Album sa sličicama

Ili će se sva pažnja usmeriti na „tri lava“ i njihovu bitku sa Italijanima?

Da je Rodžer Federer ostao u sedlu, ne sumnjam da bi deo britanske štampe ispredao bajke o neuništivosti tenisera iz Bazela, spremale bi se stotine i stotine litara Pimsa i šampanjca za eventualno nedeljno finale, ali teniske zvezde rekle su drugačije.

Okrenule su se fudbalerima, koje su uz pomoć sudijskih rabota opasno pogurale u finale, a Englezi su u svom fokusu žutu lopticu, zamenili onom daleko većom, fudbalskom. Doduše, ne svi, fanatici tenisa ostaju fanatici.

Federerov lavovski horoskop nije naišao na poklapanje sa nebom početkom jula, pitaju se mnogi hoće li se ikad više u tom periodu sresti Rodžer i Vimbldon, ali pustimo teniske „romanse“, naročito kada imaju ovakav, maglovit kraj.

Štampa je ceo četvrtak posvetila tupljenju zuba na taj tvrdi Federerov „đevrek“ koji mu je u poslednjem setu četvrtfinala isporučio Hubert Hurkač, a nekako u zapećku su bili svi ostali, no da im ne zamerimo.

Federer je 20 godina punio stranice svakog leta, prilikom svakog dolaska u vimbldonsku zemlju čuda i bilo je lepo, dok je trajalo.

Sada su tu za kraj Novak Đoković i ansambl „Neki novi klinci“.

Usudio bih se da kažem da i Novak, onom dečačkom strastvenošću, naročito u poslednje tri godine, popunjava neki svoj teniski album sa sličicama, pa imamo tri veličanstvene vimbldonske kolekcije.

Ona iz 2018. popunjena je sledećim portretima: Tenis Sandrgen, Horasio Sebaljos, Kajl Edmund, Karen Hačanov, Kei Nišikori, Rafael Nadal (premijum sličica), Kevin Anderson.

Pa je Novak ispunio i „Album 2019“: Filip Kolšrajber, Denis Kudla, Hubert Hurkač, Igo Amber, David Gofan, Roberto Bautista Agut i još jedna premijum sličica, Rodžer Federer.

I evo, jednako lepo popunjava još jednu „edicione Đoković“ kolekciju koju je počeo sa Džekom Drejperom, ali je onda morao, kako to obično biva kada se sakupljaju sličice, u narednoj kesici da naleti i na „duplikate“ u vidu Kevina Andersona i Denisa Kudle, ali ništa zato, stigli su novi portreti u vidu Kristijana Garina i Martona Fučoviča.

Ne fali mnogo Novaku da popuni i „Album 2021“. Na talonu stoji sličlica Denisa Šapovalova, još jednog kojeg nema u vimbldonskoj kolekciji, a onda su tu eventualno i Mareo Beretini ili „duplikat“ Hubert Hurkač!

I eto sledi to finalno „tapkanje“ ili „poklape“ njih četvorice, ko će uspeti da „prevrne“ koga i popuni sopstveni album!

Lep zadatak, Novače, taman da se ne opustiš. Mada, ceo teniski svet zna da je to misaona imenica kada je reč o vladaru svetskog tenisa, posebno kada je na tako važnim mestima kao što je jugozapad Londona.

Može li, dakle Denis Šapovalov, da se pretvori o onog nestašnog dečka iz stripa, „Denis napast“ i da pomrsi račune braniocu trofeja na vimbldonskoj travi?

Koliko god da se do detalja ide u predikcije, svuda je u pozadini ta stara priča o tome kako Kanađanin u šest odmeravanja snaga sa 12 godina starijim protivnikom, nikada nije osetio slast pobede.

Kljucnuo bi koji put po koji set, bilo je u nekim mečevima i povuci-potegni, ali suma sumarum iz njih je kao pobednik uvek izlazio jedan isti lik, Novak Đoković.

Rekli smo da to što je bilo neće ama baš ništa značiti danas, jer je svaki teniski meč prilika za novu priču, koja nužno ne mora da se oslanja na prethodne, niti da bude putokaz za neke naredne.

Tako je i ovaj, polufinalni megdan etabliranog šampiona i momka u naletu, samo još jedna u vidu vimbldonskih poslastica, sve sa tom sočnom jagodicom na vrhu, dakako sa šlagom.

Imaće tu šta da se vidi, šta da se testira, radiće struja u mozgu dvojice igrača u naponu od 220 volti, a ništa manje elektriciteta neće biti prisutno ni na tribinama – jedno vatreno, vimbldonsko popodne koje će dati odgovor – ko će u nedelju plesati u finalu?

Ako se pogleda skoriji Novakov set vimbldonskih dostignuća, od te 2018. na ovamo, Novak je u nizu od 19. uzastopnih pobeda, ova današnja bila bi 20. i ujedno i jubilarna.

U tom furioznom „šišanju“ vimbldonske trave , Novak je osvojio 57 setova, a izgubio ih svega devet. Pobedio je 17 različitih tenisera, dvojicu po dva puta.

Ima, dakle debelo razloga da se veruje da će se ta priča nastaviti, a nastaviće se samo ako Novak bude igrao svoj najbolji tenis, jer završnica Vimbldona ništa drugo i ne iziskuje.

Novakov servis moraće da bude na nivou iz prva dva meča, kada je setite se, umeo da ispali i po 25 asova i brdo vinera, što mu je donosilo more lakih, brzih poena.

Moraće da zaboravi na to da, kao u nekim ranijim mečevima, daje protivnicima popust na povratak u set, kao protiv Martona kada je vodio 5:0, pa je propustio brdo set lopti.

Ta oštrica moraće da bude britkija, da ni slučajno Denis ne oseti da mu šampion šalje ruku spasa.

I Šapovalov će se oslanjati isto na početni udarac, jer mu je servis ozbiljno oružje i pored toga što je u pet mečeva do sada naređao 37 „duplih“, daleko više od svih preostalih u košu.

Ipak, poredeći ritern, jasno je ko je u tom segmentu u debeloj prednosti i to svakako može da bude jedan od presudnih elemenata.

Koliko Novak bude bio dobar „čitač“, koliko njegov radar bude bio spreman da detektuje namere u odigravanju udaraca protivnika, toliko će biti uspešniji. U toj savršenoj matematičkoj formuli, moraće da se nađe rešenje i za „nejednačinu vetra“, koji je proteklih dana pravio dosta problema svima, naročito Federeru.

Šapovalov je, barem u ranijim mečevima sa Đokovićem, naročito na ATP kupu, uspevao da u određenim delovima meča bljesne i pokaže svu raskoš talenta. Izvesno je da i on, kao i Novak, ima veliki repertoar udaraca, ali njegov problem do sada bio je što nije imao dovoljno dobar izbor u pravim trenucima i što taj njegov bljesak nije umeo da traje ceo meč.

Neke stvari je naučio, savladao je lekcije, to pokazuje i ovaj turnir, ali Novak je Novak. Ime rešenje za sve situacije ako je u svom standardnom modu.

Šapovalov ima snažne udarce, pokušavaće svakako da otvori teren što je moguće više za brze izlaske na mrežu, ali Novak to zna. Posle pobede nad Fučovičem u četvrtfinalu, prvi reket sveta je samo koji sat kasnije, na suočavanju sa medijima, fantastično izdeklamovao sve vrline u igri protivnika, što jasno ukazuje da ga je već poprilično proučavao.

Kakav onda virus može da ubaci Denis u savršen Novakov sistem? Može li to neko uopšte do kraja turnira? Taj Novakov „sejfgard“ od igre ima svuda postavljene alarme na „trojance“ i "malvere", da su mnogi odustali od pokušaja da ih ubace.

Oni koji su pokušavali, barem u ovoj godini, na grend slem turnirima nisu uspeli, jer kao što Novak ima 19-0 na poslednja tri Vimbldona, tako ima i 19-0 od početka sezone na turnirima četvorke.

Obeshrabrujuće za rivale? Da, svakako, ali kako su tu u pitanju mladi i slave željni igrači, to diže njihovu upornost, njihov fanatizam za još koji značajan procenat. Prosto jer nemaju šta da izgube, a mogu dobiti mnogo.

U sudaru iskustva i mladosti, uvek može biti interesantnih dešavanja, ali užitak u teniskim predstavama, kako Novaka i Denisa, tako i Beretinija i Hurkača, neminovan je.

Očekujem da u tom prvom polufinalu, od 14.30, bude mnogo vatre, iako će Hurkaču posle senzacije biti nešto teže da igra. Tako je to po nekom nepisanom pravilu, teško je dva puta zaredom ponoviti fantastične partije.

Servis na servis, ubitačan forhend protiv ubitačnog forhenda, igraće dva košarkaški visoka igrača u teniskom pravougaoniku. Sa poprilično visokim stepenom neizvesnosti u krajnji ishod.

Siguran sam da i subota nosi neizvesnost u finalu dama, u kojem se u njihovom prvom vimbldonskoim finalu, sastaju sadašnja i bivša broj jedan, Ešli Barti i Karolina Pliškova.

Australijanka brani taj status prve igračice sveta, ali kolika je nepredvidivost svega u sadašnjem tenutku ženskog tenisa, najbolje govori podatak kako je Pliškova stigla do prilike da igra za prvi londonski „tanjir“.

Njene kolekcija mečeva na Vimbldonu bila je serija ispadanja u ranim rundama i dva puta u četvrtom kolu. U finalu Rima ove godine izgubila je sa 6:0, 6:0, ispala je potom u drugom kolu na Rolan Garosu, izgubila u prvom kolu u Berlinu, pa u Istbornu i evo, logično, reći ćete, sad je u finalu Vimbldona!

Sve samo ne logično, ali tako je. To ne umanjuje svakako draž predstojećeg finala, jer je forma promenjiva komponenta, ali ovo ipak nešto govori, pre svega o odsustvu stabilnosti u rezultatima kod devojaka.

I dok Serena Vilijams uporno sa svojom teniskom simfonijom odlazi u vimbldonski fejd aut, Novak Đoković, drugi lovac na teniske rekorde, to ne dozvoljava.

On svoju melodiju, skladnu kompoziciju, nastoji da pojača do daske.

Zato će ovaj petak popodne biti jako važan na tom njegovom godišnjem proputovanju ka krajnjem odredištu.

Znamo svi kojem.