Generacija L

Takav slučaj je i u tenisu sa celom jednom generacijom koja je trebalo da uveliko dominira tenisom.

Nije da ekipa rođena 90-ih nije uradila baš ništa: imaju dva Grend slem šampiona, nekoliko finalista, dosta Masters titula, mesto broj 1...

Međutim, realno gledano – mogli su i morali više, a to koliko su pojedini potonuli u prethodnih godinu-dve može da se izučava u udžbenicima.

Danil Medvedev je najjasniji primer toga. Rus je čak šest puta igrao Grend slem finale, od čega je jednom osvojio titulu – samo te proklete 2021. na US open, kada je ta jedna pobeda Novaku Đokoviću nedostajala da kompletira kalendarski Slem.

Medvedev se poslednji put u GS finalu našao u Melburnu 2024. godine, kada ga je "okrenuo" Janik Siner posle 2-0 u setovima, a od tog trenutka on je nastavio da slobodno pada. I to kako.

Zanimljivo je da nekada prvi reket planete bilo kakvu titulu nije osvojio još od maja 2023. godine – dakle, pre skoro dve i po godine – a 2025. mu je posebno skandalozna.

Sada već 29-godišnji Medvedev je za proteklih godinu dana grend slemova samo jednom prošao prvo kolo – i to na Australijan openu protiv Top 400 tenisera Kasidita Samreja, nakon što je morao da okreće 2-1 u setovima!

Na Rolan Garosu je u pet setova ispao od Kemrona Norija, a zatim ga je u prvim rundama Vimbldona i US opena izbacio Benžamin Bonzi, pa će od narednog apdejta ATP rang liste biti 16. teniser sveta.

Njegov sunarodnik Andrej Rubljov definitivno nije u najvećem problemu od svih aktera ovog teksta, ali se nalazi u ozbiljnom "kanalu" već neko vreme.

Moskovljanin je jedno vreme bio poznat po tome kao neko od koga se samo čeka da bljesne na nekom Slemu, jer je čak 10 puta, zaključno sa Australijom 2024. godine, igrao četvrtfinale, ali nikad polufinale.

Međutim, od tog trenutka nije uspeo da prođe četvrto kolo, dok je čak dva puta ispao u prvoj rundi.

On se još i odlično drži na ovogodišnjem US openu, a rival u trećoj rundi mu je Kolmen Vong, mada sumnjamo da će u osmini finala proći Sašu Zvereva, ako do tog duela dođe. Otom-potom...

Od Rubljova se, doduše, nije očekivalo nikada toliko koliko od Stefanosa Cicipasa – verovatno najviše "propalog" od svih u ovom tekstu.

Cicipas iza sebe ima neke stvarno ozbiljne uspehe, kao što su osvajanje Završnog turnira, pa finala Australijan opena i Rola Garosa, 2023. odnosno 2021. godine, ali od tog poraza od Novaka u Melburnu praktično to više nije isti teniser.

Izuzev dva četvrtfinala u Parizu, za gotovo pune tri godine grend slem učešća nijednom nije prošao četvrto kolo!

A u 2025. je bilo... Sablasno. U Australiji ispada od Mikelsena u prvom kolu (3-0), u Parizu od Đigantea u drugom kolu (3-1), u Londonu od Rojera u prvom kolu (3-1), a u Njujorku od Altmajera u drugom kolu (3-2).

Samo ATP bogovi znaju kako Cicipas nije još potonuo, pa se nekako i dalje drži unutar Top 30, odnosno trenutno na 27. mestu lajv liste. 

Sa onakvim bekhendom, fizičkim i mentalnim stanjem – i to je čudo.

Još jedan igrač koji je stvarno ostvario mnogo, ali je epski potonuo, definitivno je Kasper Rud, čovek koji je bio na pobedu od prvog mesta ATP rang liste, a igrao je čak tri Grend slem finala!

Istini za volju, do GS titula nije baš mogao, izuzev tog US opena 2022. kada ga je u finalu savladao Alkaras, pošto je u preostale dve borbe za titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske poražen od Novaka i Rafe.

I Norvežanin je sablasno loš na grend slemovima u poslednjih godinu i po dana, a tokom 2025. nije ni jednom uspeo da prođe drugo kolo!

U Melburnu ga je zauastavio Menšik (3-1), u Parizu je to bio Boržeš (3-1), a sada u Njujorku mu se isprečio moćni Kolinjon (3-2). 

A, šta je bilo u Londonu? Ništa, Kasper je rešio da ga preskoči... Navodno zbog povrede, ali se sumnja da samo nije želeo da izlazi na travu kako mu ionako poljuljano samopouzdanje ne bi postalo još klimavije.

I Rud odavno više nije u Top 10, iako ume na trenutke da se vrati,, a trenutno je 12. teniser sveta. I to se pitamo kako...

Da nastavimo da ističemo svakog tenisera rođenog 90-ih koji nas je razočarao, ovaj tekst ne bi imao kraj, tako da ćemo ga zaključiti samo nekim crticama, odnosno počasnim pomenima za Generaciju L (Generaciju Luzera)

Aleksander Zverev - ostvario praktično sve što je mogao i definitivno je daleko od dosad nabrojanih, a i dalje se, za razliku od Medvedeva koji ima Slem, drži u samom vrhu i igra gotovo sve GS završnice. Ipak, fali mu ta titula, a utisak je da mora da osvoji barem jednu.

Karen Hačanov – kako je ovaj čovek trneutno 8. teniser sveta? Ako neko zna, pišite u komentarima. Samo smo to hteli da pitamo, gledajući aktuelnu listu, nema puno veze sa ovim tekstom...

Holger Rune – dosta mlađi od svih navedenih, ne možemo ga još osuđivati kao njih, ali godine prolaze, a Rune nikako da ostvari taj svoj famozni potencijal. Ni da mu "prismrdi", izuzev otprilike jednom godišnje.

Grigor Dimitrov – možda i definicija luzera, s obzirom da je posle celog života kucanja na vrata završnica grend slemova konačno imao sve da mu se poklopi, pa je na 2-0 protiv Sinera na Vimbldonu pokidao mišić. Nije luzer, više baksuz.

Kada pričamo o Generaciji L, moramo da pomenemo i Feliksa Ože-Alijasima, ali on nikada nije ostvario ništa toliko značajno, niti bio iole konstantan, da bismo ga poredili sa igračima kao što su Cicipas i Medvedev.

Da li smo nekoga zaboravili? Recite nam šta vi mislite!