Šta se dešava sa telom tenisera kada pređe na šljaku?

Duel između Španije i Danske ovog vikenda održaće se na šljaci, iako su igrači prethodnih nedelja nastupali isključivo na tvrdim terenima.

Ova promena donosi ozbiljan izazov za fizičku pripremu, počinje analizu španska "Marka".

Na šljaci se menjaju kretanja po terenu, način udaranja loptice i tempo igre – što direktno utiče na drugačiji profil mogućih povreda.

"Prelazak sa tvrde podloge na šljaku značajno menja fizičko opterećenje igrača", objašnjava dr Anhel Ruis Kotoro, direktor klinike Tenis Teknon i šef lekarskog tima Kironsalud, zvaničnog medicinskog partnera tokom meča koji se održava u Teniskom klubu Puente Romano u Marbelji.

U španskom timu su Haume Munar, Roberto Karbaljes, Pablo Karenjo i Pedro Martines Portero, dok dansku ekipu predvodi Elmer Moler, poznat po sjajnoj igri upravo na šljaci.

Iako mekša, šljaka ima svoje zamke

Šljaka se generalno smatra podlogom koja manje opterećuje zglobove, ali istovremeno zahteva duže poene, drugačija kretanja i drugačiji rad mišića.

"Na ovoj podlozi igra traje duže, pa su najčešće pogođeni rame i zglob šake, posebno kod servisa sa više spina i udaraca pod oštrim uglovima", kaže dr Fransisko Rodriges Argais, ortopedski hirurg iz bolnice Kironsalud Marbelja.

Najčešće povrede su tendinopatije mišića ramena (npr. supraspinatus) i tzv. impingement sindrom u zglobu šake.

Da bi se rizik sveo na minimum, preporučuje se specifičan trening: vežbe za rotatornu manžetnu, stabilizaciju zgloba šake i kontrolu opterećenja.

Donji deo tela: manje udaraca, ali veći mišićni napor

Javier Garcia / Shutterstock Editorial / Profimedia

Iako šljaka zahteva više kretanja i proklizavanja, to ne znači da su noge najviše ugrožene.

"Ne smatram da je donji deo tela najranjiviji na ovoj podlozi, ali svakako jeste najaktivniji", navodi dr Kotoro.

Na šljaci je neophodno kontrolisano proklizavanje, česti brzi zaokreti i znatno veće ekscentrično opterećenje (mišićna sila pri kočenju).

To zahteva vrhunsku neuromišićnu koordinaciju i stabilnost u predelu kukova, nogu i jezgra tela.

Uz duže poene dolazi i do većih mišićno-tetivnih opterećenja, što povećava rizik od povreda.

Tehnika se prilagođava: nije sve u fizičkoj spremi

Alexander Keppler / imago sportfotodienst / Profimedia

Prilagođavanje šljaci nije samo fizičko.

Teniseri koriste specijalne patike, menjaju napetost žica na reketima i prilagođavaju taktiku igre.

"Mnogi smanjuju napetost žica kako bi dobili više kontrole i izbacivanja lopte, a da ne izgube sigurnost u udarcu", kaže dr Kotoro, koji već godinama vodi i medicinske timove Španske teniske federacije (RFET).

Na šljaci se igra gradi postepeno, sa više rotacije, visine i promene ritma. 

I za to je potreban vreme – koga često nema dovoljno.

"U većini slučajeva imamo svega dve nedelje za prilagođavanje, što nije idealno. Jedna dodatna nedelja bi pravila veliku razliku", priznaje Kotoro.

Ukratko, ono što se ne pripremi na vreme – skupo se plaća na terenu.