gde je dva puta birana za guvernerku, Trampov tim je pojačao pritisak na nju da odustane od trke.Hejli je, međutim, uložila znatnu količinu novca u kampanju i ne želi da se povuče iz trke do zavr&scaron;ne konvencije Republikanske stranke u julu, za slučaj da se delegati budu dvoumili povodom formalnog nominovanja Trampa, imajući u vidu da su protiv njega podignute četiri optužnice i da će u toku godine početi ti sudski procesi.Dve optužnice se odnose na Trampov poku&scaron;aj da poni&scaron;ti rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je izgubio od Bajdena. U trećem procesu Tramp je optužen za prikrivanje isplate novca porno zvezdi Stormi Denijels, u zamenu za njeno ćutanje o njihovom odnosu, a u četvrtom da je po isteku predsedničkog mandata nezakonito držao poverljiva dokumenta na svom imanju.Posle nedavnog bolnog poraza u Južnoj Karolini, Hejli je rekla da ostaje u trci jer građani &quot;imaju pravo na pravi izbor, a ne na izbore u sovjetskom stilu, sa jednim kandidatom&quot; i dodala da je &quot;dužna da im omogući taj izbor&quot;.Kod demokrata, 81-godi&scaron;nji Bajden je do sada neporažen na predizborima budući da nema ozbiljnog protivkandidata, ali se u američkoj javnosti ipak spekuli&scaron;e o mogućnosti da se on povuče iz trke za nekoliko meseci, po&scaron;to se sve če&scaron;će postavlja pitanje njegovih kognitivnih sposobnosti.Na dana&scaron;njim predizborima u obe stranke je &quot;u igri&quot; trećina od ukupnog broja delegata - kod republikanaca je moguće osvojiti 865 od 2.429 delegata za zavr&scaron;nu konvenciju, a kod demokrata najmanje 1.420 od 3.936.Tramp je do sada osvojio 244 delegata, a da bi osigurao nominaciju na zavr&scaron;noj konvenciji republikanaca, u julu u Milvokiju, potrebno mu je najmanje 1.215. To znači da on ne bi osigurao nominaciju ni kad bi danas osvojio svih 865 delegata, ali se očekuje da to učini pre kraja marta.Kod demokrata, Bajden je do sada osvojio 206 delegata, a za nominaciju na zavr&scaron;noj konvenciji, u avgustu u Čikagu, treba mu 1.968. Ni Bajden ne može danas da stigne do tog broja, ali bi takođe mogao u ovom mesecu.I kada kandidati osvoje potreban broj delegata za nominaciju, predizbori se nastavljaju do početka juna.Predizbori i u Demokratskoj i u Republikanskoj stranci mogu da budu u obliku klasičnih predizbora (primaries), &scaron;to je znatno če&scaron;će, i u formi kokusa (caucuses).Klasični predizbori podrazumevaju da birači dolaze na glasačko mesto i ubacuju listić na izborni dan (mogu da glasaju i po&scaron;tom), dok kokusi označavaju niz lokalnih sastanaka &scaron;irom savezne države, na kojima okupljeni razgovaraju o politici i iskazuju koga bi voleli da vide kao predsedničkog kandidata svoje stranke (nema mogućnosti glasanja po&scaron;tom).Republikanci danas imaju predizbore u 15 saveznih država - Aljaska, Kalifornija, Juta, Kolorado, Oklahoma, Teksas, Minesota, Arkanzas, Tenesi, Alabama, Severna Karolina, Virdžinija, Masačusets, Vermont i Mejn. Kokusi će biti u državama Aljaska i Juta, a klasični predizbori u svim ostalim.Demokrate će danas glasati na klasičnim predizborima u 14 od 15 navedenih saveznih država, a na Aljasci 6. aprila. Takođe će, za razliku od republikanaca, danas imati kokuse na teritoriji Američka Samoa, a biće objavljeni i rezultati vi&scaron;enedeljnih kokusa demokrata u Ajovi.Sa naročitom pažnjom biće praćeni rezultati predizbora u Severnoj Karolini, koja bi mogla da bude odlučujuća država na predsedničkim izborima 5. novembra. Tramp je 2020. pobedio Bajdena u toj državi za ne&scaron;to vi&scaron;e od jedan odsto glasova.

Danas je "super utorak"; Za nekoga je to poslednja šansa

0 Komentari