Petrović: "Kada je došao Čelsi nisam ni sekunde razmišljao"

Veliki put u svojoj karijeri je pro&scaron;ao Petrović, od golmana koji nije mogao da nađe svoje minuta u dresu Čukaričkog, pa sve do toga kada se na&scaron;ao među stativama ekipe Čelsija. &quot;Svi mi sanjamo velike snove, verovao sam, ali nisam mogao ni da sanjam da ću to moći da ostvarim. Evo danas sam napunio 25 godina, život mi se u poslednje dve-tri godine promenio. Od Čuke sam stigao do Čelsija, branio pro&scaron;le sezone u Premijer ligi, sad sam u Strazburu... Nemam reči kako bih opisao svoju sreću i &scaron;ta sam sve uspeo da postignem. Tu je porodica koja dosta pomaže. Evo poslednje dve godine svako leto se selimo. Prvo iz Bostona u London, pa iz Londona u Strazbur. Kažem supruzi &bdquo;ja mogu, meni je najmanji problem&ldquo;. Sad imamo i bebu, pa nam je malo teže. Prethodni put sam iz Bostona i&scaron;ao u London da potpi&scaron;em za Čelsi, pa je bilo uzbuđenje, nije bilo problema, jedva sam čekao da sletim i sve da krene. Sad Strazbur, pre toga Evropsko prvenstvo. Lepe stvari mi se de&scaron;avaju, pravo je uživanje&ldquo;, počeo je Petrović priču za podkast Alesto.Petrović je u Čelsiju dobio najveću podr&scaron;ku od Risa Džejmsa koji je znao kako da mu pomogne da se najbolje uklopi u ekipu. &quot;Da, Ris Džejms. Ba&scaron; u tim trenucima rezultati u Čelsiju nisu bili dobri, pritisak je bio ogroman, protiv Evertona sam debitovao, ali on me je spremao za prvu utakmicu kada sam znao da ću braniti, protiv &Scaron;efilda. Posle utakmice smo se okupili da pobolj&scaron;amo tu hemiju u ekipi, svi smo timski iza&scaron;li na večeru. On me ničim izazvan onako zagrlio i rekao: Treba&scaron; nam, vidim koliko radi&scaron;, koliko si posvećen, zaslužiće&scaron; sve stvari koje će ti se desiti. Biće to dobro. Ja u tom trenutku nisam ni znao da ću da branim protiv &Scaron;efilda. Nije se jo&scaron; ni znalo kakva je povreda Roberta Sančeza, mislio sam da će se vratiti, nisam ni očekivao da ću da nastavim da branim posle Evertona. Ali otvorilo se, bio je između &scaron;est i osam nedelja bio povređen. Ris me je onako zagrlio, video sam da imaju veruju u mene. Ja sam preuzeo odgovornost i stao na gol. Tu utakmicu bih uporedio sa onom protiv Lučana, isto je bilo 2:0, takođe nisam imao puno posla, prvi &bdquo;klin &scaron;it&ldquo; na Stamford Briždu, sve je krenulo kako treba&ldquo;.Pokažite svoje znanje! Tipujte sve rezultate Lige &scaron;ampionaMaurisijo Poketino je na srpskog golmana ostavio največi utisak. &quot;&Scaron;ta pruža&scaron; na terenu je najbitnije, ali ja mislim da on ceni i stvari van terena, kako se pona&scaron;a&scaron;, ophodi&scaron; prema kuvaru, ekonomu, sve te detalje. Zaključak iz priče sa njim je da on te stvari stvarno ceni. Imao sam stvarno odličan odnos sa njih, dosta mi je pomogao, imao veliko poverenje u mene. Nakon dve tri utakmice, bio je neki trening oporavka, i sad mi &scaron;etamo onako oko terena, a on me pita &ndash; &scaron;ta misli&scaron; o ovome, onome. Dođem kod kuće, kažem svom tati, a on pre dve godine si bio u Čuki, gledao si Poketina na televiziji, a sad te pita &scaron;ta misli&scaron; o defanzivnoj taktici, dal može ovako ili onako. Možemo to i sa druge strane da gledamo, po&scaron;to je on od golmana tražio da stoji visoko, zajedno sa linijom. Možda je želeo da vidi da li ja mogu da odgovorim na to ili da spusti liniju, ali smo stvarno imali izuzetan odnos. Kada mo zavr&scaron;avali treninge, trener golmana je tražio da se javimo kad krenemo. Koliko puta se de&scaron;avalo da javim supruzi da krećem s treninga, odem da se pozdravim, a onda ostanem jo&scaron; sat-sat i po kod Poketina. Sedim u kancelariji i gledam &scaron;ta sam mogao bolje, snimke utakmice i treninga. Jedan veliki gospodin, fantastičan trener. Svi igrači su imali odličan odnos sa njim, znao je kako da kontroli&scaron;e svlačionicu, &scaron;to je bilo te&scaron;ko jer je bilo dosta novih igrača. Na kraju nam je na&scaron;ao pozcije, gde se ko najbolje oseća, &scaron;to nam se vratilo i kroz rezultate, da smo imali pet-&scaron;est vezanih pobeda. Svako od igrača je u svakom trenutku mogao da pokuca na vrata i pita &scaron;ta može da učini da bi bio bolji&ldquo;.EPA-EFE/DANIEL HAMBURYOtkrio je golman rodom iz Kostolca kako je stigao poziv iz Čelsija i da se nije uop&scaron;te dvoumio oko ponude kada je stigla. &quot;Ulazim na Instagram, ne znam ni &scaron;to sam u&scaron;ao u one &bdquo;requests&ldquo; poruke, vidim poruku od Marka Dmitrovića. Ja njega lično ni ne poznajem, niti sam imao priliku, ali zahvaljujem mu se ovom prilikom. Jer može&scaron; da mi da&scaron; broj telefona, Ben Roberts, koji je sad koordinator za sve golmane u Čelsiju mi je tražio. Dao sam mu broj, nisam očekivao ni&scaron;ta osim da će pokazati neko interesovanje. I onda se sve to izde&scaron;avalo, Kurtoa je doživeo povredu prednjih uk&scaron;tenih ligamenata, Kepa je trebalo da ide u Bajern na pozajmicu, &scaron;to se nije desilo. Mendi je oti&scaron;ao u Arabiju, a Kepi se otvorilo za Real Madrid, njemu je to bio san. Bukvalno nakon toga u Čelsiju nije bilo golmana. Prvo je do&scaron;ao Robert, koji je potpisao par dana pred prvu utakmicu, a onda se i meni sve to izde&scaron;avalo. Njima je bio plan da me kupe i po&scaron;alju &scaron;est meseci na pozajmicu, a onda da dođem na zimu. Međutim, sve se brzo izde&scaron;avalo, hteli su da plate, klubovi su se na&scaron;li i dogovorili. Meni kad je do&scaron;ao Čelsi, bilo je &ndash; to je to, kraj. Idem u Čelsi, nisam ni sekunde razmi&scaron;ljao&ldquo;.Petrović je posle sezone u Čelsiju, sada postao član ekipe Strazbura, gde brani sa velikim uspehom.

Petrović: "Kada je došao Čelsi nisam ni sekunde razmišljao"

0 Komentari