Krenućemo od Voje, odnosno Vojislava Ilića, kojeg možemo opisati na mnogo načina, ali izabraćemo verovatno onaj koji će njemu najviše značiti.
Voja je jedan od najvećih i najvernijih navijačaNovaka Đokovića!
Noleta pratim od početka karijere, evo 18 godina, mada tenis sam gledao i ranije. Dosta sam gledao Jelenu Janković, pogotovo u Rimu, jer živim dva sata od Rima", počinje predstavljanje čitaocima B92.sporta Vojislav Ilić i nastavlja:
"Kao mlađi nisam imao mogućnosti da putujem, jer je tenis stvarno skup sport za gledati. To su ogromne cifre – avion, hotel, hrana, karte... Nije lako, ali radim kao konobar i odlučio sam da radim duplu smenu po 16-18 sati da bih imao novac za putovanja! Do sada sam bio na velikom broju turnira, naravno na svakom po više puta... Rim, Monte Karlo, ATP finale u Torinu, Rolan Garos, Vimbldon, Dubai, Srbija open, Malaga, Dejvis kup, OI u Parizu, Bersi, Australijan open...".
Ovaj srpski teniski zaljubljenik se ove godine – ne prvi put, naravno – dočepao Vimbldona, ali mu je put do kompleksa bio najmanji problem.
Za one koji ne znaju, gotovo jedini način za običnog čoveka da prisustvuje mečevima londonskog Grend slema je da – stane u red. Ali, ne bilo kakav red.
U pitanju je "The queue" – što na engleskom bukvalno znači red – ali se radi o redu u kojem mora da se kampuje dan pre nego što želite da uđete na Vimbldon, jer je to jedini način da se kupe karte, pa i one najjeftinije (grounds pass) koje vam omogućavaju da za oko 20-30 funti gledate sve mečeve na manjim terenima i boravite u kompleksu ceo dan.
"Svake godine na Vimbldonu sam u prvim redovima. Nema tu strategije, samo se organizujem ranije sa mojim dobrim prijateljom Milanom Ognjenovićem, postavimo šator i onda počinje čekanje! Mora da se spava u šatoru. Sva sreća ove godine je bilo prelepo vreme. Obično se čeka dan pred meč, po 18 sati... Prošle godine sam čekao 25 sati po kiši i kad sam ušao, De Minor otkazao meč sa Noletom. E, tu sam zaplakao!", priseća se Voja i nastavlja o svojim dogodovštinama iz "Kjua":
"Atmosfera gde se priprema šator je za mene prelepa, jer su ljudi jako dobri. Svako pomogne jednom drugom, igramo karte, pije se... Dosta sati tu provedemo zajedno, uvek ima nekog vina, piva, ode se po hranu. Tu dele jagode besplatno! Bude i neka muzika, to je jako lepo i bitno za mene, jer mi to dođe kao da sam na odmoru. Tu svi čekamo na trenutak da vidimo Novaka uživo, a ima stvarno dosta naših ljudi. Nikad nisam video da je bio nekakav incident. Jedino što ponekad bude su neke ukradene stvari. Mora da se pazi, jer ulazi narod sa strane, a zanimljivo je da dolaze stalno lisice da se hrane. Kod njih je to normalno, kao da su mačke!".
Voja jeste jedan od najvernijih i najglasnijih Novakovih navijača, ali je on u stvari i član jedne grupe, popularnog "Nolefam"-a.
Novakova navijačka familija tu je na bukvalno svakom njegovom meču na svim stranama sveta, a to neretko budu isti ljudi, koji svu ušteđevinu i slobodno vreme čuvaju da bi mogli da ga prate gde god da se pojavi.
"Kad Nole igra, mi smo ta grupa koja je nastala pre mnogo godina – 'NoleFam'. Mi stvarno napravimo lepu koreografiju, čujemo se kako navijamo. Obično mi ode glas. Nole na kraju svakog meč, kada čuje da tražim majicu ili potpis, kaže mi hvala na podršci. To mi stvarno napuni srce emocijom i adrenalinom!", objašnjava nam Voja.
A, zašto baš Novak? Jasno je i bez ovog pitanja, ali smo odgovor svakako želeli da dobijemo.
"Novak mi je bitan jer mi je od prvog dana kad sam počeo da ga pratim na televiziji preneo neku radost u duši, osmeh na licu i velike emocije sa pobedama. To, ali i to kako se on ponaša od početka svoje karijere. Kako je Jelena Genčić to rekla: On nije sa ove planete", kaže član "NoleFam"-a.
Novak, međutim, nije jedini srpski predstavnik kojeg Voja prati, podržava i voli. Njega stvarno možete videti na raznim mečevima naših igrača, tu je da podrži sve, ali jednog posebno ističe.
"Pratim svakog Srbina i pogotovo mi je drag Miomir Kecmanović. On mi uvek se javi i pokloni peškir, majicu ili kapu, tako da mi bude drago. Svi mi uglavnom daju nešto, pošto se skoro na svakom turniru pojavim i navijam za njih. U poslednje vreme baš pratim Teodoru Kostović, nadam se da će uspeti. Još je mlada, pa se desila jedna situacija prošle godine... Ušao sam u teren na Vimbldonu da je zagrlim posle pobede i odmah su skočili na mene ovi sto su obezbeđenje! Ja sam rekao da mi je to sestra, ona je rekla sve je uredu i tu smo se zagrlili. Uspeo sam i da zgazim travu Vimbldona, ha-ha!", podvlači Novakov "superfan" VojislavIlić razgovor za B92.sport.
Mirko Ocokoljić, glavni trener Partizana na utakmici protiv Bajerna iz Minhena je sumirao utiske nakon pobede u Beogradskoj areni u 14. kolu Evrolige – 92:85.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu rezultatom 74:72 u utakmici drugog kola grupe C kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo 2027. godine.
Sutrašnja sednica Upravnog odbora KK Partizan zakazana za 11 časova biće ključni trenutak za budućnost kluba – ali i za konačnu odluku Željka Obradovića, čiji ostanak ili odlazak drže crno-bele u stanju potpune neizvesnosti.
Nemam još 38 godina, nisam ni teniser, al' verujem da nije baš lako osvojiti Grend slem u tim godinama. Pa, čak i ako ste Novak Đoković, najveći svih vremena.
I u osmini finala Kupa Srbije nije bio kraj iznenađenjima. Motivisano su delovali klubovi iz Prve lige Srbije, te su pred njima na kolena padali superligaši.
Jedna od najboljih košarkašica Evrope svih vremana i reprezentativka Jugoslavije Razija Mujanović najavila je meč BiH i Srbije u kvalifikacijama za SP 2027.
Postoje trenuci kada sport prestane da bude igra, kada rezultati izblede pred jednom mnogo snažnijom stvari: pred ljudima. I ne, to ne znači da su oni iznad bilo čega. Ko to želi da razume – razumeće.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar