Dan furije

Jedan od takvih dana bila je nedelja 14. juli, koja će u istoriju sporta ući kao dan vladavine &quot;crvene furije&quot;.Fudbalska &quot;La furia roja&quot;, u jarko crvenim dresovima, sa zlatnim vezom, osvojila je jo&scaron; jednom kontinent, a nekih 940 kilometara vazdu&scaron;nom linijom odatle, zapadno, u Londonu, Karlos Alkaras je već točio &scaron;ampanjac i slavio dvostruku uzastopnu pobedu u Londonu nad Novakom Đokovićem.Dan u kom se &Scaron;panija uzdigla na svetski sportski tron, apsolutno zasluženo. Jer videli smo dva istinska majstorstva - Alkarasovo magično baratanje reketom i lopticom na zelenom tepihu u Londonu i vrhunski kvalitet i snagu timskog duha izabranika Luisa de la Furntea u finalu Euro protiv Engleske u pobedi od 2:1.&Scaron;panci to znaju da slave, otuda i ona lucidna karikatura Marke sa Alkarsom i Novakom. Sportski duh ne zna za granice, uostalom, tako smo i mi slavili bezbroj Novakovih pobeda i to je sasvim u redu. Ne zamerimo im.Ono &scaron;to je najbitnije je da su Novak i Karlos pokazali svetsku klasu - kako se po&scaron;tuje protivnik, kako se odnose veliki rivali jedan prema drugom. Te neskrivene simpatije koje postoje između Srbina i &Scaron;panca pokazuju da nema ni&scaron;ta vrednije od toga da se u pobedi ne ponese&scaron;, a u porazu ne ponizi&scaron;. Stisni ruku i pogledaj uoči protivniku, to je duh sporta. Antoine Couvercelle / Panoramic / imago sportfotodienst / ProfimediaNadali smo se da će Novak Đoković, u eri svakojakih čuda koja nam je priredio, a ovo vimbldonsko ulaženje u finale posle operacije kolena jeste jedno od njih, uspeti da makar jo&scaron; jednom prigrli taj vimbldonski pehar. Nije mogao.Karlos Alkaras to jednostavno nije dao. Ako je graviranje njegovog imena na peharu pro&scaron;le godine, kod nekih pobudilo sumnju da je možda moglo da bude i drugačije i da Novak dobije osmi put tu čast, ovog puta nije je bilo ni najmanje - pobeda čista kao suza, vredna istinskog &scaron;ampiona i majstora svog zanata &scaron;to Alkaras već sada jeste.Retki su dani kada Novak Đoković bude inferioran u odnosu na nekoga sa druge strane mreže, to se desilo u nedelju, &scaron;to je i sam posle meča priznao.Taj film, na svu sreću, u ovoj Novakovoj zlatnoj eri nismo gledali počesto, ali ovoj vimbldonskoj projekciji nema se &scaron;ta zameriti - Novak jednostavno nije bio na nivou na kom bi mogao da naudi izuzetno inspirisanom, vatrenom i lucidnom momku sa juga &Scaron;panije.Dva početna seta, u kojem je Alkaras trasirao pobedničku pistu, bili su jasna postavka za ono &scaron;to se dogodilo nedugo posle toga - čak ni kasno Novakovo buđenje u trećem setu i paljenje plamička nade kada je izborio taj-brejk, nisu bili dovoljni. Alkaras je imao dovoljno vetra u plućima da oduva i ugasi poku&scaron;aj tog zakasnelog plamena.Možda je Alkaras tokom turnira imao perioda u igri kada je ispoljavao te svoje mladalačke boljke nekonstantnosti, ali u finalu, svi elementi bili su tu, u savr&scaron;enoj paleti boja, koje je ume&scaron;no koristio da bi oslikao jednu od najblistavijih, ako ne i najblistaviju pobedu u karijeri do sada, na onom najskupocenijem i najvrednijem, vimbldonskom platnu.Pojačan i precizniji servis su mu naročito pomogli, ma&scaron;tovita, lucidna igra, umiksovana sa razornim forhendima i majstorskim drop-&scaron;otovima, savr&scaron;enim laserom u glavi za čitanje protivnikovih namera i sve to uz taj neverovatno &scaron;armantni dečački osmeh, učinili su svima nama da nam i taj bolan Novakov poraz, opet na pragu izjednačenje rekorda Federera, ne padne prete&scaron;ko na du&scaron;u. Tenis je, zapamtimo, samo igra. Ve&scaron;tina u kojoj treba maksimalno uživati. I zato hvala Alkarasu &scaron;to se pre svega pokazao kao dosledan naslednik Novaka Đokovića na vimbldonskom tronu.Jer nije lako opstati na nivou na koji su Novak, a zajedno sa njim i njegovi večiti rivali, Rafael Nadal i Rodžer Federer, podigli svetski tenis u proteklih dvadesetak godina. To je vrtoglava visina sa koje mogu da gledaju na dole samo najtalentovaniji, najspremniji, najve&scaron;tiji. Alkaras je i ovim pokazao da je jedan od njih.Antoine Couvercelle / Panoramic / imago sportfotodienst / ProfimediaAko vam se na ovoj julskoj žegi učinilo da smo na teniskoj raskrsnici, reći ćemo po&scaron;teno - to nije halucinacija zalutalog u pustinji. Već realnost. Svetski tenis je uveliko u prelaznoj fazi kada stari &scaron;ampioni, a Novak je poslednji Mohikanac iz te garde &quot;velike trojke&quot;, predaju dizgine mladima koji dolaze, koji će narednih godina i decenija, pronositi slavu teniskog sporta. Smena generacija? Pa &scaron;ta, to je ne&scaron;to sasvim normalno. Trabalo bi da budemo ponosni &scaron;to najveći teniser svih vremena, iz Srbije, predaje &scaron;tafetu naslednicima. Jer vidite, Siner je pokorio Australiju, Alkaras je pobio svoju zastavu na jarbole u Parizu i Londonu, ostalo je jo&scaron; parče zemlje u Njujorku, gde je i dalje Novak na tronu. Pitanje je &scaron;ta će doneti uvek nepredvidljivi Njujork i suton grend slem sezone na US Openu. Znamo već sada da će Siner i Alkaras biti u fokusu tih budućih teniskih klasika, ali bilo bi sjajno kada bi se u taj klin ume&scaron;ao jo&scaron; neko, ko bi preraspodelu teniske srebrnine učinio za nijansu zanimljivijom, neizvesnijom, uzbudljivijom. Uostalom, to bi verovatno pomoglo i da Novakovi rekordi ostanu netaknuti. Alkaras sa 21 godinom ima četiri slema. Novak ih je u tim godinama imao samo jednu, Melburn 2008. On je svoju imperiju izgradio od 24. godine na ovamo.Poređenje ne mora ni&scaron;ta da znači, ali može da bude indikator kojom brzinom bi kroz budućnost tenisa, mogao da putuje Alkarasov &scaron;ampionski voz. Naravno, sve će to zavisiti od milion faktora, koji se ne mogu zaobići, ali ni predvideti. I zato je tenis prelep sport. Nema kraja do poslednjeg osvojenog poena, nema titule dok se ne zasluži. A ko zna, možda se pojavi i neko jo&scaron; bolji, jači, zanimljiviji. Alkaras je potvrdio klasu na jo&scaron; jedan način - on je sada vlasnik onog &scaron;to zovemo &quot;Čenel slemom&quot;, &scaron;to će reći da je uspeo da veže u istoj sezoni titule na Rolan Garosu i Vimbldonu. Treba li reći da takvih u istoriji ovog sporta nije bilo previ&scaron;e? U Open eri to su osim njega uradili samo jo&scaron; Rod Lejver (1969), Bjern Borg tri puta (1978-80), Rafael Nadal (2008, 2010), Rodžer Federer (2009) i Novak Đoković (2021). Kakvo dru&scaron;tvo!AA/ABACA / Abaca Press / ProfimediaPosle ovog vimbldonskog pepela, postavlja se pitanje - koliko jo&scaron; snage ima Novak Đoković za jo&scaron; jedan uzlet, poput mitskog Feniksa?Na njemu je da proceni i odluči &scaron;ta i kako dalje. Bez da mu iko sa strane sugeri&scaron;e bilo &scaron;ta i nameće tegove i okove, jer ne zaboravimo, ima 37 godina i nije jo&scaron; mnogo toga preostalo na stolu za njega. Koliko u ovoj fazi ima jo&scaron; prostora za podizanje igre i za držanje koraka sa mlađim i nadahnutim rivalima, drugo je pitanje, na koje jedino on može i da odgovori jer se jedini sa njima i suočavao. Čeka ga prelaz sa trave na &scaron;ljaku, jo&scaron; jedan poku&scaron;aj da se ovenča olimpijskom slavom. I znamo da to neće biti nimalo lako, jer se na Igrama igra u dva dobijena seta.Zna Novak dobro da tamo mora biti na vrhuncu, savr&scaron;en. i Na daleko vi&scaron;em nivou igre od ove koju je ispoljio na poslednjem vimbldonskom stepeniku.Malo je vremena, ali se nadamo da je preostalo dovoljno vatre. I magije. I niko jo&scaron; nije &scaron;ampion u Parizu, sve je jo&scaron; otvoreno. Jer, nijedna bitka nije dobijena pre nego &scaron;to se i poslednji poen osvoji.

Dan furije

3 Komentari