B92.sport: Srbija kuca na vrata – počela trka oko "vunderkinda" iz Gradiške

Tea Kovačević rođena je 2010. godine u Gradišci, a iza sebe ima briljantnu godinu u juniorskom vodama zbog koje se već priča o njoj.

Prvo je postala šampionka Evrope u kategoriji do 14 godina, da bi koji mesec kasnije pokorila i Masters u Monte Karlu na kojem je učestvovalo osam najboljih igračica Starog kontineta.

U konkurenciji rivalki koje su i dve godine starije od nje osvtarila je tri glatke pobede, a posebno onu u finalu protiv Beloruskinje Vlade Razine – 6:0, 7:6.

U dosadašnjem toku svoje karijere, Kovačevićeva nastupa za Bosnu i Hercegovinu, ali je rođena i živi u Republici Srpskoj.

"Ja sam Srbin pravoslavac koji dolazi iz Republike Srpske. Ima ljudi koji vole Bosnu i Hercegovinu da smatraju da će porodica Kovačević okrenuti leđa. To je normalno i logično, većina ih je tako nešto napravila i izneverila svoju zemlju. Ja tako ne posmatram", rekao je nedavno za "FACE TV" njen otac Marko Kovačević, koji je istakao da želi da svoju ćerku spremi za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028.

On je ujedno i objasnio da je za Teinu karijeru potrebno oko 200.000 dolara na godišnjem nivou, a da od BiH ne dobija ni približno dovoljno od te cifre.

Kovačević je zatim spomenuo da na stolu za razvoj svoje ćerke "ima ponudu od 500.000 dolara od zemlje koja nema veze sa tenisom, a gde je prosečna temperatura 42 stepena".

Ta zemlja, jasno je, nije Srbija, ali Srbija jeste zemlja koja želi da Tea Kovačević u budućnosti nastupa za nju.

Prema saznanjima B92.sporta, čelni ljudi Teniskog saveza Srbije u kontaktu su sa porodicom Kovačević, jer žele da što je pre moguće obezbede da se tako taletnovana teniserka pridruži budućnosti ženskog tenisa u našoj zemlji, koji trenutno predvodi supertalentovana Luna Vujović (2009. godište).

Međutim, situacija još neće biti rešena, jer porodica Kovačević pažljivo vaga i, prosto i jednostavno, čeka najbolju (ili barem dovoljno dobru) ponudu.

Ono što je u ovom trenutku najrealnije je da Tea Kovačević igra ili za Srbiju ili za Bosnu i Hercegovinu, ali ukoliko finansijska ponuda za njen dalji razvoj ne bude adekvatna ni sa jedne ni sa druge strane, ne treba optisati mogućnost da to bude i neka treća država.