Mario Ančić

Novak i Mario su se do sada sastali dva puta, oba puta na Gren slem turnirima. Srpski teniser je na US openu 2005. godine bio uspešniji i slavio sa 6:3, 5:7, 7:6, 6:3, dok je Ančić bio bolji u maratonskom duelu na prošlogodišnjem Vimbldonu – 6:4, 4:6, 4:6, 7:5, 6:3.

Ančić se na teren vratio u Montrealu, gde je u drugom kolu poražen od Pol-Anri Matjea, a na istom stepeniku je zaustavljen od Melcera u Sinsinatiju. Uspešno je prebrodio kvalifikacije u Nju Hejvenu (odbio ’vajld-kartu’ organizatora uz obrazloženje da su mu potrebni mečevi), ali je na samom startu poražen od Stanislasa Vavrinke.

Profesionalac je postao 2001. godine, a 2002. je na Vimbldonu prošao kvalifikacije i eliminisao Rodžera Federera u prvoj rundi. To je bio poslednji put da je Švajcarac savladan na vimbldonskoj travi. Te sezone je trijumfovao na ’čelindžeru’ u Beogradu i završio je godinu kao najmlađi igrač u prvih 100.

Sledeće sezone je bio redovniji na ATP turu, odličan rezultat napravio je na Australijen openu, kada je dogurao do osmine finala (izgubio od Huana Karlosa Ferera), a igrao je četvrtfinala u Sent Peltenu i Stokholmu.

Već 2004. godine svima je bilo jasno da će tenis dobiti još jednog vrhunskog igrača – Mario je pobedio Rafaela Nadala i Tomasa Johansona na putu do finala u Milanu, ali je izgubio od Dupuija u taj brejku trećeg seta. Fenomenalan rezultat ostvario je i na Vimbldonu – polufinale i poraz od Rodika u četiri seta. Naredne sezone je osvojio prvu titulu, a do trijumfa u Hertogenbošu došao je pobedom nad braniocem trofeja Mišelom Ljodrom – 7:5, 6:4. Stigao je do polufinala u Marseju i Roterdamu, a u Tokiju je poražen u finalu od Veslija Mudija, iako je imao dve meč lopte. Na Gren slem turnirima nije stizao dalje od osmine finala, a posebno razočaravajuć poraz bio je na Vimbldonu od Felisijana Lopesa u osmini finala.

Godina 2006. bila je period meteorskog uspona za Ančića, kako u igri, tako i na ATP listi. Odbranio je trofej u Hertogenbošu, a njemu je pridodao i trijumf u Sankt Petersburgu. Na Rolan Garosu i Vimbldonu je prolazio u četvrtfinale, ali je Rodžer Federer oba puta bio nepremostiva prepreka. U Hamburgu je došao do polufinala, a u Oklendu do finala. Sezonu je završio na 9. mestu, a vrlo verovatno bi bio plasiran i više, da nije zbog povrede kolena propustio seriju turnira na američkom betonu zaključno sa US openom.

Ančić je svestran igrač, vrlo dobro se snalazi na svim podlogama. Taktiku osmišlja na odličan način, u svakom momentu tačno zna šta bi trebalo da odigra i kako da se postavi prema određenom rivalu. Poseduje izvrstan servis, volej mu je takođe na nivou, pa zbog toga beleži dobre rezultate na travi. Ništa slabiji nije ni u dužim poenima, za svoju visinu (195 cm) je pristojno brz, što mu, uz veliki raspon ruku, omogućuje da pravovremeno dođe na lopticu i namesti se na udarac.