Serijski sakupljač adaptera u raljama života

Priznajemo, Novak nas je uhvatio nespremne. Kao i većina, ni mi nismo verovali da će igrati u Londonu. Sad već čuvena "godina proizvodnje" u kombinaciji sa stepenom povrede je ostavljala malo prostora za tako nešto, ali eto, dobismo barem još jednu potvrdu da dečačkom snu ništa ne može stati na put.

Kad smo već kod dečačkih snova, zajedno ćemo ih proživljavati uporedo sa njim ovih dana, a i svaki put kada kročimo na neko za nas novo, kultno, sportsko borilište. I pre nego što sutra i zvanično počne program na Vimbldonu, posvetimo se nešto, ne nužno lakšim, ali svakodnevnijim temama.

Svaki put podrazumeva pakovanje i sa svakim novim isto mrzim sve više. Unezvereno šetanje gore-dole po stanu u potrazi za nečim što si možda zaboravio, dok otvoren kofer kao da ti govori "toplo" ili "hladno". Na kraju nekako i uspeš da ga zatvoriš, isuviše malog za potrebe povratka i donošenja poklona svima, uveren da je sve na mestu.

Dupla provera esencijalnih stvari, prolaz kroz sve aerodromske prepreke, sedneš u avion i pukne te – adapter. Još jedan način da nam Britanci pokažu svoj separatizam od ostatka Evrope. Od utičnica, preko leve strane druma, ali i dobrih sportskih primera podržavanja lokalnih klubova (što, opet, nije problem čitave Evrope).

b92.sport/DĐ

Nije džabe da se kaže da nesreća ne dolazi sama, nakalemi se uvek nešto. Kašnjenje leta od sat vremena? Nek je svo zlo u tome. Ionako sam znao da me na "Hitrou" čeka još i gore i nisam se prevario.

U određenim slučajevima ta "nesreća" sam sâm sebi. Normalan čovek bi, posle nekoliko sati duže peripetije nego što bi trebalo, seo u taksi i odvezao se u smeštaj. Ipak, osim novca, na taj način ostaneš i bez dojma o životu ljudi u tom gradu. Iskustvo i doživljaj pre komfora bi bila moja mantra, iako znam da me mnogi neće razumeti. Da skratim (baterija na laptopu je na izmaku, a adapter nemam!), tri prevoza i nešto manje od dva sata kasnije sam stigao na odredište.

Milsite da je tu kraj? Voleo bih i ja. "Ključ je u malim sefovima koji se nalaze na strani koja gleda na put, tvoj je broj 2", reče mi stanodavac, što me je isprva i obradovalo u pogledu fleksibilnosti zbog kasnog dolaska. Tada nisam znao da će mi biti potrebno pola sata da u mraku nađem sitne kutijice postavljene uz dno zida kuće i da onda otkrijem da je ona sa brojem 2 prazna.

"Ponoć je, ostao sam opet, sam. Ponoć je, nikog nema koga znam", prolazi kroz glavu dok sa upaljenim blicem pokušavam sa kombinacijom koju su mi dali otvorim neku od drugih kutija. Srbin na periferiji Londona vrši nimalo nesumnjivu delatnost, šta bi moglo da pođe po zlu. Nije bilo dosta što me je carinik na aerodromu pitao da l‘ ne švercujem cigarete. Predrasude, morate ih voleti.

Prazan sef B92.sport

Poslednje upozorenje crkavajućeg laptopa. Naravno da je problem rešen jednim pozivom i uzimanjem ključeva iz drugog sefa, ali onaj drugi, koji se ticao adaptera nije. Iako mi je rečeno da u smeštaju ima jedan, što tehnički nije bilo netačno, zatekao sam onaj sa evropskim utikačem iz naslovne fotografije.

Pošto nije prvi put da se ovo dešava, odoh da dodam još jedan adapter u kolekciju. Baš ono što mi je bilo neophodno, novi kolekcionarski hobi na začetku.