Šta se dešava sa telom tenisera kada pređe na šljaku?

Duel između &Scaron;panije i Danske ovog vikenda održaće se na &scaron;ljaci, iako su igrači prethodnih nedelja nastupali isključivo na tvrdim terenima.Ova promena donosi ozbiljan izazov za fizičku pripremu, počinje analizu &scaron;panska &quot;Marka&quot;.Na &scaron;ljaci se menjaju kretanja po terenu, način udaranja loptice i tempo igre &ndash; &scaron;to direktno utiče na drugačiji profil mogućih povreda.&quot;Prelazak sa tvrde podloge na &scaron;ljaku značajno menja fizičko opterećenje igrača&quot;, obja&scaron;njava dr Anhel Ruis Kotoro, direktor klinike Tenis Teknon i &scaron;ef lekarskog tima Kironsalud, zvaničnog medicinskog partnera tokom meča koji se održava u Teniskom klubu Puente Romano u Marbelji.U &scaron;panskom timu su Haume Munar, Roberto Karbaljes, Pablo Karenjo i Pedro Martines Portero, dok dansku ekipu predvodi Elmer Moler, poznat po sjajnoj igri upravo na &scaron;ljaci.Iako mek&scaron;a, &scaron;ljaka ima svoje zamke pic.twitter.com/7tqCyl7M0x&mdash; OvoOno (@OvoOnoX) September 12, 2025 &Scaron;ljaka se generalno smatra podlogom koja manje opterećuje zglobove, ali istovremeno zahteva duže poene, drugačija kretanja i drugačiji rad mi&scaron;ića.&quot;Na ovoj podlozi igra traje duže, pa su najče&scaron;će pogođeni rame i zglob &scaron;ake, posebno kod servisa sa vi&scaron;e spina i udaraca pod o&scaron;trim uglovima&quot;, kaže dr Fransisko Rodriges Argais, ortopedski hirurg iz bolnice Kironsalud Marbelja.Najče&scaron;će povrede su tendinopatije mi&scaron;ića ramena (npr. supraspinatus) i tzv. impingement sindrom u zglobu &scaron;ake.Da bi se rizik sveo na minimum, preporučuje se specifičan trening: vežbe za rotatornu manžetnu, stabilizaciju zgloba &scaron;ake i kontrolu opterećenja.Donji deo tela: manje udaraca, ali veći mi&scaron;ićni naporJavier Garcia / Shutterstock Editorial / ProfimediaIako &scaron;ljaka zahteva vi&scaron;e kretanja i proklizavanja, to ne znači da su noge najvi&scaron;e ugrožene.&quot;Ne smatram da je donji deo tela najranjiviji na ovoj podlozi, ali svakako jeste najaktivniji&quot;, navodi dr Kotoro.Na &scaron;ljaci je neophodno kontrolisano proklizavanje, česti brzi zaokreti i znatno veće ekscentrično opterećenje (mi&scaron;ićna sila pri kočenju).To zahteva vrhunsku neuromi&scaron;ićnu koordinaciju i stabilnost u predelu kukova, nogu i jezgra tela.Uz duže poene dolazi i do većih mi&scaron;ićno-tetivnih opterećenja, &scaron;to povećava rizik od povreda.Tehnika se prilagođava: nije sve u fizičkoj spremiAlexander Keppler / imago sportfotodienst / ProfimediaPrilagođavanje &scaron;ljaci nije samo fizičko.Teniseri koriste specijalne patike, menjaju napetost žica na reketima i prilagođavaju taktiku igre.&quot;Mnogi smanjuju napetost žica kako bi dobili vi&scaron;e kontrole i izbacivanja lopte, a da ne izgube sigurnost u udarcu&quot;, kaže dr Kotoro, koji već godinama vodi i medicinske timove &Scaron;panske teniske federacije (RFET).Na &scaron;ljaci se igra gradi postepeno, sa vi&scaron;e rotacije, visine i promene ritma. I za to je potreban vreme &ndash; koga često nema dovoljno.&quot;U većini slučajeva imamo svega dve nedelje za prilagođavanje, &scaron;to nije idealno. Jedna dodatna nedelja bi pravila veliku razliku&quot;, priznaje Kotoro.Ukratko, ono &scaron;to se ne pripremi na vreme &ndash; skupo se plaća na terenu. 𝐄𝐬𝐭𝐞 𝐬𝐚𝐛𝐚𝐝𝐨, 𝐯𝐮𝐞𝐥𝐯𝐞 𝐥𝐚 𝐂𝐨𝐩𝐚 𝐃𝐚𝐯𝐢𝐬. 𝐀 𝐥𝐚 𝐭𝐢𝐞𝐫𝐫𝐚. 𝐀 𝐄𝐬𝐩𝐚𝐧𝐚. 𝐀 𝐧𝐮𝐞𝐬𝐭𝐫𝐚 𝐭𝐢𝐞𝐫𝐫𝐚. 🇪🇸❤️&zwj;🔥#VamosEspa&ntilde;a I #DavisCup #CopaDavis pic.twitter.com/oWFwN7d3aZ&mdash; Tenis Espa&ntilde;a (@RFETenis) September 9, 2025

Šta se dešava sa telom tenisera kada pređe na šljaku?

0 Komentari