Na današnji dan, 20. februar

1790 - Umro je austrijski (tada Svetog Rimskog carstva) car Josif II, sin Marije Terezije i njen savladar od 1765. do 1780. U interesu novih građanskih slojeva, na koje se oslanjao u borbi protiv preživelih institucija izraslih iz srednjeg veka, sproveo je reforme na tragu ideja prosvetiteljstva. Oslobodio je kmetove zavisnosti od plemstva, ali je ipak zadržao vlast vlastelinskog suda nad njima. Ustanovio je poreze i za plemstvo i sve&scaron;tenstvo. Godine 1781. izdao je &quot;Patent o toleranciji&quot; kojim je, u ekskluzivno rimokatolickoj Austriji, dozvoljena potpuna sloboda veroispovesti kao i pristup u državnu i javnu službu. Ipak, u skladu sa načelima prosvećenog apsolutizma težio je centralizaciji i germanizaciji. Njegove reforme dočekane su odu&scaron;evljeno među austrijskim Srbima, najvi&scaron;e u dana&scaron;njoj srpskoj Vojvodini. Pod utiskom brutalnosti Francuske revolucije poni&scaron;tio je niz svojih reformskih poteza, da bi njegov brat i naslednik Leopold II, docnije, potpuno uklonio sve tekovine reformi Josifa II. 1860 - U Novom Sadu je iza&scaron;ao prvi broj &quot;Danice&quot;, najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao srpski pisac Đorđe Popović. &quot;Danica&quot; je imala važno mesto u istoriji srpske kulture i okupila je čak stotinak srpskih pisaca, uključujući Jakova Ignjatovića, Đuru Jak&scaron;ića. Značaj časopisa je opao kad su ga 1866. napustili najbolji saradnici zbog neslaganja sa urednikom Đorđem Rajkovićem. 1867 - Rođen je srpski pesnik Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. postao je sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da pi&scaron;e pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom &quot;Knjiga ljubavi&quot;. Naročito su bile popularne njegove pesme &quot;Don Ramiro&quot;, &quot;Papučica&quot;, &quot;Sigurna pesma&quot;. Neke su i komponovane, poput pesme &quot;Bila jednom ruža jedna&quot;. Napisao je i fragmente tragedije &quot;Despot Lazar Branković&quot;. 1886 - Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, vođa Mađarske revolucije 1919. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Istočnom frontu 1916, a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. postao je član gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda Crvene armije. Po povratku u Mađarsku krajem 1918. osnovao je Komunističku partiju Mađarske. Kad je u avgustu 1919. poražena Mađarska Sovjetska Republika, progla&scaron;ena u martu 1919, pobegao je u Austriju gde je uhap&scaron;en, ali je pu&scaron;ten na intervenciju Moskve. Po povratku u Sovjetski Savez borio se u građanskom ratu protiv snaga generala Petra Vrangela, potom je bio član Prezidijuma Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunističke partije Mađarske. Uhap&scaron;en je u staljinističkim čistkama i streljan 1939. 1888 - Umro je srpski novinar i publicista Mita Cenić, sledbenik Svetozara Markovića, istaknuta ličnost socijalističkog pokreta u Srbiji. Kao student medicine proteran je iz Francuske pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji se tada nalazio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da priprema prevrat i osuđen je na osam godina te&scaron;ke robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list &quot;Radnik&quot;, zatim &quot;Borbu&quot;, &quot;Istinu&quot; i političko-književnu reviju &quot;Čas&quot;. 1899 - Rođen je srpski glumac Radomir Ra&scaron;a Plaović, jedan od najznačajnijih karakternih glumaca srpskog pozori&scaron;ta 20. veka, koji je između dva svetska rata uticao na razvitak pozori&scaron;ta u pravcu modernijeg izraza. Bio je režiser i prvak drame Narodnog pozori&scaron;ta u Beogradu. Prvi je adaptirao i režirao na profesionalnoj sceni &quot;Gorski vijenac&quot; Petra II Petrovića Njego&scaron;a. Bavio se i pedago&scaron;kim radom i napisao nekoliko udžbenika za glumu i režiju i pozori&scaron;ne komade &quot;Car David&quot;, a sa Milanom Đokovićem &quot;Voda sa planine&quot;, &quot;Rastanak na mostu&quot;. 1904 - Rođen je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najže&scaron;ćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsednik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik Ministarskog saveta Sovjetskog Saveza. Od 1964. - posle pada sa vlasti Nikite Hru&scaron;čova - do pred smrt obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta (vlade). 1910 - Ubijen je predsednik egipatske vlade Butros Gali, čiji je unuk Butros Butros Gali bio generalni sekretar UN od 1992. do 1996. godine. 1920 - Umro je američki istraživač i admiral Robert Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. uspela da prva dospe do Severnog pola. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga je 1901. i na taj način ustanovio da je ostrvo. Dela: &quot;Na Sever preko Velikog leda&quot;, &quot;Najbliže polu&quot;, &quot;Severni pol&quot;, &quot;Tajne polarnih putovanja&quot;. 1924 - Rođen je američki filmski glumac Sidni Poatje, prvi Afroamerikanac dobitnik Oskara. Filmovi: &quot;Prkosni&quot;, &quot;Poljski ljiljani&quot; (Oskar), &quot;Ivica grada&quot;, &quot;Bekstvo u lancima&quot;, &quot;U vrelini noći&quot;, &quot;Gospodinu s ljubavlju&quot;, &quot;Pogodi ko dolazi na večeru&quot;. 1925 - Rođen je američki režiser Robert Altman, autor popularnih filmova kao &scaron;to su &quot;Me&scaron;&quot;, &quot;Ne&scaron;vil&quot;, &quot;Igrač&quot;, &quot;Kratki rezovi&quot;, &quot;Gosford park&quot;, &quot;Kanzas siti&quot;. Izgradio je karijeru protiveći se Holivudu i uop&scaron;te konvencijama američke filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog dru&scaron;tva. Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada mu je uručen za životno delo. 1926 - Rođen je srpski novinar Leon Davičo. Do 1968. kao novinar &quot;Politike&quot;, bio je dopisnik iz Londona, Berlina, Pariza i Rima. Osnivač je i glavni urednik &quot;Ekspres politike&quot;, od 1968. do 1974. godine &scaron;ef je evropske kancelarije za informacije UNICEF-a sa sredi&scaron;tem u Parizu, a do 1980. godine direktor za informacije UNESKO-a. Od 1980. do 1987. bio je portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, a posle toga, do 1989. portparol UNESKO-a. Od 1998. do 2003. predsednik je Udruženja stranih novinara u &Scaron;vajcarskoj, a od 2002. potpredsednik Ženevskog pres kluba. Dobitnik je UNS-ove Specijalne povelje za novinarstvo. 1930 - Rođen je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideolo&scaron;kih čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka &quot;Đavoli dolaze&quot;, objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani &quot;Crveni petao leti prema nebu&quot;, &quot;Heroj na magarcu&quot;, &quot;Rat je bio bolji&quot;, &quot;Ljudi sa četiri prsta&quot;, &quot;Peti prst&quot;, &quot;Gullo, gullo&quot;, novele &quot;Vuk i zvono&quot;, drama &quot;Godo je do&scaron;ao&quot;. 1938 - &Scaron;ef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom nacističkom vođi Adolfu Hitleru. 1962 - SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod &quot;Merkjuri-Atlas 6&quot; u čijoj je kapsuli &quot;Frend&scaron;ip 7&quot; bio Džon Glen, prvi američkim astronaut. 1975 - Vlada kiparskih Grka je pozvala UN da odrede krajnji rok za povlačenje sa ostrva 40.000 turskih vojnika, ali zbog strate&scaron;kog značaja Turske za SAD i NATO, to nije učinjeno niti je Ankara kažnjena zbog agresije i okupacije severnog dela Kipra. 1979 - Erupcija indonežanskog vulkana Sinira usmrtila je 175 ljudi. 1985 - U Irskoj je, uprkos žestokom protivljenju rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava. 1986 - U orbitu je lansiran prvi deo sovjetske kosmičke stanice &quot;Mir&quot;. 1996 - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, vratili su se sa porodicama u Irak iz &scaron;estomesečnog izbegli&scaron;tva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana potom obojica ubijena. 1997 - Vlada SAD odbila je da prizna nadležnost Svetske trgovinske organizacije u sporu s Evropskom unijom o trgovini s Kubom, kojoj su Amerikanci jednostrano nametnuli ekonomske sankcije. 2002 - U požaru koji je zahvatio pretrpani putnički voz na liniji Kairo-Luksor, u najgoroj nesreći u istoriji egipatske železnice, poginuo je najmanje 361 putnik. 2003 - U požaru u jednom noćnom klubu u američkoj državi Rod Ajlend poginulo je najmanje 100 ljudi. 2006 - U Beču su počeli prvi direktni pregovori Beograda i Pri&scaron;tine o decentralizaciji u pokrajini Kosovo i Metohija. Okončani su bez ikakvog rezultata. 2017 - Preminuo je Vitalij Čurkin, ruski diplomata, čelnik Misije te zemlje pri UN. Diplomirao je na Moskovskom institutu za spoljne poslove 1974. i tu je počeo da radi, a doktorirao je istoriju na Diplomatskoj akademiji &Scaron;SR-a 1981. Učestovao je kao specijalni predstavnik predsedika Rusije na pregovorima o biv&scaron;oj Jugoslaviji. Bio je direktor Odseka za informisanje Ministarstva za spoljne poslove Sovjetskog Saveza i Rusije i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije od 1992. do 1994. godine. Od aprila 2006. obavljao je dužnost ambasadora Rusije pri UN. 2023 - Kanali u Veneciji su presu&scaron;ili, usled velike oseke u tom drevnom gradu. Onemogućen je prevoz plovilima u oko 150 kanala. Su&scaron;a je dovela do niskog nivoa voda i u kopnenim delovima Italije, kao na reci Po ili jezeru Komo. Nivo vode u Veneciji nedelju dana ranije bio je najmanje pola metra ispod uobičajenog.

Na današnji dan, 20. februar

0 Komentari