Petrović: "Kada je došao Čelsi nisam ni sekunde razmišljao"

Veliki put u svojoj karijeri je prošao Petrović, od golmana koji nije mogao da nađe svoje minuta u dresu Čukaričkog, pa sve do toga kada se našao među stativama ekipe Čelsija. 

"Svi mi sanjamo velike snove, verovao sam, ali nisam mogao ni da sanjam da ću to moći da ostvarim. Evo danas sam napunio 25 godina, život mi se u poslednje dve-tri godine promenio. Od Čuke sam stigao do Čelsija, branio prošle sezone u Premijer ligi, sad sam u Strazburu... Nemam reči kako bih opisao svoju sreću i šta sam sve uspeo da postignem. Tu je porodica koja dosta pomaže. Evo poslednje dve godine svako leto se selimo. Prvo iz Bostona u London, pa iz Londona u Strazbur. Kažem supruzi „ja mogu, meni je najmanji problem“. Sad imamo i bebu, pa nam je malo teže. Prethodni put sam iz Bostona išao u London da potpišem za Čelsi, pa je bilo uzbuđenje, nije bilo problema, jedva sam čekao da sletim i sve da krene. Sad Strazbur, pre toga Evropsko prvenstvo. Lepe stvari mi se dešavaju, pravo je uživanje“, počeo je Petrović priču za podkast Alesto.

Petrović je u Čelsiju dobio najveću podršku od Risa Džejmsa koji je znao kako da mu pomogne da se najbolje uklopi u ekipu. 

"Da, Ris Džejms. Baš u tim trenucima rezultati u Čelsiju nisu bili dobri, pritisak je bio ogroman, protiv Evertona sam debitovao, ali on me je spremao za prvu utakmicu kada sam znao da ću braniti, protiv Šefilda. Posle utakmice smo se okupili da poboljšamo tu hemiju u ekipi, svi smo timski izašli na večeru. On me ničim izazvan onako zagrlio i rekao: Trebaš nam, vidim koliko radiš, koliko si posvećen, zaslužićeš sve stvari koje će ti se desiti. Biće to dobro. Ja u tom trenutku nisam ni znao da ću da branim protiv Šefilda. Nije se još ni znalo kakva je povreda Roberta Sančeza, mislio sam da će se vratiti, nisam ni očekivao da ću da nastavim da branim posle Evertona. Ali otvorilo se, bio je između šest i osam nedelja bio povređen. Ris me je onako zagrlio, video sam da imaju veruju u mene. Ja sam preuzeo odgovornost i stao na gol. Tu utakmicu bih uporedio sa onom protiv Lučana, isto je bilo 2:0, takođe nisam imao puno posla, prvi „klin šit“ na Stamford Briždu, sve je krenulo kako treba“.

Maurisijo Poketino je na srpskog golmana ostavio največi utisak. 

"Šta pružaš na terenu je najbitnije, ali ja mislim da on ceni i stvari van terena, kako se ponašaš, ophodiš prema kuvaru, ekonomu, sve te detalje. Zaključak iz priče sa njim je da on te stvari stvarno ceni. Imao sam stvarno odličan odnos sa njih, dosta mi je pomogao, imao veliko poverenje u mene. Nakon dve tri utakmice, bio je neki trening oporavka, i sad mi šetamo onako oko terena, a on me pita – šta misliš o ovome, onome. Dođem kod kuće, kažem svom tati, a on pre dve godine si bio u Čuki, gledao si Poketina na televiziji, a sad te pita šta misliš o defanzivnoj taktici, dal može ovako ili onako. Možemo to i sa druge strane da gledamo, pošto je on od golmana tražio da stoji visoko, zajedno sa linijom. Možda je želeo da vidi da li ja mogu da odgovorim na to ili da spusti liniju, ali smo stvarno imali izuzetan odnos. Kada mo završavali treninge, trener golmana je tražio da se javimo kad krenemo. Koliko puta se dešavalo da javim supruzi da krećem s treninga, odem da se pozdravim, a onda ostanem još sat-sat i po kod Poketina. Sedim u kancelariji i gledam šta sam mogao bolje, snimke utakmice i treninga. Jedan veliki gospodin, fantastičan trener. Svi igrači su imali odličan odnos sa njim, znao je kako da kontroliše svlačionicu, što je bilo teško jer je bilo dosta novih igrača. Na kraju nam je našao pozcije, gde se ko najbolje oseća, što nam se vratilo i kroz rezultate, da smo imali pet-šest vezanih pobeda. Svako od igrača je u svakom trenutku mogao da pokuca na vrata i pita šta može da učini da bi bio bolji“.

EPA-EFE/DANIEL HAMBURY

Otkrio je golman rodom iz Kostolca kako je stigao poziv iz Čelsija i da se nije uopšte dvoumio oko ponude kada je stigla. 

"Ulazim na Instagram, ne znam ni što sam ušao u one „requests“ poruke, vidim poruku od Marka Dmitrovića. Ja njega lično ni ne poznajem, niti sam imao priliku, ali zahvaljujem mu se ovom prilikom. Jer možeš da mi daš broj telefona, Ben Roberts, koji je sad koordinator za sve golmane u Čelsiju mi je tražio. Dao sam mu broj, nisam očekivao ništa osim da će pokazati neko interesovanje. I onda se sve to izdešavalo, Kurtoa je doživeo povredu prednjih ukštenih ligamenata, Kepa je trebalo da ide u Bajern na pozajmicu, što se nije desilo. Mendi je otišao u Arabiju, a Kepi se otvorilo za Real Madrid, njemu je to bio san. Bukvalno nakon toga u Čelsiju nije bilo golmana. Prvo je došao Robert, koji je potpisao par dana pred prvu utakmicu, a onda se i meni sve to izdešavalo. Njima je bio plan da me kupe i pošalju šest meseci na pozajmicu, a onda da dođem na zimu. Međutim, sve se brzo izdešavalo, hteli su da plate, klubovi su se našli i dogovorili. Meni kad je došao Čelsi, bilo je – to je to, kraj. Idem u Čelsi, nisam ni sekunde razmišljao“.

Petrović je posle sezone u Čelsiju, sada postao član ekipe Strazbura, gde brani sa velikim uspehom.