"El Loko” – čovek koji sedi na plavoj korpi, Lidsov Mesija

Lids će večeras na “Prajd parku” u Derbiju protiv “ovnova” igrati prvu utakmicu plej-ofa za ulazak u Premijer ligu. Jednu od najznačajnijih utakmica u poslednjih 14 godina, koliko je prošlo otkako je klub sa “Eland rouda” u izgnanstvu. U divljini, van Premijer lige.

Ta divljina pretila je da udavi jedan od najznačajnijih engleskih klubova. Od 2004. Kada su napustili Premijer ligu, gubili su identitet. Posrtali su, davili se u dugovima, bili pred bankrotom. Od 2007. do 2010. bili su u Ligi 1, trećem rangu takmičenja.

Od tada, u Čempionšipu, samo dva puta sedmi, ostalo je bilo pozicioniranje od 13. do 15. mesta. Sve do ove sezone, kada je “El loko”, kako Bjelsu znaju u fudbalskim krugovima, rešio da svojom fudbalskom magijom podigne posrnulog feniksa iz pepela.

Od navijača koji su ranijih sezona beznadežno napuštali tribine i pre nego što se susret na “Eland Roudu” završi, doveo je sve u gradu i okolini do fudbalske ekstaze. Podigao adrenalin na maksimum, preuredio trening centar Torp Arč, tim gubitnika doveo do pozicije da budu među prvima već do Božića. Sada se bore za povratak u elitu, a svih 22.000 sezonskih karata za narednu sezonu je već rasprodato i traži se koja više.

Lids sanja svoj san, povratak u najviši rang u godini kada slavi sto godina postojanja. Hoće li profesor fudbala iz Rosarija postati novi Lidsov Mesija? Ili on to već jeste?

Sedam hiljada milja od Rosarija do Jorkšira

Photo by George Wood/Getty Images

Kada su sportski direktor Lidsa Viktor Orta i izvršni direktor Angus Kiniar prošlog leta krenuli put Argentine i Buenos Ajresa, kako bi oči u oči predočili Bjelsi planove u vezi kluba i ugovor koji mu nude, nisu ni sanjali šta će ih sačekati.

Bjelsa, jedand od najvećih fudbalskih fanatika među trenerima, već je pregledao 70 sati video snimka Lidsove protekle sezone, proučene do tančina. Neke od prethodnih kandidata su precrtali pošto oni nisu znali da im navedu ime nijednog igrača iz tima. Očekivali su slično, ali…

Kada su Bjelsu pitali šta zna o Čempionšipu, on im je izvadio gomilu papira i proveo ih kroz taktike i formacije svih ostalih timova u Ligi. Bili su zapanjeni. Takva je njegova opsesija fudbalom. Iako već u 64. godini i sa nekoliko ozbiljnih dijagnoza, rešio je da prevali 7.000 milja do industrijskog grada u Jorkširu i prihvati se nemalog posla obnove kluba.

Vest Hem je odbio jer nije video njihov jasan plan da se iz donjeg dela tabele pomere ka sredini. Ali izazov povratka Lidsa u elitu, bilo je nešto drugo. Video je glad, želju, viziju. Nešto što se u njegove romantičarske fudbalske okvire savršeno uklapalo. Trebao im je spasitelj.

Marselo nije rob novca, iako mu je Lids ponudio najveću platu za jednog menadžera u njihovoj istoriji. On živi u gradu u kojem je stadion njegovog fudbalskog čeda Njuvel Old Bojsa nazvan još 2009. po njemu.

Prošle godine, Bjelsa je svojih dva i po miliona evra dao za izgradnju modernog klupskog trening centra u klubu iz Rosarija.

“Plaćam dug, ne darujem poklon jer je to klub koji me je formirao”, objasnio je taj čin Bjelsa.

Peške je zdravije

Photo by George Wood/Getty Images

U hotelu u Lidsu, nije se dugo zadržao. Zatražio je da ga presele negde mnogo bliže trening centru u Torp Arču. Nastanio se u jednom apartmanu u Viterbiju odakle svakog dana po 45 minuta pešači do terena za trening. Ista, za koji broj veća trenerka, koju nosi na mečevima, pres konferencijama i na treningu, slušalice na ušima, ranac na leđima.

Kada su ga lokalni novinari prepoznali i ponudili prevoz, ljubazno im se zahvalio rečima, “volim da pešačim”. I tako, svakog dana.

Doduše, čim je došao, Bjelsa je zatražio drastične promene u trening centru. Poznat po svom ubitačnom metodu rada, gde se gtrenira nekad i tri puta dnevno, naredio je da se u centru osposobe prostorije sa krevetima, gde igrači mogu da spavaju, tako da ne moraju da se vraćaju svojim kućama. I niko se nije bunio, naprotiv, svih su to shvatili kao put za ozdravljenje kluba.

Od avgusta do maja, imali su slobodan samo jedan dan u avgustu i četiri u februaru. To je bilo jedino kada nisu trenirali. Igračima je do detalja dao plan individualnog rada, naredio skidanje kilograma, radi se spartanski. Stigli su i rezultati, ovaj plej-of im je nagrada za devet meseci napornog rada.

Tim je pretresao do tančina, platio je svega deseta miliona funti i to pretežno za dvojicu igrača, Patrika Bamforda i Berija Daglasa koje je doveo iz Midlsbroa i Vulvsa. Usadio je igračima svoju fudbalsku filozofiju, naučio ih da se bore jedan za drugoga, za tim. Jedna od prvih stvari koju su radili kod Bjelse nije imala veze sa fudbalom, skupljali su smeće kojeg je bilo oko trening centra!

Sa korpe se sve bolje vidi

Photo by George Wood/Getty Images

Sredom u Torp Arču je redovan dril kojeg zovu “murderball”. Dva tima, 11 na 11, bez faulova, lopta je stalno u pokretu. Jedan od njegovoh saradnika sve nadgleda, sve pršti od duela, startova, igrači padaju s nogu od umora. Čak i trava na kojoj se trenira mora biti idealne visine.

Igrači Lidsa kažu da obožavaju takozvani “Bielsa ball”, sistem u kom igrači agresivno pokušavaju da vrate u posed izgubljenu loptu, ne daju protivniku da diše, imaju dugo loptu u nogama.

Navijači su oduševljeni. Skandiraju njegovo ime po taktovima hita grupe “White Stripes”, “Seven nation army”, smišljaju nove pesme, naročito o njegovoj čuvenoj plavoj korpi.

Istina je, Bjelsa na svakom meču na “Eland Roudu” sedi na izvrnutoj plavoj korpi za veš! Tik uz aut liniju, sedi na njoj, meditira, lica koje ne odaje unutrašnje emocije. Kada su ga prvi put pitali zašto utakmicu posmatra sa korpe, objasnio im je da se odatle sve bolje vidi, da je igra preglednija nego sa klupe za razerve, koja je malo ispod nivoa igrališta.

On jednostavno, o svemu vodi računa. Od fudbala, do međuljudskih odnosa, do odnosa sa medijima. Njegove konferencije traju dugo, dozvoljena su sva pitanja. Često se pretvaraju u prave filozofske rasprave o fudbalu i životu.

Za Božić je od novca koji je lično izdvojio, organizovao klupsku lutriju. Naredio je da se kupi laptop, mobilni telefon, TV i auto. TV je dobio radnik iz kantine, a “folksfagen polo” ekonom. On ga je potom prodao za 11.000 funti koje je podelio sa svojim kolegama koji rade isti posao u svlačionici. I to je Bjelsin uticaj.

“Volim svoje igrače, ali da su mi previše bliski, manje bi me poptovali, jer bi tad videli kakav sam stvarno”, kaže Bjelsa.

Ovog puta bez "spajgejta"

Photo by Bryn Lennon/Getty Images

Večeras u Derbiju Bjelsu i Lids čekaju menadžer Frenk Lampard naoštreni “ovnovi”. Još se pamti januar i priča koja je uzdrmala odnose dva kluba, takozvana afera “spajgejt”.

Samo 24 sata pre nego što je Derbi izgubio na “Eland Roudu” sa 2:0, Bjelsa je poslao jednog od svojih saradnika da jednostavno špijunira trening Lampardovog tima. On to radi oduvek, činio je i ranije u Argentini, dok je bio trener u Bilbau, pa i sad u Lidsu. Fudbalska asocijacija je kaznila klub sa 200.000 funti, ali Argentinac se nimalo nije uzbudio.

“Ne treba mi da odem da gledam trening protivnika da bih znao kako će igrati”, rekao je.

Ali, kada su ga pitali zbog čega to radi, objasnio je:

“To mi omogućava da svoju nervozu držim na najnižem nivou. Mislimo da ćemo tim sakupljanjem informacija biti bliži pobedi, iako znamo da to nije istina. U mom slučaju, ja sam dovoljno blesav da sebi dozvolim takvo ponašanje”.

“El loco”. Ludo, otkačeno. Tako je to sa Bjelsom i njegovom fudbalskom filozofijom.

Složićete se da bi Lids i njegov menadžer od narednog avgusta mogli da daju dodatnu aromu Premijer ligi. U kojoj su njegovi učenici, Pep Gvardiola, i Maurisio Poćetino, kom je dao šansu još kao igraču u Njuel Old Bojsu. Kako bi bilo videti starog fudbalskog lisca kako se nadmudruje sa dvojicom stručnjaka u narednoj sezoni? To bi svakako značilo da Lids prolazi kroz plej-of i ulazi u elitu i da za Lamparda ima vremena.

Sa “spajgejtom” ili bez njega. Na izvrnutoj plavoj korpi. U grotlu “Eland rouda”. Bilo bi to pakleno fudbalsko iskustvo. Vredelo bi platiti kartu i sve to videti. Makar jednom.