Alkaras je, nažalost, Nadal

I to po onom najgorem za profesionalnog tenisera – povredama, koje su postale toliko učestale da je to zabrinjavajuće.

Najnovija udaljila ga je sa Mastersa u Monte Karlu, koji je na programu od 9. do 16. aprila i na kojem neće biti ni spomenutog Rafaela Nadala, takođe iz istog razloga.

I dok "Bik sa Majorke" i dalje leči kuk, preponu, stopalo i ko zna šta još, Alkarasa je od terena ovoga puta udaljila nelagodnost u kičmi, ali i levoj ruci.

Ne bi to bilo ništa čudno, da ovo nije šesta različita povreda u periodu od godinu dana, čak i manje.

"Posle dva meseca u inostranstvu, srećan sam što se vraćam kući, ali tužan što sam poslednji meč u Majamiju završio uz fizičku nelagodnost. Nakon što sam posetio doktora u Mursiji i bio na pregledima, neću moći moći da idem u Monte Karlo i započnem turneju na šljaci", saopštio je Alkaras.

EPA-EFE/MATTEO BAZZI

Verovatno ni ovoga puta nije ništa strašno, vratiće se verovatno koliko u Barseloni za nešto više od desetak dana, gde brani titulu.

Ali, koliko god benigno bilo, toliko povreda i odsustva za jednog 19-godišnjaka svakako nije normalna pojava.

Ako se ovoliko muči sa fizičkim problemima u ovoj fazi karijere, šta može da očekuje u nekoj kasnijoj.

Sve u vezi sa Alkarasom se nekako prebrzo izdešavalo i u vrlo kratkom roku je postao "veliki" ili bar veći od 99 odsto svojih vršnjaka.

Pre dve godine je i dalje bio klinac koji obećava, fizički još "tanak", da bi se onda pojavio 2022. kao drugi čovek, mašina u svakom smislu te reči.

Deluje impozantno da u tim godinama igra na taj način, u džepu ima osvojen Grend slem, US open, ali i epitet najmlađeg broja jedan u istoriji "belog sporta".

EPA-EFE/Emilio Naranjo

Pre bi se možda moglo očekivati da "pukne" psihički, usled velikog pritiska, očekivanja, a malog broja godina i motivacije, koja bi mogla da padne nakon ogromnih uspeha.

Problema sa psihom nije imao, ostao je i dalje isti, nasmejani dečak, koji voli da igra tenis, zabavlja publiku, uživa u onome što ga ispunjava.

Sve to je, nažalost, previše puta bilo isprekidano nedaćama fizičke prirode, koje od njega ni najmanje ne zavise.

Svetla velike pozornice obasjala su ga u Madridu prošle godine, kada je na putu do titule redom pobeđivao Nadala, Đokovića i Zvereva.

Ovaj potonji mu je "došao glave" na Rolan Garosu, dok je između Pariza i Madrida, propustio Rim, zbog povrede zgloba i to je bila prva od šest različitih povreda u poslednjih godinu dana.

Sezonu na travi je propustio zbog muka sa ramenom, da bi se zdravstveno manje-više stabilizovao uskoro, te bez problema odigrao američku turneju.

Tamo, u Njujorku, osvojio je US open, te se popeo na vrh ATP liste, sa samo 19 godina i 214 dana, što je apsolutni rekord.

EPA-EFE/YOAN VALAT

Malo je rezultatski, ali fizički pao u Dejvis kupu, Astani i Bazelu, da bi najozbiljniju povredu pretrpeo u Bersiju, gde je predao Holgeru Runeu četvrtfinalni meč, zbog povrede trbušnog mišića.

Nije igrao na Završnom mastersu i onda, kada se očekivalo da konačno posle tri meseca zaigra, iznenada se povukao sa Australijan opena, ovoga puta zbog mišića desne noge.

Prvi turnir u sezoni bio mu je u Buenos Ajresu, gde je uzeo titulu, da bi potom u Rio de Žaneiru stigao do finala – i izgubio od Kamerona Norija, koji mu se revanširao posle samo nedelju dana.

Usledilo je odustajanje od Akapulka, zbog kolena, pa preforsiranost igranjem Indijan Velsa (titula) i Majamija (polufinale).

I sada, kad je trebalo da započne turneju na šljaci, požalio se na kičmu i bol u levoj ruci. Samo ga još to nije snašlo.

Alarmi su već uveliko upaljeni, a pitanja zašto mu se povrede ovako često dešavaju sve češće postavljaju.

EPA-EFE/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH

Čini se da je glavni razlog zapravo njegov način igre, koji je eksplozivan, praćen snažnim udarcima, trčanjem i borbom do krajnjih granica.

Naravno, sve to ga je i dovelo do vanserijskih rezultata, koji su ga lansirali u sam vrh svetskog tenisa.

Njegov tim se trudi da napravi balans, da ga "umiri", ali ako se u tome pretera, gubi se suština Alkarasa, koja mu je zapisana u DNK.

Udarci iz sve snage, bitka za svaku loptu su nešto što Karlos pokazuje ne samo u mečevima, već i na treninzima i zato mu telo trpi.

Sav taj pritisak i sklonost ka povredama u kombinaciji sa zgusnutim rasporedom ATP-a dovodi do svega ovoga sa čim Alkaras mora da se suočava.

Pred njegovim timom, predvođenim Huanom Karlosom Fererom, veliki je posao – naći pravu meru.

Ali, opet, ne uticati na duh i filozofiju momka kome svi predviđaju svetlu budućnost i dominaciju u godinama koje slede.

Autor: Milan Tomić