Oštrica vremena

Svet čupave žute loptice još nije prežalio ni penzionisanje švajcarskog maestra, Rodžera Federera, koji je ovih dana bio u Lesotu, u afričkoj misiji pomoći razvoju obrazovanja mladih na tom kontinentu.

Vreme leti, dani se smenjuju, a Nadal je objavio (očekivanu) labudovu pesmu...

Ipak, ne možemo da zaustavimo časovnike, iako bismo to svakako hteli.

Dvadeset godina teniske magije, dve decenije neverovatnog teniskog spektakla u režiji trojice velemajstora, polako postaju prošlost.

Federerov peščanik je iscureo, i bez da je odigrao taj poslednji ples "alpskog leptira" na omiljenoj mu vimbldonskoj livadi, a silom prilika osam meseci kasnije, pala je zastavica i na šahovskom časovniku Nadala.

Zakasnio je taj završni potez, dobio je mat u igri sa sopstvenim telom, koje je često varao. Nije moglo dalje. Za sve postoje granice.

Prošle godine do čudesnog 14. pehara na tlu Pariza došao je uz pomoć injekcija, blokada bolova.

Bol se ne može konstantno trpeti. Nadal je shvatio da mora da misli na dane buduće, pre na to kako će trčkarati sa sinčićem po plažama Majorke, a na za teniskom lopticom. I za to treba ostati zdrav, koliko je to posle tantalovskih muka i napora u karijeri, još moguće.

I Novak Đoković, preostali od trojice Mohikanaca, svestan je da je ostalo malo peska da iscuri u njegovom igračkom peščaniku.

"Ni je ne znam koliko ću još igrati", pomirljivo je konstatovao pred novinarima na Foro Italiku.

Secondly, Rafa revealed he'll take an extended break from tennis competition and practice while he recovers 🤕 pic.twitter.com/FZg3PAJ9lp

— Tennis TV (@TennisTV) May 18, 2023

Za to vreme, Nadal je kojih 839 kilometara vazdušnom linijom dalje, razmišljao kako da objasni javnosti zašto ga neće biti na njegovoj teritoriji u Parizu. I, možda, telepatski je primao poruku iz Rima.

"Druže moj, stigli smo do kraja", kao da je poručivao u odgovoru svom velikom rivalu Novaku Đokoviću, ostavivši ga tako usamljenog, da trči na tom preostalom polju bitke za GOAT.

Nema više borbe sa razjarenim "španskim bikom" u koridi na Šatrijeu, Novače. Najverovatnije.

Posle Nadalove najave, šanse da se tako nešto ponovi sledeće godine, budimo realni, mogu se meriti u malim procentima.

Ne bih još rekao u promilima, jer se sa Nadalom nikada ne sme ići na čisto - prosto jer takvog borca (da uz Endija Marija i Novaka, svakako), svet tenisa nikad pre nije video. A on je sebi, čisto zbog nade u drugačiji rasplet sudbine, otškrinuo vrata.

Ali, realno... Ni Federer se, jasno je, neće vraćati. Male su šanse i da će Nadal, iako će svi oni koji su ga gledali i voleli u proteklih 20 godina, nestrpljivo čekati da vide taj poslednji teniski ples.

Da budem iskren, stvarno sam želeo da vidim još jednom Rodžera u belom kako istrčava u hramu tenisa na Vimbldonu.

Voleo bih da vidim i Nadala, u Parizu, te 2024. Na Igrama, ili u redovnom Rolan Garosu, svejedno. U onom svom, "terminator elementu". Tako bi jedino bilo ispravno, tako bi jedino bilo pravedno, jer veliki šampion ne bi trebalo da pozdrav šalju iz zatvorene prostorije, u objavi novinarima, već pod svetlom sunca, u razdraganoj atmosferi, u teniskom koloseumu, na travi ili zemlji, svejedno, na koju su prilivali toliko krvi i znoja.

Foto: Profimedia

Ali vreme nosi svoje, njegovo sečivo je neumoljivo, kosi na šta naiđe. Nemilosrdno je.

I to sečivo poseklo je u korenu i trku za GOAT.

Zanimljivo je i kako se taj sprint u trci za titulu GOAT završava odustajanjem Nadala, koji metar pred ciljem.

Novak Đoković, ramenima poravnat sa njim, može da vidi kako njegov večiti rival, zaostaje silom prilika i kako on sada ide sam ka ciljnoj ravnici.

Sam, bez tog švajcarsko-španskog stampeda koji je je neumoljivo gonio tokom karijere da da sve više i više, prvo kako bi ih stigao, a potom, i prestigao i ostao na vrhu.

Novaku treba još jedan slem da se usami na toj listi najvećih osvajača, da ostavi iza sebe i Nadala, jer je Federera već prošao.

Pariz, Vimbldon, US Open, svaki od njih može da označi prodor u sferu nezamislivog, podizanje granice nemogućeg.

Koliko Novak još može da podigne tu letvicu visoko, kako je sadašnji i budući Alkarasi, ne bi mogli preskočiti, ostaje da se vidi.

Jer Novak, Rafa i Rodžer su pravi teniski astronauti, oni su granice teniskih rekorda pomerili visoko u stratosferu, u prostore gotovo nezamislivog. Drzne li se iko od ovih mladih junoša i da pomisli kako će moći u svojoj karijeri da dođe do 23, 24, 25 slemova?

Zaista treba biti ludo hrabar i reći sebi, "da, ja to mogu da dostignem i prestignem".

Runeu i Alkarasu, dvojici milenijalaca, predvodnika novog teniskog buma, svakako ne manjka hrabrosti i teniske drskosti, ali fakti su fakti. I niko ne zna šta nosi sutrašnji dan.

Three key takeaways from @RafaelNadal's press conference...

Firstly, his current injury will prevent him from defending his @rolandgarros title 😔 pic.twitter.com/QkNubsJrfh

— Tennis TV (@TennisTV) May 18, 2023

Zato je ovaj period teniske istorije bio deo magičnog sna, magičnog prodora u nestvarno. Mnogi od nas toga još nisu svesni.

Najteže je Nadalu. Borba sa protivnikom na terenu je jedno. Borba sa sopstvenim telom nešto drugo.

Jedog pobediti je moguće, dvojicu odjednom, jako, jako teško, mada mu je uspevalo.

Ali Španija neće dugo plakati - teniska mašinerija ove zemlje je pravo čudo. Vrhunski igrači se proizvode kao na traci, iz tamošnjih akademija dolaze novi izdanci. Pogledajte biser od Alkarasa.

Brižjivo odgajan i negovan na tradicijama "armade", po uzoru na onog koji sada polako napušta scenu i ostavlja sva svetla pozornice mlađem nasledniku.

Sve te Moje, Koste, Karlosi, Sančesi, Fereri i Ferera, Ramosi, svi ti žestoki udarači loptice i vrli teniski taktičari, sve to je bilo i biće plod jedne velike igračke škole i tradicije koja ima obezbeđenu budućnost.

Nadal zbog toga treba da bude srećan. Ima kome da preda palicu i da ne strahuje za budućnost tenisa u Španiji.

Neki drugi bi trebalo više da su zabrinuti.

Nadalu je ostalo jedino da pokuša to što je obećao. Da će pokušati, još jednom, 2024.

Stvarno ne ide da ode tako. Sa belom zastavicom, umesto jurenja na crveno, kako nas je navikao.

I protiv Novaka, ako je moguće...

Autor: Zoran Kecman