Problem otpadnog motornog ulja: Novi zakon ne rešava stare probleme?

Mnogo reakcija izazvao je Predlog novog zakona o upravljanju otpadom koji je, uprkos protivljenju Udruženja auto-servisera Srbije i javnog ukazivanja na brojne nedostatke, ipak usvojen i zvanično objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije 4. decembra ove godine, a stupio na snagu osam dana kasnije.Predstavnici auto-servisera očekivali su da će problem otpadnog motornog ulja, ulja za kočnice, antifriza, filtera ulja i goriva i drugog opasnog otpada koji se kod njih zbog prirode posla stvara, najzad biti re&scaron;en.Umesto toga, kažu serviseri, novim zakonom se obaveze tretmana ovih materija prevaljuju na njihova leđa, dok će oni koji rade na crno i dalje moći sa tim otpadom da rade &scaron;ta hoće, da ga prosipaju u zemlju ili kanalizaciju, ili &scaron;to je najgore, da ga prodaju kao ogrev, bez bojazni da će ih neko kontrolisati.Podsećamo, prethodnim zakonom, bilo je propisano da su ove vrste opasnog otpada bili dužni da adekvatno zbrinu oni koji ga proizvode i uvoze, &scaron;to jeste logično i u skladu sa evropskom praksom i direktivama. Isto to pi&scaron;e i u novom zakonu, ali serviseri su sigurni da će biti drugačije, a evo i za&scaron;to.Odgovornost samo u teoriji&quot;Članovi 34. i 36. govore o pro&scaron;irenoj odgovornosti proizvođača. U Članu 34. stoji da je Proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad, dužan da omogući preuzimanje tog otpada od krajnjeg korisnika proizvoda posle upotrebe, bez naknade tro&scaron;kova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Ili, da ovlasti drugo pravno lice koje će u njegovo ime i za njegov račun to učiniti. Međutim, problem je član 36. u kojem stoji da je zapravo držalac otpada odgovoran za sve tro&scaron;kove upravljanja otpadom. Na to će se uvoznici i proizvođači i dalje pozivati, čime će se tro&scaron;kovi prebacivati na kraj lanca, na majstore u servisima&quot;, kaže za portal Polovni automobili Aleksandra Đuri&scaron;ić, menadžer Udruženja auto-servisi Srbije.Ona dodaje da godinama slu&scaron;amo iste fraze o za&scaron;titi životne sredine, cirkularnoj ekonomiji i evropskim standardima, a da istovremeno živimo u zemlji u kojoj se opasan otpad masovno spaljuje, zakopava, izliva i preprodaje, dok se oni koji poku&scaron;avaju da rade po zakonu tretiraju kao problem, a ne kao deo re&scaron;enja.Shutterstock/Zoriana ZaitsevaSistem pro&scaron;irene odgovornosti proizvođača podrazumeva jednostavnu stvar: onaj ko stavlja proizvod na trži&scaron;te mora da snosi odgovornost i za njegov kraj, za trenutak kada taj proizvod postane otpad. To znači da proizvođač ili uvoznik mora da obezbedi da se taj otpad prikupi, preuzme i zbrine, i to bez dodatnog tro&scaron;ka za krajnjeg korisnika.&quot;Kod nas se godinama ponavlja ista rečenica: Ne možemo da uvedemo sistem pro&scaron;irene odgovornosti jer nemamo infrastrukturu. To je su&scaron;tinski pogre&scaron;no. Infrastruktura ne prethodi pro&scaron;irenoj odgovornosti, već iz nje proizilazi. Kada postoji jasna zakonska obaveza i stabilan finansijski mehanizam, trži&scaron;te se samo organizuje: pojavljuju se sakupljači, logistika, mreže preuzimanja, obja&scaron;njava na&scaron;a sagovornica i navodi odličan primer efikasnog re&scaron;enja ovih problema iz na&scaron;eg bliskog okruženja.&quot;&quot;U Hrvatskoj, na primer, pravilnik o upravljanju posebnim tokovima otpada jasno kaže da su sakupljač otpadnih ulja, osoba koja upravlja reciklažnim dvori&scaron;tem i serviser obavezni da preuzmu otpadno ulje bez tro&scaron;ka za posednika otpada. I sistem funkcioni&scaron;e. Ne zato &scaron;to su &#39;svesniji i savesniji&#39;, već zato &scaron;to je odgovornost jasno raspodeljena i finansirana.&quot;Kod nas svi plaćaju, ali niko ne zna gde je novacKada serviseri u Srbiji pozovu proizvođače ili uvoznike i zatraže da preuzmu odgovornost za otpad od proizvoda koje su prodali, često dobiju odgovor: Mi smo to već platili. I to je tačno.Naknade za motorna ulja se po Zakonu o naknadama za kori&scaron;ćenje javnih dobara uplaćuju direktno u budžet Republike Srbije.&quot;Problem je &scaron;to se tu priča zavr&scaron;ava. Taj novac nestaje u budžetskoj masi i niko vi&scaron;e ne zna da li je ikada upotrebljen za ono zbog čega je naplaćen. Zeleni fond je uga&scaron;en uz obrazloženje da su se sredstva tro&scaron;ila nenamenski, ali nikada nismo dobili odgovor na &scaron;ta su se ta sredstva tačno tro&scaron;ila, niti da li je i ko za to odgovarao. Danas imamo situaciju u kojoj su svi &#39;svoje obaveze ispunili&#39;, ali opasan otpad ostaje da nas truje.&quot;To nije sistem. To je fingiranje sistema, ističe na&scaron;a sagovornica.Novi zakon, stare poslediceNovi Zakon o upravljanju otpadom donosi strože kontrole, vi&scaron;e evidencija i veće kazne. U formalnom smislu, zakon prepoznaje obaveze proizvođača i uvoznika za proizvode koji nakon upotrebe postaju opasan otpad. Međutim, bez funkcionalnog Zelenog fonda i jasnog sistema finansiranja, postoje opravdani razlozi za sumnju da li će se u praksi bilo &scaron;ta promeniti.Tro&scaron;ak će kao i do sada, pasti na servisere. Za&scaron;to? Zato &scaron;to je serviser najlak&scaron;e kontrolisana karika u lancu. Ima adresu, ima tablu, ima PIB. I zato je idealna meta represije.Inspekcije ulaze u radionice u pratnji ekolo&scaron;ke policije, pi&scaron;u se prekr&scaron;ajne i krivične prijave, izriču se visoke kazne. Istovremeno, stotine nelegalnih radionica nastavljaju da rade bez ikakvih obaveza i bez ikakve kontrole.Kako je u praksiKada se upoređujemo, obično se pozivamo na primere razvijenih evropskih zemalja, ali u slučaju opasnog otpada, ne moramo da idemo daleko, dovoljno je da vidimo &scaron;ta rade kom&scaron;ije Hrvati.U Hrvatskoj, kada serviser želi da preda opasan otpad, on po&scaron;alje mejl, najavi količine i operater dolazi. Otpad se preuzima besplatno, jer sistem ima finansijsku podlogu.Portal Polovni automobili je kroz razgovore sa serviserima malo istraživao kako to izgleda kod nas.Najpre mora da se proveri da li operater uop&scaron;te jo&scaron; ima važeću dozvolu. Kada servis navede operateru da ima, recimo, 200 kilograma zauljenih filtera, vrlo lako se može desiti da dobije odgovor da je to &quot;neisplativo&quot;. Shutterstock/wellphotoOnda servisi moraju da pronađu jo&scaron; pet ili &scaron;est kolega u blizini koji žele da predaju otpad, kako bi se sakupila dovoljna količina. Često se de&scaron;ava i da čak operater zahteva da se obezbedi vilju&scaron;kar, pa ako se i to re&scaron;i, onda njegov dolazak ko&scaron;ta između 1,2 i 1,6 evra po pređenom kilometru, računajući put od sedi&scaron;ta operatera do servisa i nazad do mesta gde se otpad skladi&scaron;ti.Na to se dodaju tro&scaron;kovi samog zbrinjavanja: oko 40 dinara po litru otpadnog ulja i između 200 i 240 dinara po kilogramu zauljenih filtera.To su izuzetno visoki tro&scaron;kovi za male i srednje servise i u takvim okolnostima je zaista te&scaron;ko očekivati da serviseri budu motivisani da budu odgovorni.Isplativije raditi &quot;na crno&quot;&quot;Imamo bezbroj primera gde u istoj ulici rade legalan i nelegalan serviser. Legalni plaća poreze, vodi evidencije, izrađuje Planove upravljanja otpadom, plaća preskupe analize, plaća zbrinjavanje otpada. Nelegalni preko ulice se greje na otpadno ulje ili ga prodaje trećim licima koja ga takođe koriste kao energent. Država ne reaguje. Takav sistem ne podstiče odgovorno pona&scaron;anje, on ga kažnjava. I zato ne treba da se pitamo za&scaron;to ljudi odlaze u sivu i crnu zonu&quot;, kaže predstavnica legalnih servisera.Opasan otpad je pitanje javnog zdravljaOtpadna motorna ulja se u Srbiji uglavnom nelegalno spaljuju u individualnim loži&scaron;tima. Njihovo sagorevanje oslobađa te&scaron;ke metale i izuzetno kancerogene materije koje direktno utiču na zdravlje ljudi.Kada se to poveže sa činjenicom kojoj upavo svedočimo, a to je da tokom zimskih meseci gotovo svakodnevno imamo zagađen vazduh, jasno je da ovo nije tema za stručne krugove, već da je to pitanje javnog zdravlja.Dodatni problem je &scaron;to su dozvoljene granične vrednosti zagađenja u Srbiji mnogo vi&scaron;e od onih u Evropskoj uniji. Drugim rečima, čak i kada smo &quot;u okviru zakona&quot;, često nismo u okviru bezbednog po zdravlje.&Scaron;ta bi država morala da radi&quot;Umesto da motivi&scaron;e odgovorne servise, država ih kažnjava. Umesto da ih prepozna kao partnere, tretira ih kao problem. Ne postoje sertifikati za &#39;zelene&#39; servise, javni registri odgovornih radionica, oznake poput &#39;čuvar prirode&#39;, niti subvencije za prelazak na ekolo&scaron;ki prihvatljive sisteme grejanja. Ne postoji ni ozbiljna edukacija. U obrazovnom sistemu se gotovo i ne pominje da će budući majstori generisati opasan otpad&quot;, kaže Aleksandra Đuri&scaron;ić.Ona podseća da je upravo Udruženje autoservisi Srbije, napravilo ogledni magacin opasnog otpada u elektro-tehničkoj &scaron;koli &quot;Mija Stanimirović&quot; u Ni&scaron;u, sa ciljem da se unapredi svest i znanje mladih majstora o ekolo&scaron;koj odgovornosti i zakonskim obavezama servisera vozila u vezi upravljanja opasnim otpadom koji se generi&scaron;e u autoservisima.To ne treba da bude presedan, već praksa, a odgovornost je kao i uvek na onima koji donose i sprovode odluke.Evo kako bi trebaloNa kraju, pitali smo na&scaron;u sagovornicu, &scaron;ta je po mi&scaron;ljenju njenog Udruženja, re&scaron;enje ovog ozbiljnog problema, budući da je Zakon o upravljanju otpadom sada već stupio na snagu i da vi&scaron;e nema nazad.&quot;Za početak, potrebno je da svako od nas postavi sebi jednostavno pitanje: da li zaista želimo da živimo u čistoj državi i zdravoj životnoj sredini? Ako zaista želimo, onda početi da gradimo sistem koji funkcioni&scaron;e u praksi, a ne samo na papiru. To znači da pro&scaron;irena odgovornost proizvođača mora postati stvarna, a ne deklarativna, i da se mora jasno znati gde zavr&scaron;ava svaki dinar prikupljen kroz ekolo&scaron;ke naknade. To znači i da se mora uspostaviti kontrola tokova, da proizvodi koji nakon upotrebe postaju opasan otpad ne mogu slobodno da se prodaju neograničeno fizičkim licima, već isključivo registrovanim subjektima, kako bi se znalo ko &scaron;ta kupuje, ko koliko otpada generi&scaron;e i ko je za njega odgovoran.&quot;&quot;To dalje znači da legalni autoservisi, kao mali generatori otpada, moraju biti rasterećeni besmislene birokratije i tro&scaron;kova koji ih gu&scaron;e, a ne izloženi stalnoj represiji. Umesto kazni kao jedinog alata, potrebne su jasne procedure, preventivne kontrole, podr&scaron;ka i motivacija da se u sistem uđe i u njemu ostane.&quot;Shutterstock/HenadziPechan&quot;Bez ozbiljnog i sistemskog obrazovanja nema promene. Edukacije inspekcija, zaposlenih u institucijama, proizvođača i uvoznika, ali i građana koji često nisu svesni posledica onoga &scaron;to rade. Obrazovanja budućih majstora u &scaron;kolama, u kojima se danas gotovo i ne govori o tome da će svojim radom generisati opasan otpad, iako su upravo oni na prvoj liniji za&scaron;tite životne sredine&quot;, kaže na kraju Đuri&scaron;ićeva.Serviseri zaista jesu na prvoj liniji odbrane životne sredine. Oni sklanjaju opasan otpad sa ulice, iz dvori&scaron;ta i iz neformalnih tokova. Ako ih i dalje budemo gu&scaron;ili tro&scaron;kovima, birokratijom i isključivo represivnim pristupom, nećemo dobiti čistiji vazduh, čistiju zemlju i zdravije ljude.Dobićemo samo veći haos jer će sve veći broj njih slediti primer kolega koji su pre&scaron;li da rade &quot;na crno&quot;. A čini se da taj luksuz, sa ovakvim stanjem zagađenja vazduha, sebi ipak ne možemo da dozvolimo...

Problem otpadnog motornog ulja: Novi zakon ne rešava stare probleme?

0 Komentari