Devedesete – neki prerano rođeni da izbegnu dominaciju "velike četvorke", drugi prekasno da ih ne zakači novi talas talentovanijih koji su se ugledali na one prve.
Kada bi vas neko pitao koji je jedini igrač rođen u poslednjoj dekadi 20. veka po dvaput stizao do četvrtfinala Rolan Garosa i Vimbldona, šta biste rekli?
Ponudićemo vam i neka od imena: Dominik Tim, Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas, Andrej Rubljov, Danil Medvedev, Grigor Dimitrov, Tejlor Fric, Tomi Pol, Feliks Ože-Alijasim...
Samo dvojica od njih su ikada osvajala Grend slemove (Medvedev i Tim), za razliku od igrača iz 80-ih koji ih imaju baš toliko – 80. Naravno, najveći deo trio Đoković-Federer-Nadal (66), dok su preostalih 14 podelila osmorica tenisera.
Međutim, ni Tim ni Medvedev nisu uspeli da po dva puta na šljaci i travi stignu među osmoricu najboljih. To je ove godine prvom pošlo za rukom Karenu Hačanovu.
Uspeh ruskog tenisera na turniru u Londonu je utoliko veći kada znamo da 2022. i 2023. godine uopšte nije ni nastupao na Vimbldonu.
Karijera ruskog tenisera je u neku ruku i podcenjena. Uspeh na drugom i trećem Grend slemu su mu još i najmanji, kako je i u Melburnu i u Njujorku stizao do polufinala.
I dok mnogi gaje nade da će nesuđena "nova velika trojka" u liku Zvereva, Medvedeva i Cicipasa biti ta koja će u jednom trenutku prokinuti i krenuti da ređa trijumfe, da li zapravo svi preskačemo nekadašnjeg osmog tenisera sveta, osvajača Dejvis kupa i finaliste Olimpijskih igara kojem konstantnosti nedostaje da se vine u sam vrh?
Ili su ipak neki novi klinci preveliki zalogaj za jednostavno nedovoljno talentovanu generaciju, koja nije iskoristila prokrčen joj put?
Karlos Alkaras i Janik Siner su se smenjivali u sedam od poslednjih osam Grend slem finala. Poslednja dva su odigrali između sebe, da bi u Melburnu Italijan bio bolji od Zvereva.
Nemac je gubio i od Alkarasa u meču za titulu prošle godine u Parizu, a 21. vek je u 2024. godini dobijao bitke i u Melburnu (Siner nad Medvedevim) i u Njujorku (Siner nad Fricom).
Jedini koji je uspeo da im izađe na crtu bio je eho tenisera rođenih u 80-im oličen u liku Novaka Đokovića. Iako nije ni blizu svog nivoa u piku i takav Đoković je uspeo da uradi ono što momci iz susedne dekade nisu.
Revanširao se Alkarasu za poraz na Vimbldonu i u Parizu osvojio olimpijsko zlato – jedino što mu je nedostajalo.
Komentari 37
Pogledaj komentare Pošalji komentar