Ragbi, F1 i Sanderlend – šta je sve "bitnije" od Novaka?

Pisao sam vam već da Pariz, za razliku od nekih drugih slemova, nije grad u kojem možete na svakom ćošku videti da se u njemu održava Rolan Garos.

A cela istina je još tmurnija – ne samo da Parižani ne nabijaju na nos svima da imaju jedan Grend slem, već dobrim delom ni ne vole tenis!

Da, čudno zvuči, pogotovo ako uzmemo u obzir to kakva teniska kultura postoji u Francuskoj – koliko uspešnih igrača i igračica ima kroz istoriju, kakvu atmosferu prave na Garosu, pa i to koliko uspešno pune tribine na svim turnirima, i onim najmanjim.

Međutim, ogromna je to država, a Pariz veliki grad, pa tako deluje da oni što vole tenis svoju energiju čuvaju za Bulonjsku šumu. Barem ne za pohod Novaka Đokovića po 100. titulu.

To smo kolega Miodrag i ja saznali u subotu, kada smo krenuli u jurnjavu po centru Pariza za lokalom koji će nam pustiti finale Ženeve na TV-u.

Na kraju smo završili gledajući "Arenu" preko VPN-a na telefonu...

Istini za volju, nismo imali baš ceo dan da nađemo lokal koji će nas ispoštovati, a utisak je bio da lokal koji samoinicijativno pušta finale Ženeve ne postoji, pa smo za tih nekih 30-ak minuta obišli nekoliko objekata koji su u sebi imali televizore.

U prvom – šest komada. I na svakom formula. I to čak Formula 2.

"Dobar dan, da li možda na nekom TV-u možete da pustite tenis, igra Đoković finale Ženeve za istoriju?", upitao sam konobara.

"Ne. Nema šanse", odgovorio mi je kao da sam ga pitao da mi pozajmi 100 evra.

Dobro, idemo dalje. Drugi lokal, isto pitanje.

"Ne, ne – ovde puštamo ragbi, ovde formulu, žao mi je", glasio je drugi odgovor, barem ljubaznijeg konobara.

Treći lokal, isto pitanje...

"Može, nema problema! Samo recite koji je kanal", obradovao nas je jedan Englez, jer smo, nećete verovati, završili usred čistog engleskog paba usred Pariza!

• Kapućino od 6 evra i Rolan Garos kakav od sutra ne postoji FOTO

Pronašli smo na kraju da "Eurosport" prenosi finale Ženeve, ali pomenuti pab je imao apsolutno sve kanale – čak i neki koji prenosi finale Strazbura – sem onog koji je nama bio potreban.

To nas, bogami, jeste pokolebalo. Seli smo, naručili pivo – koje se zove "Brexit" i košta 8,5 funti – i upalili telefone. Ali smo barem imali zanimljiv prizor.

Na jednom kraju paba neki momci gledaju ragbi, inače izuzetno popularan sport u Francuskoj, a svaki put kad podignu ton ja se okrenem ka tom televizoru da vidim šta se dešava – i nikada mi ništa ne bude jasno.

Na drugom kraju gleda se formula, doduše ta ekipa bila je tiha.

A u separeu sedi jedan Britanac – ne, nije nam to rekao, vidi mu se na faci – sa svojom suprugom i gleda fudbal. U dresu, pazite sad – Sanderlenda. Oboje.

"Mi smo iz Hong Konga. Nismo stigli do Londona, pa smo došli ovde da gledamo", objašnjava svoju pojavu stariji gospodin.

B92.sport

Iako je delovao na ivici infarkta kada je Šefild Junajted postigao na kraju poništen gol za 2:0, gospodin Britanac se na kraju radovao, jer je njegov Sanderlend izborio promociju u Premijer ligu.

A na kraju smo slavili i mi, jer je Novak – koji je, kao i Sanderlend, dugo bio u problemu – uspeo da ostvari svoj cilj i osvoji 100. titulu.

Bilo je to jedno jako zanimljivo subotnje popodne. Prvi i poslednji iole slobodan dan u narednih barem deset, jer takav je pos'o. I proveo sam ga gledajući Novaka na telefonu u engleskom pabu usred Pariza, umesto da sam šetao "šanzelizeom", otišao do Ajfelovog tornja ili skoknuo do Versaja ili Luvra.

Vredelo je.