Priča o tri kralja i preostalima

Iz godine u godinu, ista priča. Svi pokušavaju da ih "oteraju", oni bezobrazno odolevaju. I godinama i strelama koje na njih upućuju. Ahilovski štit, sve uspeva da zadrži, mada su ovo pre strelice nego ubitačne strele. Nema tu pravog izazova za "matore".

Zbirno, Rodžer Federer, Novak Đoković i Rafael Nadal imaju 102 godine, 53 Grend slem trofeja, 258 titula i 765 nedelja na prvom mestu ATP liste. To je 14 godina, osam meseci i 16 dana na Olimpu svetskog tenisa.

Kakva je to riznica trofeja možete samo da zamislite. I logićno je da se pitate - ko i šta u svetu tenisa može da se meri sa njima trojicom i svime što su postigli do sada?

Kada jedan Džon Mekinro kaže da u tenisu do sada nije bilo dominantnije trojice igrača u istoj eri, to ima specifičnu težinu. To kaže Mekinro koji je ratovao sa Džimijem Konorosom, Bjernom Borgom, Ivanom Lendlom, koji je krajem svoje karijere dohvatio i mečeve sa Borisom Bekerom, Stefanom Edbergom, Patom Kešom.

Ali ovo je Vimbldon i da se zadržim samo na njemu. Dovoljno će biti i to, jer je bitno shvatiti odnos snaga uoči pet preostalih dana takmičenja na u ovom hramu tenisa.

Od 2003. godine, kada je Rodžer Federer osvojio prvi od osam titula u Londonu, dakle već 16 godina, niko drugi osim njega, Novaka i Rafe, te Endija Marija kojem se "posrećilo" dva puta da im makne trofej, nije uspeo da dođe do najsjajnije titule u ovom sportu.

Rodžerovih osam, Novakove četiri, Rafine dve. Vimbldonska matametika - Novak puta Rafa jednako je Rodžer!

Mislite li da će ove godine biti drugačije? Pošto su se u četvrtfinalu pojavila sva trojica i pored njih još pet momaka, takozvanih izazivača? Stvarno bi samo veliko čudo ili neka sportska tragedija morali da se dogode pa da jedan ih ovog trijumvirata teniskih besmrtnika, ne ponese ponovo trofej sa sobom kući.

Rodžer Federer u sredu čeka svoju jubilarnu, slavljeničku, stotu vimbldonsku pobedu. Možete samo misliti kakvo će slavlje biti ako pobedi Keija Nišikorija! Biće to dan kada će se pojesti rekordan broj porcija sa kremom, kada će šampanjac teći u potocima, a sve će biti uvod u bitku nad bitkama – njegov više nego verovatan duel sa Nadalom u polufinalu.

Žreb je surov, nekom mora da zapadne „koska“, ovog puta ostalo je Federeru da se eventualno on nosi sa Nadalom. Prošle godine, teg je bio na Novakovom tasu i imali smo, sećate se, onaj fenomenalan duel u polufinalu, zatvaranje krova, pobedu koju je odličilo nekoliko detalja, luda inspiracija, ili kako to volim da kažem, ovi teniski bogovi iznad Vimbldona.

Oni biraju, oni kao da se igraju, to su im tri omiljene igračke, ostalih se, da ne računamo tu Endija, evo već 16 godina i ne dotiču. Trojka je razmazila i teniske bogove, ne samo milione ljubitelja tenisa na svim meridijanima.

Zanimljivo je da je publika u Ol Inglands klubu do sada videla ukupno samo devet njihovih okršaja – i matematika je tu opet škrta i pokazuje da u tom trouglu velikana vladaju zategnuti odnosi. Novak vodi protiv Rodžera u pobedama sa 2:1, Rodžer protiv Rafe sa takođe 2:1 i pogađate, Novak protiv Rafe sa 2:1. Da, Novak ima pozitivan skor sa obojicom, što odgovara i njegovom skoru sa njima u svim mečevima, jer je takođe pozitivan.

Ali opet, statistika – od one 2011. godine kada je Đoković u velikom finalu pobedio Nadala, pa do danas, on je, bez obzira na ukupan broj Rodžerovih titula ovde nepisani vladar Vimbldona.

Kako? Pa pogledajte odnos pobeda i poraza na londonskoj travi – Novak računajući i tu 2011. ima skor 49-4, Rodžer 44-6, a Rafa 23-7. Dakle Novak ima procenat uspešnosti od 92,45 odsto, Rodžer tačno 88, a Rafa je na 76,66. Šampionski procenti, nema šta.

I pitate se, šta za tim stolom teniskih kolosa ostaje za "ostale"? Znajući koliko su igrački surovi rekao bih – baš ništa. Ni mrva.

No evo da vidimo i njih. Svih petorica izazivača, Kei Nišikori, David Gofan, Roberto Bautista Agut, Sem Kveri i Gvido Pelja imali su do ovog plasmana među osam svega jedno polufinale i dva četvrtfinala i to svi zajedno!

S tim ići na mašineriju, na buldožere, na granitnu tvrđavu šampiona koju su sagradili zajedno u proteklih 16 godina? Teško, momci, teško.

Ipak, lepota tenisa je u tome što zaista, ali zaista nikad ne znate šta može da se dogodi. Nekadašnje "groblje favorita", bivši teren broj dva, koji je pre nekoliko godina srušen, nije bez razloga tako nazvan od kolega koji su tada izveštavali sa ovih terena. Problem za ove uslovno rečeno „male“ je što moraju da prevaziđu svoje mogućnosti i da se nadaju da ovi najbolji nemaju svoj dan.

Dobro, nada umire poslednja, bar tako kažu. I niko se unapred ne sme otpisati. Novo lice je uvek dobrodošlo, ali kada je o Vimbldonu reč, predugo se čeka na nove heroje.

A i bogovi će se jednog dana, verovatno zasititi. Ili zaspati u svojoj igri. Možda se tada neko i iskrade, pa ukrade trofej. Ali na to ćemo, kako stvari stoje, još pričekati.

Zoran Kecman