Ronaldo debitovao je za reprezentaciju Portugala 20. avgusta 2003. godine, sa samo 18 godina.
U nacionalni tim stigao je kao jedan od najtalentovanijih fudbalera nove generacije, u vreme kada je glavna zvezda portugalskog fudbala bio Luis Figo.
Njegov prvi veliki turnir bilo je Evropsko prvenstvo 2004. godine, održano upravo u Portugalu.
Mlada zvezda brzo je privukla pažnju, postigla gol protiv Grčke u grupnoj fazi i zatresla mrežu Holandije u polufinalu.
Portugal je stigao do finala, ali je ponovo izgubio od Grčke, ovog puta rezultatom 1:0.
Aris MESSINIS / AFP / Profimedia
Slika mladog Ronalda koji plače posle poraza postala je jedna od najpoznatijih u istoriji portugalskog fudbala.
Bio je to prvi veliki udarac u njegovoj reprezentativnoj karijeri, ali i početak emotivne veze sa nacionalnim dresom koja će trajati više od dve decenije.
Na Svetskom prvenstvu 2006. Portugal je stigao do polufinala, gde je poražen od Francuske, a zatim izgubio i utakmicu za treće mesto.
Ronaldo je već tada postao jedna od glavnih zvezda reprezentacije.
Posle povlačenja Figa, postepeno je preuzeo kapitensku traku i odgovornost za rezultate nacionalnog tima.
Od naslednika do lidera
Fabrice COFFRINI / AFP / Profimedia
Period od 2008. do 2014. obeležili su promenljivi rezultati i sve veća zavisnost Portugala od Ronaldovog učinka.
Na EURO 2008. Portugal je eliminisan u četvrtfinalu od Nemačke, dok je na Svetskom prvenstvu 2010. zaustavljen u osmini finala od Španije.
Mundijal 2014. u Brazilu bio je posebno razočaravajući, jer je Portugal eliminisan već u grupnoj fazi.
Ipak, Evropsko prvenstvo 2012. pokazalo je koliko Ronaldo može da bude važan u velikim utakmicama.
Postizao je ključne golove protiv Holandije i Češke, ali je Portugal ponovo zaustavljen u polufinalu, nakon poraza od Španije na penale.
U tom periodu Ronaldo je postao mnogo više od talentovanog napadača.
Bio je kapiten, golgeter i igrač od kojeg se očekivalo da preuzme odgovornost kada je najteže.
Međutim, upravo ta očekivanja često su predstavljala dodatni teret.
EURO 2016: Titula!
Valery HACHE / AFP / Profimedia
Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj predstavlja najveći trenutak Ronaldove reprezentativne karijere.
Portugal nije briljirao u grupnoj fazi, ali je postepeno pronalazio sigurnost i stigao do finala.
Ronaldo je bio jedan od najvažnijih igrača, posebno u polufinalu protiv Velsa, kada je postigao gol i asistirao Naniju.
U finalu protiv Francuske doživeo je novu veliku emotivnu dramu.
Povredio se već u prvom poluvremenu i morao da napusti teren u suzama.
Ipak, nastavio je da bodri saigrače sa klupe, a Portugal je u produžecima pobedio golom Edera – 1:0.
Posle poraza u finalu 2004. godine, Ronaldo je konačno dočekao da sa Portugalom osvoji veliki trofej.
Ovaj uspeh bio je važan i za njegovu ličnu transformaciju.
Do tada je često procenjivan kroz individualne golove i učinak.
U finalu 2016. pokazao je da liderstvo ne podrazumeva samo odlučivanje na terenu, već i sposobnost da podrži ekipu kada sam ne može da igra.
Tri godine kasnije Portugal je osvojio i prvu Ligu nacija, a Ronaldo je u polufinalu protiv Švajcarske postigao het-trik.
Time je potvrđeno da evropska titula nije bila izolovan uspeh jedne generacije.
EURO 2020 i SP 2022: Rekordi i promena uloge
Gabriel BOUYS / AFP / Profimedia
Na Evropskom prvenstvu 2020, održanom 2021. godine, Ronaldo je postigao pet golova i podelio priznanje za najboljeg strelca turnira sa Patrikom Šikom.
Portugal je eliminisan u osmini finala od Belgije, ali je Ronaldo postao najbolji strelac u istoriji Evropskih prvenstava.
Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru donelo je drugačiju priču.
Portugal je imao veoma kvalitetnu generaciju, predvođenu Brunom Fernandešom, Bernardom Silvom, Žoaom Feliksom i Rubenom Dijašom.
Ronaldo je postao prvi fudbaler koji je postizao golove na pet različitih svetskih prvenstava, ali je tokom turnira izgubio mesto u početnoj postavi.
Selektor Fernando Santoš odlučio je da ga ostavi na klupi protiv Švajcarske, a Portugal je bez njega u startnoj postavi pobedio 6:1.
U četvrtfinalu protiv Maroka ponovo je ušao sa klupe. Portugal je izgubio 1:0, a Ronaldo je napustio teren u suzama.
Ovaj turnir označio je prekretnicu.
Prvi put je tako jasno postavljeno pitanje da li reprezentacija treba da prilagođava igru Ronaldu ili on treba da prihvati drugačiju ulogu u timu.
Neostvaren san i neslavan kraj
Lise Åserud / AFP / Profimedia
Evropsko prvenstvo 2024. u Nemačkoj dodatno je otvorilo pitanje njegove uloge u reprezentaciji.
Ronaldo je i dalje bio kapiten, ali više nije imao fizičke karakteristike iz najboljih godina.
Nije postigao gol na turniru, promašio je penal protiv Slovenije u osmini finala, a Portugal je eliminisan u četvrtfinalu od Francuske posle izvođenja penala.
Iako je i dalje imao ogroman autoritet, postajalo je jasno da se reprezentacija nalazi u procesu smene generacija.
Na Svetskom prvenstvu 2026. Ronaldo se ponadao da će sjajnom generacijom saigrača konačno ostvariti svoj san i postati prvak sveta.
Opet je postizao golove, čime je dodatno učvrstio rekord po broju svetskih prvenstava na kojima je bio strelac.
Međutim, tokom celog turnira glavna tema je bila da li Ronaldo "koči" Portugal, da li je on višak i teret.
Portugal nije osvojio trofej, ali Ronaldo se nije povukao. Vratio se u reprezentaciju u Ligi nacija i izazvao zemljotres sukobom sa selektorom zbog klupe za rezerve.
Izvinio se naciji, simbolično je kažnjen i opet je dobio poziv, ali je na izanenađenje celog sveta 5. novembra objavio završetak reprezentativne karijere.
Oprostio se sa 234 nastupa i 146 golova, uz titulu šampiona Evrope i dva trofeja Lige nacija.
Ego
JAVIER SORIANO / AFP / Profimedia
Jedna od najzanimljivijih dimenzija njegove karijere jeste odnos između ogromnog samopouzdanja i izraženog ega.
Ronaldo je uvek želeo da bude najbolji, da preuzima odgovornost i da bude odlučujuća figura.
Takav mentalitet omogućio mu je da postiže izuzetne rezultate i da ostane motivisan tokom više od dve decenije.
Međutim, ista osobina ponekad je stvarala probleme.
Njegove reakcije na zamene, nezadovoljstvo zbog smanjene minutaže i teškoće u prihvatanju drugačije uloge izazivali su rasprave među navijačima i u medijima.
Posebno je bilo teško prihvatiti činjenicu da istorijske zasluge ne garantuju mesto u početnoj postavi.
Katar 2022. i EURO 2024. pokazali su da je Portugal morao da razmišlja o budućnosti, bez obzira na Ronaldov status.
Ipak, njegov doprinos liderstvu ne treba svoditi samo na kontroverze.
Bio je izuzetno posvećen reprezentaciji, motivisao je saigrače i često preuzimao odgovornost u najtežim trenucima.
Njegov ego bio je istovremeno izvor snage i jedan od najvećih izazova njegove reprezentativne karijere.
Ikona
Thomas COEX / AFP / Profimedia
Ronaldo je vremenom postao mnogo više od fudbalera Portugala.
Njegov broj sedam, kapitenska traka i proslave golova postali su deo nacionalnog sportskog identiteta.
Mediji su ga često predstavljali kroz dva suprotstavljena narativa: kao simbol profesionalizma, discipline i nacionalnog ponosa, ali i kao fudbalera čiji ego ponekad prevazilazi kolektivne interese.
Navijači su ga obožavali zbog golova, trofeja i emocija koje je pokazivao prema reprezentaciji.
Istovremeno, u završnoj fazi karijere sve više su raspravljali o tome da li je trebalo ranije da prepusti mesto mlađima.
Upravo ta podeljenost pokazuje koliko je njegov status bio poseban.
Malo koji fudbaler može da izazove tako snažne reakcije i kada igra i kada ne igra.
Više od rekorda i trofeja
PATRICIA DE MELO MOREIRA / AFP / Profimedia
Reprezentativna karijera Kristijana Ronalda predstavlja priču o ambiciji, istrajnosti, nacionalnom ponosu i promenama koje donosi protok vremena.
Počeo je kao talentovani tinejdžer koji je plakao posle poraza u finalu EP 2004, a završio kao najefikasniji reprezentativac u istoriji muškog fudbala.
Između ta dva trenutka osvojio je evropsku titulu, dve Lige nacija i postao simbol portugalskog sporta.
Njegova karijera nije bila bez protivrečnosti.
Ogroman ego, potreba za priznanjem i teškoće u prihvatanju smanjene uloge povremeno su komplikovali odnose sa selektorima i javnošću.
Ipak, njegova posvećenost reprezentaciji i želja za pobedom nikada nisu bile upitne.
Najveći trenutak ostaje EURO 2016, kada je Portugal konačno osvojio trofej koji je čekao generacijama.
Posebno je simbolična slika povređenog Ronalda na klupi, koji bodri saigrače u finalu protiv Francuske.
Tada je pokazao da liderstvo nije samo u postizanju golova već i u sposobnosti da se sopstveni interes podredi zajedničkom cilju.
Kristijano Ronaldo nije bio savršen kapiten, ali je bio kapiten jedne istorijske generacije.
Njegovo nasleđe ne čine samo rekordi i individualna priznanja već i činjenica da je Portugalu doneo trofeje, samopouzdanje i međunarodno priznanje.
Njegova reprezentativna priča završena je 2026. godine, ali će njegovo ime još dugo ostati neraskidivo povezano sa najvećim poglavljem portugalskog fudbala.
Nikola Jokić ne liči na igrača na kakvog smo navikli prethodnih godina, iako i dalje beleži brojke koje bi za većinu NBA košarkaša predstavljale vrhunski učinak, trostruki MVP ima problema sa šutom.
Hrvatski prvak, koji je na noge premijerligašu došao u lošoj formi i posle smene trenera, odigrao je veoma zrelo i jednu od najboljih evropskih partija u poslednjih nekoliko godina
Partizan se plasirao u osminu finala Kupa Srbije. Posle preokreta je bio bolji od Budućnost Krušika u Valjevu (5:1). Crno-beli su do trijumfa došli golovima u drugom poluvremenu.
Srpski rukometaši na sjajan način su započeli kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, jer su u prvom kolu i više nego ubedljvo savladali reprezentaciju Estonije rezultatom 39:18.
Srpski rukometaši na sjajan način su započeli kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, jer su u prvom kolu i više nego ubedljvo savladali reprezentaciju Estonije rezultatom 39:18.
Crvena zvezda je protiv Inter Eskaldesa uz dosta muka izbegla blamažu (2:1). Nije sve tako crno, bilo je i svetlih tačaka u vidu Mateja Gaštarova i Vladimira Lučića.
Crvena zvezda je upisala prve bodove u ovosezonskom izdanju Lige konferencije, ali igra izabranika Alberta Rijere nije nešto oko čega ima razloga za zadovoljstvo.
Hyundai ne odustaje od automobila na vodonik, ali priznaje da su visoka cena i nedostatak stanica za punjenje najveće prepreke. Ipak, ključno pitanje ostaje da li će uspeti da privuče dovoljno kupaca.
Broj električnih automobila u Srbiji približava se broju od 10.000, ali su za brži rast potrebne veće subvencije i bolja infrastruktura, smatraju stručnjaci.
Toyota Corolla je, od prvog dana do sad, prodata u 57 miliona primeraka i tako postala najprodavaniji automobil ikada. Povodom 60. godišnjice, Toyota je pripremila retrospektivu ovog modela.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar