Feljton: Sensei – sećanje na Ivicu Osima (1)

Ivica Osim preminuo je 1. maja 2022. godine u porodičnom domu u austrijskom Gracu, pet dana pred svoj 81. rođendan. Sahranjen je 14. maja na gradskom groblju Bare, u Aleji zaslužnih građana u svom rodnom Sarajevu. Sahrani je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, a prenosila ju je državna radio-televizija, BHRT. Osimovoj komemoraciji koja je održana u Narodnom pozorištu u Sarajevu, kao i sahrani prisustvovali su visoki politički zvaničnici i sportski radnici iz celog sveta.

Sensei

Foto: Porodièni album porodice Osim

Sensei, Seonsaeng, Tiên sinh ili Hsien sheng/Xiansheng je istočnoazijski počasni izraz koji se koristi u Japanu, Koreji, Vijetnamu i u Kini. Doslovno se prevodi kao “osoba rođena pre druge” ili “onaj koji dolazi pre”. U opštoj upotrebi znači “učitelj”.

Zaista i ne čudi da su Osima u Japanu zvali “učitelj”. Zovu ga i dan danas. Vrlo rado ga se sećaju, jer je ostavio nezbrisiv trag. Može se sa sigurnošću reći da je Ivica Osim u “Zemlji izlazećeg Sunca” bio to isto Sunce, savršena kugla koja nikada nije htela da zađe iza planine Fuji. Očigledan i eksplicitan trag koji odlazi u večnost. Zato i neumoljivo sjaji, zapravo ono žari svojom punom snagom!

Sada sam gotovo siguran, nakon godinu dana rekao bih beskrajne tišine i neutešne praznine, da je Osim živeo mnogo života, pre nego što je postao Štraus sa Grbavice. Taj svetli skromni dečak, kompozitor sanjivih plavih očiju, koji je vrlo brzo postao virtouz sa loptom, a čiji su pokreti na zelenom travnjaku sarajevske Grbavice neobjašnjivo podsećali na valcer poznatog austrijskog kompozitora.

Osim je bio ta opera, ritam u ušima koji odzvanja i uvek iznova traži vlastitu reprizu. Rekao bih, bolju, jasniju i nekako savršeniju. Zato je Ivica Osim “onaj koji dolazi pre”, onaj koji krči put za naše bolje sutra! To je bila njegova misija koju je zdušno prihvatio, i koje se sveto držao. Umetnik drži kist u ruci, tu relikviju duše i srca, a Osim je uvek (o)držao reč, obećanje. Beskompromisno!

Foto: Porodièni album porodice Osim

Živeći brojne živote, i stičući neverovatna iskustva, otuda dolazi i ta duboka Osimova intelektualnost, mudrost grčkog filozofa, kojom nas je obasipao bezbroj puta i činio da budemo još bolji ljudi. Ne samo igrači na svetskim stadionima kojima kliču uzbuđene mase, već umetnici, vitezovi koji se bore za isti cilj.

Da budemo pravični, skromni, kreativni i mudri. Osim bi govorio da “čuvamo svoj obraz.” Da taj svet bude naš Univerzum koji nema mesta za surovu politiku, već za dijalog koji uvek nudi rešenje.

Zato je Herr Osim spajao ljude tom svojom austrijskom gospodštinom, bečkim manirima. Bio je Ambasador izgubljenih puteva i lavirinata, plavi šlem uzburkanih ratnih priča i vihora bez izglednog kraja, a svojim načinom promišljanja uspevao je da od malih klubova napravi njih dovoljno velike, jake i stabilne, sa dugoročnom, nepogrešivom vizijom. Zato je u današnjem sportu izuzetno važno imati tu istu viziju, a Osim ju je uvek nosio sa sobom, kao oreol ili znak raspoznavanja. Ivica Osim je to činio mnogo, mnogo pre svih!

Štraus sa Grbavice je nesumnjivo bio nadahnuti intelektualac, otvorena knjiga znanja, a ne samo fudbalski trener i mađioničar.

Obožavan na celom prostoru bivše Jugoslavije, pa kasnije u Austriji čije korene donekle i vuče, i na kraju u Japanu koji ga je konačno inspirisao da bude ono što on zapravo jeste. Učitelj! Ili pak nesuđeni profesor matematike.

Foto: Porodièni album porodice Osim

Drago mi je da je Ivica Osim bio i moj Sensei, verovali ili ne, dugih i magičnih četrdeset godina. Imao sam tu privilegiju, i naravno čast, kojih možda za njegovog života nisam bio svestan u potpunosti.

I danas žalim, što Smrt mora da prekine jedan lanac misli i ideja, ali sam ipak nadasve srećan jer ostaje nasleđe, kako rekoh trag ili Sunce mnogo pre planine Fuji koje mogu da negujem i širim. Da opipam i da mu se iznova radujem. I divim. Zato često kažu da legende žive večno.

Odlaskom Ivice Osima, “učitelja svih učitelja,” ovozemaljski fudbalski svet je izgubio puno. Ostaje velika praznina koju će biti teško popuniti.

A negde gore, gotovo sam siguran, gde naše uši ne mogu čuti valcer napravljen samo za taj odabrani krug najvećih, odskakuje lopta za kojom trči Štraus sa Grbavice.

A za njim četa đaka…

Zbogom Šefe i hvala ti!

O autoru

Bojan Mustur živi i radi u Dohi, Katar. Kao strani dopisnik akreditovan od strane Qatar News Agency-QNA piše za sarajevski dnevni list Oslobođenje.

Član je Međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists - IFJ), Međunarodnog udruženja sportskih novinara (International Sports Press Association - AIPS), Udruženja sportskih novinara Bosne i Hercegovine (Association of Bosnia and Herzegovina Sports Journalists) i Udruženja novinara Bosne i Hercegovine (Association of Bosnia and Herzegovina Journalists).

Izveštavao je sa Svetskog prvenstva u Kataru 2022. godine (FIFA World Cup Qatar 2022TM), FIFA Arapskog prvenstva 2021(FIFA Arab Cup Qatar 2021TM), Azijske lige prvaka (AFC Champions League), kao i mnogih drugih katarskih fudbalskih takmičenja.

Blizak je član porodice Ivice Osima i čitav život je proveo pod njegovim jakim uticajem.