Ponedeljak, 24.04.2023.

08:00

Kao grom iz vedra neba

Pobede nad dvojicom Top 10 igrača na istom turniru govore da je titula Dušana Lajovića u Banjaluci apsolutno zaslužena.

Autor: Milan Tomić

Kao grom iz vedra neba
Predrag Milosavljevic/Starsport

Trijumf u četvrtfinalu protiv najboljeg na svetu, Novaka Đokovića, daleko je od spleta srećnih okolnosti.

Maltene isti nivo igre pokazao je i u polufinalnom susretu sa Miomirom Kecmanovićem, a onda i u meču za trofej protiv Andreja Rubljova.

Zaličio je popularni Duci na onog od, na primer, 2019. godine, kada je stigao do jedine titule, u Umagu, te finala Mastersa u Monte Karlu.

Partijama iz te sezone je stigao do 23. mesta na ATP listi, što mu je ostao najbolji plasman u karijeri.

Godinu dana kasnije počela je pandemija koronavirusa, koja je sa sobom donela i neka nova pravila, a čuveno zamrzavanje bodova su Ducija ostavili u vrhu maltene do proleća prošle godine. Nije uspevao Lajović da pronađe formu dugo, spomenuto pravilo je ukinuto u jesen 2021. na Mastersu u Sinsinatiju, da bi tokom prošle godine usledio i veliki pad.

Na naplatu su stigli loši rezultati i bezuspešno branjenje bodova, tako je u smiraj prethodne sezone Dušan ispao iz prvih 100.

Morao je da se spusti na čelendžer nivo kako bi malo stekao samopouzdanje i uhvatio ritam, usput pokušavajući da sakupi poene dovoljne za povratak na najveću scenu.

Nije ni to izgledalo baš najbolje neko vreme, pošto su neprijatni porazi i dalje bili prisutni.

Tijago Monteiro je bio bolji u Salcburgu, Andrea Pelegrino u Đenovi, Đanluka Mager u Parmi, Miljan Zekić u Valensiji, da bi krajem novembra u poslednjem nastupu u sezoni slavio u Maspalomasu.

Titula na čelendžeru u Španiji ga je makar vratila u glavni žreb Grend slema, Australijan opena, gde se nije proslavio. Izgubio je od Denisa Šapovalova, da bi u drugom kolu Kordobe ubrzo bio eliminisan od Alberta Ramosa Vinolasa.

Malo po malo je uspevao da hvata ritam na turneji u Južnoj Americi, ali nije imao sreće sa žrebom u Buenos Ajresu i Rio de Žaneiru.

U oba navrata igrao je protiv Karlosa Alkarasa u četvrtfinalu, nije uspeo da uzme ni set, ali se nije obrukao.

U istoj fazi ga je u Santjagu izbacio Tomas Martin Etčeveri, u prvom kvalifikacija za Indijan Vels predao je meč Tenisu Sandgrenu, da bi u Majamiju rival u trećem kolu bilo dobro poznato lice.

Opet je na Ducijevom putu bio Alkarasa, koji je bio u sjajnoj seriji rezultata, slavio je momak iz Mursije opet sa 2-0, ali ga je u polufinalu na Floridi zaustavio Janik Siner.

Lajović je u Monte Karlu bio "laki luzer", ali to nije iskoristio, pošto ga je iznenađujuće u prvom kolu pobedio Australijanac Aleksej Popirin. Sve ovo pokazuje da je Lajović uspeo malo da se digne u odnosu na katastrofalnu prošlu sezonu, ali ništa nije slutilo da će da eksplodira na Srpska openu.

Bio je pozicioniran u gornjem, "srpskom" delu žreba i prognoze su bile takve da će četvrtfinale biti maksimum u ovom trenutku.

Zemljaka Filipa Krajinovića je slomio posle tri seta u meču koji je bio razvučen u dva dana, da bi potom deklasirao Francuza Gregora Barerea.

Pokazao je zavidan nivo igre u oba duela, pa se uoči susreta sa Đokovićem, koji standardno u ovoj fazi sezone ne pruža partije svog renomea, stidljivo govorilo o potencijalnom iznenađenju.

Taj duel smo već analizirali, Lajović je bio čvrst sa osnovne linije, gotovo da uopšte nije grešio, servis ga je dobro služio, a uz to ni Novak nije bio na visini zadatka.

Od narednog srpskog derbija u polufinalu, između Lajovića i Kecmanovića, takođe nismo znali baš šta da očekujemo.
Predrag Milosavljevic/Starsport
Lajoviću više odgovara šljaka, ali zemljana podloga nije strana ni Miši, koji svakako ima bolji kontinuitet rezultata.

Ovakve prognoze su se i obistinile u prvom međusobnom duelu dvojice prijatelja, u kojem je Lajović pokazao još jednu novu crtu – mentalnu stabilnost.

Kecmanović je servirao za meč pri rezultatu 1-0 i 5:4, ali se Lajović nije dao, osvojio taj-brejk, a onda u odlučujućem setu i maratonu odneo pobedu.

Lajović je od rivala u finalu, Andreja Rubljova, takođe velikog prijatelja, u toku turnira na terenu proveo gotovo tri sata više.

Postojala je skepsa da li će Duci uspeti da ponovi nivo igre iz prethodnih mečeva, usled toga što mu je nedostajalo goriva.

Doduše, ni Rubljov, koji je u Banjaluku stigao odmah po osvajanju Monte Karla, nije mogao da se pohvali svežinom, što se videlo i u finalu, kada je u nekoliko navrata jedva dolazio do vazduha.
Predrag Milosavljevic/Starsport
Publika je zaista mogla da uživa u spektakularnom finalu turnira iz serije 250, koje je obilovalo sjajnim razmenama i nekim neverovatnim udarcima.

Bilo je dosta vinera, ali ovakav meč se ne dobija na taj način, već isključivo na borbu – i glavu.

Lajovićev bekhend, koji na oko izgleda baš lepo, funkcionisao je dobro, ali ono još važnije, forhend je bio taj koji ga je čuvao u teškim trenucima.

"Na 5:1 sam izgubio snagu, mislio sam da ću se onesvestiti. Igrao sam gem po gem. Imao sam veliko vođstvo, publika me je vodila do pobede i podizala kada je to bilo potrebno. Bila je važan faktor. Odnekud sam našao snagu", rekao je Lajović.

Dušan je sjajnom sedmicom u Banjaluci obezbedio skok od 30 mesta i od ponedeljka je 40. teniser sveta, što mu je najbolji plasman još od februara prošle godine.

"Ako ste gledali meč videli ste kako je Dušan igrao, nije bilo realno. Taktički je sve radio ispravno, pozicionirao se kako treba, baš je bilo teško u prvoj polovini meča. Mislim da sam trčao više od njega. Uspeo sam da krenem da se borim, igrao sam agresivnije, ali na kraju nisam uspeo. Igrao je baš, baš dobar meč. Nekada nije lako kada ste na papiru favorit, ali van tenisa ljudi vide samo kako je na papiru, ko bi trebalo da pobedi, ali samo mi igrači znamo kakvi su svi igrači i koliko su sposobni. Ja sam rekao pre neki dan da znam kako Dušan može da igra kada je na vrhuncu i to je potvrdio ove nedelje. Pobedio je Novaka, još neke sjajne igrače. Da, trenirali smo često. Igrati protiv Dušana je baš teško. Znam da kada igra baš dobro i oseća loptu teško ga je pobediti, a poret toga je veoma pametan igrač", rekao je Rubljov.
Predrag Milosavljevic/Starsport
Obojica su konferencije za medije odradili što je brže moguće, pošto su bili u cajtnotu – avion za Madrid je već bio spreman za poletanje.

Tamo je od 26. aprila do 7. maja na programu novi masters, gde Lajović brani treće kolo od prošle godine, kada ga je eliminisao Hubert Hurkač.

Duci je tada stigao iz kvalifikacija u glavni žreb, u kojem je slavio prvo nad Bornom Ćorićem, a onda i Kasperom Rudom, kasnijim finalistom Rolan Garosa, ali i US opena.

Leži mu madridska šljaka, to je očigledno, a Australijanac Džejson Kubler ne bi trebalo da predstavlja ozbiljnu prepreku na startu.

Naredna bi već bio Feliks Ože-Aljasim, posle Ben Šelton ili Lorenco Sonego, ali sve je to u magli.

Sledi odmor i pokušaj da se napune baterije, na fizičkom, psihološkom i motivacionom planu, kako ova titula u Banjaluci ne bi bila samo eksces.

Autor: Milan Tomić

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 24

Pogledaj komentare

24 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: