Kapućino od 6 evra i Rolan Garos kakav od sutra ne postoji FOTO

U rubrici "Reketiranje", kao i u Melburnu ranije ove godine, nećete čitati čiste analize, statistike i slično, već detalje iza kulisa.

Nećemo se ovde baviti time ko je koga pobedio i popisivati rezultate, već ću pokušati da vam predstavim Rolan Garos iz ugla nekog ko se nalazi u Bulonjskoj šumi u ulozi novinara -- onako kako najbolje znam i umem.

Biće tu i ličnih stavova, ali i rezimea svakog dana i toga šta se meni i ostatku srpske novinarske čete desilo -- da li to bilo vezano za Novakov meč ili treninge, uspehe nekih drugih srpskih tenisera, ili toga koliko šta košta u Parizu i u kompleksu Garosa.

A da ima šta da se napiše i nultog dana turnira, odnosno dan pred početak, ima -- jer to je Grend slem, tu se nešto dešava i kada se ništa ne dešava.

B92.sport

Doći prvi put na Rolan Garos nije, na primer, kao u Melburnu i Londonu. Da ne znate da se igra turnir, barem za sada (ali i tokom celog turnira kako kažu "starosedeoci") to nije upadljivo.

Tako vrlo lako možete da šetate ulicom, da prolazite pored botaničke bašte unutar koje se nalazi treći po veličini teren celog turnira "Simon Matje", a da ni nemate pojma da na njemu meč igraju Tomi Pol i Hubert Hurkač.

Neće vam to reći ni upadljivim posterima, reklamnim materijalom ili putokazima -- opet, nasuprot Australijan openu i Vimbldonu. Primera radi, sve metro stanice u kilometarskom krugu Vimbldona obeležene su bojama turnira, svugde postoje putokazi kako doći do teniskih terena, sve je jednostavno podređeno tome u tom delu Londona.

U Melburnu su tu posebne linije tramvaja koje idu samo do "Melburn parka", redari koji su raspoređeni po svim stanicama i navode ljude da se ne izgube, tenis je na svakom koraku i mnogo pre turnira i apsolutno svi znaju da se igra Australijan open.

U Parizu -- jok. A o tome koliko generalnu populaciju, barem u jednom delu grada, baš briga za tenis, čitaćete u narednom tekstu.

Što se tiče Rolan Garosa, on je bio živahan i ovog "nultog dana", dana pred početak glavnog žreba. Vrata su bila otvorena navijačima, koji su mogli da gledaju treninge, kako Janika Sinera, tako i Karlosa Alkarasa sa našim Ducijem.

B92.sport

Mogli su da posete i brojne prodavnice sa suvenirima i skupocenim stvarima, da uživaju u hrani i piću koji ne vrede ni 30% toga koliko koštaju, pa i da jedan Karen Hačanov prođe usred dela za navijače kao da je jedan od njih -- tu su te neke čari u danima pred početak svakog Grend slema.

A, kad smo kod cena, moraću da zakukam, barem malo.

U medijskom restoranu u kojem su na svim slemovima cene normalnije nego za navijač -- jer, jelte, novinari i ostali medijski radnici su tu da rade a ne da se provode -- u Parizu to i baš nije slučaj.

U priloženim fotografijama videćete kakav maestrala obrok dobijete za 13,5 evra, kao i dokaz da najobičniji kapućino košta 5,90 evra -- da, više nego u restoranima u samom centru Pariza.

B92.sport

B92.sport

Što se samog kompleksa tiče, on je... Ma, kakav mislite da može da bude jedan Grend slem?! Savršenstvo.

Zaključiću ovaj tekst fotkama sa istog, uz pogled na trening Alkarasa na terenu "Filip Šatrije", to kako izgledaju neki drugi manji tereni, fan zone itd.

Očekuje nas burna nedelja -- igraju Hamda, Olga i Nina, a očekuje se i Novakov dolazak iz Ženeve, pa druženje sa medijima i slavlje 100. titule!