B92.sport intervju – Vladimir Cupara: U rukometu mora da se promeni ključno pravilo

Ljubiteljima rukometa u Srbiji dobro poznato i drago lice, budući da je godinama u samom vrhu evropskog rukometa, učesnik zavr&scaron;nica skoro svakog EHF takmičenja koje je igrao, te sada može da se pohvali zavidnim iskustvom na oba nivoa, klupskom i reprezentativnom.Bogata karijera vodila ga je od Voždovca i Crvene zvezde, preko najboljih timova &Scaron;panije, Poljske i Mađarske, sve do sada Rumunije, a pritom nije propu&scaron;tao nijedno okupljanje nacionalnog tima za koji je odigrao preko 80 utakmica.Trenutno brani boje Dinama iz Bukure&scaron;ta, gde živi sa suprugom Anom i tromesečnim sinom Milanom, &scaron;to ponosno ističe kao najveći uspeh u prethodnoj 2025. godini.Tema za razgovor je, stoga, bilo na pretek, a odmah na startu je priznao da mu je 2025. godina bila najuspe&scaron;nija na ličnom, porodičnom, a onda i igračkom planu.&quot;Obzirom na prinovu u porodici, da, svakako jeste. Bogu hvala na svemu, do&scaron;ao nam je Milan, Ana i ja smo postali roditelji, da ne kažem &lsquo;ostvarili smo se kao roditelji&rsquo; po&scaron;to to mrzim kada čujem. Stvarno uživam u toj ulozi. &Scaron;to se tiče rukometa, bilo je dobro, bilo je i manje uspe&scaron;nih utakmica, ali sve kad se stavi na papir, jeste ovo bila moja najuspe&scaron;nija i najbolja godina&quot;, počeo je Vladimir Cupara priču za B92.sport.&quot;Imam i dalje u sebi vatru i žar, mislim da je jo&scaron; uvek tu. Nisam zadovoljan kako sam branio poslednjih godinu i po dana u Dinamu. Imao sam pro&scaron;le godine povredu krajem septembra, iako sam imao najbolji početak sezone do tada. To me malo omelo i nisam ostvario svoj pun potencijal i nisam dao sve od sebe u smislu statistike na terenu. Naravno da sam želeo i da sam se borio najvi&scaron;e &scaron;to sam mogao, ali nisam potpuno zadovoljan kako sam branio. Međutim, porodične stvari su sve to nadoknadile u ovom trenutku i veoma sam zadovoljan kako je pro&scaron;la ova godina&quot;.Srđan Stevanović/StarsportPre nego &scaron;to zađemo u tajne rukometa, da se nadovežem pitanjem: da li bi, imajući u vidu sve &scaron;to sa sobom nosi sportski život, napore i isku&scaron;enja sa kojima si se susretao, voleo da sin krene tvojim stopama?&quot;To je dobro pitanje, a ja ću poku&scaron;ati da odgovorim diplomatski. Ja ću mu dati potpunu slobodu da on bira čime će se baviti i neću ga terati da bude rukometni golman. Međutim, ako vidim da tu postoji bilo kakva &scaron;ansa i da on ima neku posebnu simpatiju prema tome, kao i talenat, poku&scaron;aću da ga usmerim. Ali na kraju krajeva, ako ne&scaron;to ide na silu, ne može da bude dobro. Ja sam imao sreće da su me moji roditelji pratili od početka, cela porodica je bila uz mene od starta karijere. Međutim, niko od njih nije bio toliko u sportu da je mogao da mi daje bilo kakve savete ili komentare&quot;.Nisi imao neku utabanu stazu?&quot;Nisam, i to je dobra stvar. Nisam imao nekoga ko bi vr&scaron;io pritisak na mene da mora ovako ili mora onako. Ako se Milan bude bavio sportom, trudiću se da budem roditelj, a ne trener. To je jako bitno. Osim ako bude ba&scaron; rukometni golman, onda ću sigurno želeti da mu podelim iskustvo i znanje koje ja imam&quot;.Vladimir &#39;𝗠𝗩𝗣&#39; Cupara 🤷&zwj;♂️#ehfel #elm #allin pic.twitter.com/CSplsQjstp&mdash; EHF European League (@ehfel_official) April 2, 2024Kad smo kod toga, kaži mi &ndash; kako neko ko voli rukomet i odluči da se bavi tim sportom izabere ba&scaron; da bude golman? Jer, za golmane kažu da nisu ba&scaron; &quot;najčistiji&quot;?&quot;To je apsolutno tačno (smeh). Specifična smo vrsta ljudi. Mislim da mora&scaron; da bude&scaron; rođen za to. Sve golmane koje poznajem, a poznajem ih dosta i sa većinom sam prijatelj, svi misle isto. Mora&scaron; ba&scaron; da voli&scaron; i da bude&scaron; drugačiji tip. Nije to ono &lsquo;ko je bucko ili ko ne može da trči, stavi ga na gol&rsquo;, nije tako. Možda u nekim mlađim kategorijama, ali za ozbiljan rukomet mora&scaron; ba&scaron; da bude&scaron; golman. Mi moramo da razumemo igru i da čitamo sve &scaron;to se događa, predviđamo situacije i odakle dolazi sledeći &scaron;ut. Ne samo trenutak kad dobije&scaron; &scaron;ut, pa ti reaguje&scaron; &ndash; nije to tako jednostavno kao &scaron;to izgleda.Kada dođe taj &scaron;ut, otkrila nam je i Vladina supruga, Ana, da se &quot;posledice&quot; mogu primetiti i tokom spavanja.&quot;Da, često osetim kada me hvata prvi san, pa se pomeram, pa reagujem, branim. To se često događa, taj refleks u snu. Tako da, eto, ba&scaron; mora da se voli, ba&scaron; mora&scaron; da bude&scaron; pripremljen za to. Ali je osećaj kada se odbrani jako lep, te&scaron;ko i za objasniti. I nije to samo reakcija kada ide lopta ka tebi, nego mora&scaron; da predvidi&scaron; situaciju, da zna&scaron; koji igrač i gde voli da &scaron;utne. Tu ima ba&scaron; dosta elemenata&hellip; Vi&scaron;e je bitan psihički rad nego fizički.Kao kapiten spasao Zvezdu ispadanjaKrenuo si iz Crvene zvezde, koja je prvi profesionalni klub i odskočna daska za dalje. Kakav je bio ulazak u seniorski rukomet?&quot;Zapravo, volim da istaknem da sam karijeru počeo u Voždovcu, gde sam stvarno uživao, iako sam tada ba&scaron; bio mlad. Tri godine sam bio u Voždovcu. Onda sam oti&scaron;ao u Crvenu zvezdu. Uh, tri godine je bilo i lepo i manje lepo u nekim situacijama, bilo je i mučenje. Borili smo se za opstanak jedne sezone i opstali u poslednjem kolu sa nere&scaron;enim rezultatom. Bio sam kapiten Zvezde te poslednje sezone i ba&scaron; bi bilo katastrofa da smo ispali, a bilo je ba&scaron; blizu. Bogu hvala, nismo. Onda se otvorila mogućnost da odem u &Scaron;paniju zbog finansijske situacije i tako sam pre&scaron;ao u Ademar Leon&quot;.To je bilo 2015, a sledeće godine ulazi&scaron; u reprezentaciju, pa je iz te perspektive taj potez bio pravi. Kakvi su utisci iz Leona?&quot;Oti&scaron;ao sam u &Scaron;paniju i prve godine bio progla&scaron;en za najboljeg golmana lige, u konkurenciji golmana iz Barselone &ndash; Danijela &Scaron;arića, Pereza de Vargasa i jo&scaron; dosta kvalitetnih golmana. Oti&scaron;ao sam za veoma mali finansijski ugovor, međutim, ekipa je bila mlada, ali jako kvalitetna. Pre mog dolaska bili su sedmi, a onda smo prve godine bili treći, druge godine drugi i treće godine drugi. Igrali smo i Ligu &scaron;ampiona u Leonu. Tamo sam se potpuno afirmisao&quot;.Uslovi za život su, pretpostavljam, tamo bili najbolji.&quot;Da, to je severozapad zemlje. Sat i po od Gijona i četiri sata kolima od Madrida. Planina je na sat i po, okean je udaljen sat i po. Univerzitetski grad, poznat po kvalitetnoj hrani, glavni grad oblasti Castilja Leon, a odatle je kastiljanski &ndash; pravi izvorni &scaron;panski jezik. Uživao sam tamo i naučio kako se živi &ndash; da se uživa maksimalno&quot;.EPA/SASCHA STEINBACHAli, posle tri godine odlazi&scaron; u Poljsku?&quot;Tako je. Potpisao sam sa Kjelceom, a oni su te godine osvojili Ligu &scaron;ampiona. Nisam to mogao da očekujem. Bilo mi je lepo u &Scaron;paniji, ali i u Poljskoj je bilo veoma kvalitetno. Osvojili smo &scaron;ampionat Poljske, Kup, igrali F4 Lige &scaron;ampiona. Prvi put sam igrao taj nivo rukometa i bio je neverovatan izazov. Poljska ima kvalitetan rukomet i dobre navijače. Odbojka im je u prvom planu, ali rukomet stvarno vole. Imaju veliki derbi &ndash; Visla Plok protiv Kjelcea, to zovu &lsquo;sveti rat&rsquo;. Prepuno navijača, mnogo crvenih kartona, ba&scaron; gruba igra. To je rivalitet koji nikad ne prestaje&quot;.Nekako se sa najboljim partijama u reprezentaciji poklopio tvoj boravak u Vespremu, koji je delovao da ti je ba&scaron; prijao.&quot;Bio sam u Vespremu četiri godine i mogu slobodno da kažem da je to najlep&scaron;i period moje karijere, gde sam ostvario i najbolje rezultate. Dva puta smo bili na zavr&scaron;nom turniru L&Scaron;, osvojili smo mađarsko prvenstvo, SEHA ligu, Kup Mađarske i stvarno sam stekao nebrojeno mnogo prijatelja i ljudi koji su obeležili moj život. Upoznao sam suprugu u Vespremu, tako da je to jedan specijalan klub gde sam imao neverovatno dobru konekciju sa navijačima. Ljudi su neverovatni. Mađarska je jako lepo uređena i rukometna zemlja. Dobra liga, neverovatno rivalstvo Segeda i Vesprema &ndash; uživanje je igrati derbi. Te četiri godine su za sada kruna moje karijere, ali ima vremena jo&scaron;&quot;.EPA/ULRICH HUFNAGELU poslednje dve i po godine brani&scaron; za Dinamo iz Bukure&scaron;ta. Kako je u &quot;malom Parizu&quot;?&quot;Za život je stvarno lepo, slobodno mogu da kažem da je to evropska metropola. Zna&scaron;, živi se jako lepo, osim &scaron;to je saobraćaj katastrofa. Ba&scaron; katastrofa. Čovek mora da se naoruža strpljenjem. Imaju metro, ali je prepun i saobraćaj je haotičan. Gužve su bukvalno takve da do treninga, do kog imam jednu pravu ulicu i nepuna dva kilometra, nekada mi treba deset minuta, a nekada i do sat vremena. &Scaron;to je neverovatno&quot;.&quot;Rukometno, prve godine trener je bio Ćavi Paskval, on me je i doveo. Zbog njega sam najvi&scaron;e i do&scaron;ao. Tada je i Lazar Kukić, na&scaron; reprezentativac, igrao u Bukure&scaron;tu i on mi je to pričao jako lepo o klubu i gradu. Ćavi Paskval me je pozvao i bukvalno mi je samo rekao: &lsquo;&Scaron;ta god poželi&scaron;, dobiće&scaron;, samo dođi. Želim te u mom timu i znam da ćemo napraviti ne&scaron;to veliko&rsquo;. Imao sam jo&scaron; dve godine ugovora sa Vespremom, ali odlučio sam da želim da budem prvi golman. Prepoznao sam rad Ćavija Paskvala i projekat Dinamo Bukure&scaron;ta kao neku veliku priliku za mene da budem prvi golman i da ostvarim velike rezultate, &scaron;to je prve godine i bilo tako. Nismo igrali Ligu &scaron;ampiona, nego Ligu Evrope, ali smo oti&scaron;li i napravili istorijski klupski uspeh, a to je odlazak na F4 Lige Evrope. Bili smo četvrti. Tamo nismo ostvarili zadati cilj da uzmemo finale. Međutim, bila je jako dobra sezona. Ta prva godina je stvarno bila veoma lepa za nas. Mislim da smo i Ana i ja ba&scaron; uživali u tome&quot;.&quot;I onda, druge godine, već sam ti rekao, do&scaron;la je povreda. Nekako me je ba&scaron; omela. Imao sam jako dobar početak sezone. Osećao sam se jako srećno i ispunjeno, obzirom na to &scaron;ta smo radili pro&scaron;le sezone. Bio sam vođen time, imao sam puno samopouzdanja. Međutim, kad je do&scaron;la ta povreda... Fizički sam se brzo oporavio, ali psihički nikako nisam uhvatio taj ritam da zavr&scaron;im dobro sezonu&quot;. The brilliant Vladimir Cupara pic.twitter.com/N73j3BbjEP&mdash; Serbian Handball Federation (@rssrbije) September 25, 2025Ugovor ti ističe na kraju sezone, kakav ti je plan?&quot;Sigurno ću promeniti sredinu. Samo je pitanje gde ću otići. Moja želja je da odem u Bundesligu, da se oprobam u najboljem rukometnom klupskom takmičenju na svetu. Interesovanja ima, ali ni&scaron;ta jo&scaron; uvek nije bilo toliko dobro da bih već sada potpisao. Ali, mislim da će se uskoro to dogoditi. Možda posle prvenstva, možda pre, videćemo. Naravno, klubovi sve to gledaju&quot;.&quot;Dres Srbije &ndash; neverovatan osećaj&quot;Klubovi se menjaju, ali forma u nacionalnom timu opstaje, pa smo tako u maju imali naslove &quot;Cupara odveo Srbiju na EP&quot;. U odlučujućem meču protiv Italijana za ne&scaron;to jače od poluvremena si ostvario 14 odbrana. Da li je ostalo ne&scaron;to i za prvenstvo Evrope?&quot;Igrati za reprezentaciju, to je uvek, s kim god razgovaram, ogromna čast i privilegija. Taj osećaj je neverovatan. Ali, ujedno, uvek i dodatni pritisak. Uvek je veći pritisak igrati za reprezentaciju nego za klub. Iako me klub plaća i živimo od toga, u reprezentaciji nismo plaćeni i to je u redu, to je normalno. Svi dolazimo u reprezentaciju iz ljubavi prema Srbiji i želimo da se pokažemo najbolje &scaron;to možemo za na&scaron;e prijatelje, porodicu, drugare, kraj, grad i da predstavljamo Srbiju najbolje moguće u svetu&quot;. Sada će puna decenija kako čuva&scaron; gol Srbije.&quot;Tako je, ja sam 2016. godine imao prvi nastup, a evo nas na ulazu u 2025. godinu. Mislim da imam oko osamdeset nastupa, možda malo vi&scaron;e, malo manje. I svaki je bio poseban&quot;.Hajde onda da se okrenemo i ka tome &scaron;to predstoji. Srbija je upala u &quot;grupu smrti&quot; sa Nemačkom, &Scaron;panijom i Austrijom. Da li je moglo teže?&quot;Iskreno, sa ovim trenerom verujem da imamo dobre &scaron;anse. Ali, imamo ba&scaron; mnogo te&scaron;ku grupu. Igramo prvu utakmicu protiv &Scaron;panije. Iako smo od četiri poslednje utakmice dva puta pobedili, oni su i dalje favoriti u tom duelu. Posle toga igramo protiv Nemačke, koja je isto apsolutno favorit za jednu od medalja. I imamo Austriju, koja je poslednjih par godina pokazala koliko je kvalitetna i dobijala nas je na velikim takmičenjima. Biće ba&scaron; te&scaron;ko, ali ba&scaron; verujem u na&scaron; tim, u novog selektora i u novi stručni &scaron;tab. Mislim da nam je ovo dobra prilika, bez obzira &scaron;to je prete&scaron;ka grupa, da napravimo ne&scaron;to dobro. I siguran sam da će biti dobro&quot;, optimista je Cupara, uprkos rezultatima na prethodnim velikim takmičenjima.&quot;Na pro&scaron;lom prvenstvu, pre dve godine, trideset sekundi nas je delilo od pobede nad Islandom i onda bi bilo sve mnogo lak&scaron;e. Posle smo izgubili jedan razlike od Mađarske i jedan razlike od Crne Gore. To je moglo sve da se, dakle, u dva minuta preokrene i da bude mnogo drugačije. Međutim, to je rukomet, to je sport. Moram da kažem da smo imali odličnu saradnju sa Tonijem Đironom, koji je stvarno vodio dobro ovu reprezentaciju i sa njim smo ostvarili neke lepe rezultate u kvalifikacijama. Nažalost, nije se na to nadovezao rezultat na svetskim i evropskim prvenstvima. Jedne godine, isto, kad smo bili spremni da napravimo ne&scaron;to veliko i kad smo igrali protiv Hrvatske i Francuske u grupi u Mađarskoj, korona nas je stvarno desetkovala, pa nismo imali sve igrače na raspolaganju&quot;. Vladimir Cupara comes in, and simply start saving and saving 🔄😳#ehfeuro2024 #heretoplay @rssrbije pic.twitter.com/RKH5cXpx4i&mdash; EHF EURO (@EHFEURO) January 14, 2024Možemo li dalje?&quot;Pa ja verujem da možemo. &Scaron;paniju možemo da pobedimo, možemo i Nemačku, možemo i Austriju. Sve zavisi od nas. Nova energija sa novim selektorom, glad za uspehom koju moja generacija ima, uz pomoć mlađih igrača koji su se priključili na poslednjem okupljanju i pokazali da imaju veliki talenat i znanje i da mogu da pomognu. Tako da verujem da možemo&quot;.Kakav je uop&scaron;te Raul Gonzales i kakvu Srbiju da očekujemo sa novim selektorom? &quot;&Scaron;to se tiče Raula Gonzalesa, čovek je osvojio Ligu &scaron;ampiona sa Vardarom, stvarno je dole u Skoplju radio neverovatan posao. Stvorio je dosta mladih igrača koji su danas u vrhu svetskog rukometa. Osvojili su Ligu &scaron;ampiona, posle je oti&scaron;ao u Pariz, gde je vodio jedan od najjačih i najskupljih timova na svetu, u vreme Karabatića, Hansena, Sagosena. On je tamo bio trener, tako da je skoro svake godine osvajao i Kup i ligu u Francuskoj. Nije osvojio Ligu &scaron;ampiona sa Parizom, ali mislim da to nije do njega toliko. Neverovatan stručnjak. Dobra stvar je &scaron;to u na&scaron;em timu 99% momaka poznaje &scaron;panski sistem. On će sigurno forsirati svoj sistem, ali verujem da moji saigrači već znaju to &scaron;to će od njih zahtevati sistem. Mislim da je s razlogom odabrao na&scaron; tim, jer njegova igra i njegov stil igre mogu brzo da se implementiraju i da se igrači brzo prilagode. Primera radi, mislim da smo u ovom trenutku na poziciji pivota najjači. Marsenić je bio kod njega u Vardaru, a Pečmalbek igra već duže vreme kod &Scaron;panaca, tako da poznaje ceo taj sistem&quot;.Srđan Stevanović/StarsportDejan Milosavljev i ti ste, poodavno, postali sjajan reprezentativni tandem golmana.&quot;Da, Deki i ja, Pančevci. Ja sam se doselio u Pančevo, a Deki je odavde, iz Dolova. Tako da smo i kom&scaron;ije i golmani u reprezentaciji. Jako dugo se poznajemo, jo&scaron; od kadetske reprezentacije, pa juniorske i onda seniorske selekcije. Već dugo branimo zajedno i nema tu nikakvih problema, a kamoli sujete. Imamo zdravu konkurenciju. Ko je na terenu daje sve od sebe da bude &scaron;to bolji i da ostane &scaron;to duže, ali nema nikakvih smicalica ili bilo kakve podle igre da bi neko duže branio. Svako zna svoje mesto i uživamo u tome&quot;.&quot;Uvek sami sebe zakopamo...&quot;Imajući u vidu stanje u evropskom i svetskom rukometu, da li misli&scaron; da je srebro iz Beograda 2013. godine bio &quot;incident&quot; zbog domaćeg terena ili je tada&scaron;nja generacija sa Vujinom, Ilićem, golmanom Stanićem bila na nivou vice&scaron;ampiona Evrope. Ili neka kombinacija tih faktora?&quot;Ta generacija, sa tim imenima i tim igračima, meni je uvek bila enigma kako nisu osvojili jo&scaron; medalja. Sigurno da je vetar u leđa bila publika na&scaron;a u Areni, 24.000 ljudi na polufinalu sa Hrvatima i finalu protiv Danske. Sigurno su zaslužili vi&scaron;e medalja. Međutim, nije se dalo nekako. Uvek je falila ta jedna utakmica, ta neka zavr&scaron;nica&quot;.Srbija jeste redovan učesnik velikih takmičenja, ali nikako da se ponovo napravi taj neki iskorak, dođe do četvrtfinala ili možda borbe za medalju. &Scaron;ta je to &scaron;to nam redovno nedostaje?&quot;Imali smo uvek neke nesrećne slučajeve i ja u reprezentaciji uvek imam isti osećaj. Evo, kao &scaron;to smo pričali o pro&scaron;lom prvenstvu, ba&scaron; uvek malo fali. Ne znam &scaron;ta je to. Jer znam koliko su momci motivisani. Nije to tako lako kao kad se gleda na TV-u. Igrati za reprezentaciju je veoma te&scaron;ko i nosi ogroman pritisak. Nekada u nekim ključnim trenucima utakmice mi sami sebe zakopamo zbog želje da napravimo &scaron;to bolji rezultat. I mislim da je to ključna stvar&quot;.Srđan Stevanović/StarsportUputi me malo u tajne rukometa, koji je prelep sport, ali koji često, poput vaterpola &quot;uni&scaron;tavaju&quot; sudije i njihovi nerazumljivi kriterijumi. Ne znam koliko sme&scaron; i želi&scaron; da priča&scaron; o tome, ali koliko zapravo sudije utiču na razvoj utakmica i rasplet velikih takmičenja?&quot;Mislim da rukometu fale jasno definisana pravila. To stvarno nedostaje. Ja bih isto rado uveo, kao u ko&scaron;arci, 30 sekundi za napad i da ne odlučuju sudije da li će jedna ekipa napadati 45 sekundi, a druga 20, pa onda dižu ruku za pasivnu igru. Ili ti dozvole samo pet sekundi, kao sada u slučaju na&scaron;ih rukometa&scaron;ica. Da, sada postoji to neko novo pravilo, jer oni u poslednjim minutima utakmice nekad ne dozvoljavaju zadržavanje igre, ali ne znam za&scaron;to ne bi dozvoljavali? Dozvolili bi to kao i u ko&scaron;arci. Ja stvarno pratim ko&scaron;arku, posebno Zvezdu i volim da uživam u tim utakmicama. Ali jasno se zna &ndash; ima&scaron; 24 sekunde za napad, pa ti zadržavaj loptu koliko želi&scaron;, pa će ti proći vreme i prilika da postigne&scaron; ko&scaron;&quot;.Jedna sudijska odluka &quot;lomi&quot; ceo timKoliko ste vi, igrači na terenu, upućeni u pravila koja se često menjaju, a koja se, utisak je mnogih, ne primenjuju ba&scaron; svima na isti način?&quot;Ne, ne, mi sve to znamo. Sve je to nama jasno. Samo, opet je pitanje kriterijuma&hellip; Nekima se svira, nekima ne. Slobodna volja sudije. E sad, ako sudija želi da nam pomogne, on će ne&scaron;to progledati kroz prste i niko neće reći ni&scaron;ta. A ako ne želi da nam odmogne, onda će svirati neki nepostojeći faul, neko probijanje, ne&scaron;to neiznuđeno. Tako da je to problem rukometa &ndash; sudija ba&scaron; puno može da utiče na rezultat i nema&scaron; nikakvu mogućnost da se žali&scaron; na to. Čak i da se traži&scaron;, kao &scaron;to postoji u ko&scaron;arkci, video-proveru, u rukometu se na VAR ide samo kada sudija odluči da nije dobro video situaciju. U svim drugim situacijama, kad ja očigledno vidim da je sudija pogre&scaron;io, ne mogu da se žalim na tu odluku u tom trenutku. Mogu samo da gledam video posle utakmice, kada je utakmica već zavr&scaron;ena. A sudijska odluka ne samo da može da promeni tok utakmice, nego potpuno da ga preokrene. Samo jedna odluka. Da je, egal do 50. minuta, gubi&scaron; jedan razlike i sudija ti uzme loptu iz čista mira &ndash; to je već dva razlike, ulazi nervoza i to je gotovo. Mislim, borimo se mi do kraja, ali time ba&scaron; mogu da poremete... Ceo tim se slomi&quot;.Psihički?&quot;Apsolutno! Posebno mi Balkanci, koji &lsquo;izgorimo&rsquo; u želji. Toliko lično shvatimo sve to i toliko nas povrede takve neke glupe situacije da je to neverovatno&quot;.Srđan Stevanović/StarsportDa li misli&scaron; da su stvarno neke reprezentacije za&scaron;tićenije od drugih, uslovno rečeno, &quot;manjih&quot; rukometnih nacija?&quot;Mi smo sigurno u grupi koja nije za&scaron;tićena, to je definitivno. Iako je glupo o tome pričati, jer nekad je svima isto, ali obzirom na to kako je pre bilo, mi to shvatamo vi&scaron;e lično. Ali ima i ekipa koje su za&scaron;tićene, ima i igrača koji su za&scaron;tićeni kao beli medvedi. Mislim, toga ima i u ko&scaron;arci, i u fudbalu, i u svim sportovima. Najbolji igrači na svetu su uvek malo vi&scaron;e za&scaron;tićeni. Neki igrači malo zloupotrebljavaju taj momenat da sudije gledaju kroz prste i da hoće da ih za&scaron;tite vi&scaron;e nego druge. Kažem, nemamo jasno definisana pravila. Sviranje u napadu može da bude ne&scaron;to, a ne mora da bude &ndash; to samo zavisi od sudije. I to, kažem, može potpuno da promeni utakmicu&quot;.Kumovi ste sa Sanjom Radosavljević, kapitenkom ženske reprezentacije, koja je takođe Pančevka. Kako je ona doživela rasplet na njihovom SP, onu ludu situaciju protiv Farskih ostrva i onda raspad protiv Crne Gore?&quot;Eto, i one su napravile jedan iskorak. &Scaron;teta je zbog te utakmice sa Farskim ostrvima, koja na kraju ni&scaron;ta nije odlučivala, ali na polju samopouzdanja mislim da nije bilo isto. I mislim da je uticalo na poslednji meč sa Crnom Gorom. Žao mi je zbog toga. Izde&scaron;avale su se te gre&scaron;ke, gluposti &ndash; sudija je uzela loptu. I to je, eto, bila slobodna sudijska volja. Čak je dan posle uložena žalba i potvrđeno je da smo o&scaron;tećeni, ali uzalud. Stvarno je bilo bespotrebno. Sudije nekad čak i po svom slobodnom nahođenju donose odluke da bi učinile utakmicu zanimljivijom. Ali, mene kao sportistu, to ne zanima! Ja sam radio poslednjih mesec dana, spremao se za to prvenstvo, čak i poslednjih deset godina sam se spremao za to prvenstvo. I ti sad, da bi učinio utakmicu zanimljivom, sviraće&scaron; ne&scaron;to &scaron;to se nije desilo. To je ubedlivo najveći problem rukometa, po mom mi&scaron;ljenju&quot;.Srđan Stevanović/Starsport&quot;Igraću dok me ne iznesu sa terena&quot;Na kraju bih hteo da se osvrnemo i na srpski klupski rukomet. Iz ugla nekoga ko već deceniju igra na najvi&scaron;em nivou, kako vidi&scaron; trenutnu situaciju?&quot;Zvezda nije u najboljoj situaciji poslednjih godina, ali trener kome želim stvarno sve najbolje je pre&scaron;ao u Zvezdu nedavno i verujem da će to doneti malo snage i sigurnosti i da će uspeti da se izbori za opstanak. Partizan i Vojvodina ratuju na vrhu, Dinamo je odmah iza. Dinamo je trenutno najstabilniji klub uz Metaloplastiku, po mom mi&scaron;ljenju, &scaron;to se tiče plata i osnovnih stvari. Partizan i Vojvodina imaju veoma kvalitetne timove i s razlogom su na&scaron;a dva najbolja kluba. Vojvodina je godinama osvajala i prvenstvo i Kup, Partizan je pro&scaron;le godine osvojio prvenstvo. Sad je zanimljivije. Dobro je &scaron;to imamo dva jaka kluba, a ne samo jedan. U vreme kad je Vojvodina harala, mislim da nije bilo zanimljivo nikome. Sada jeste&quot;.Već dugo si u inostranstvu. Da li možda razmi&scaron;lja&scaron; o povratku u Srbiju?&quot;Ne, ne, definitivno ne. Ima vremena. Voleo bih u jednom trenutku da igram u Dinamu iz Pančeva, po&scaron;to mi je hala &#39;Streli&scaron;te&#39; jako blizu, na 200 metara od zgrade. Ali, to eventualno na kraju karijere&quot;.A to neće biti skoro?&quot;Ako Bog da, planiram da igram dok me ne iznesu sa terena. Četrdeset pet, pedeset godina. Vodiću računa o svom telu koliko mogu, pa ćemo videti koliko će to stvarno moći&quot;.Tamo malo da poraste Milan, pa da zaigrate zajedno.&quot;Možda eventualno da treniramo zajedno za nekih 10-12 godina. Planiram i tada da igram!&quot;, zaključio je Vladimir Cupara intervju za B92.sport.

B92.sport intervju – Vladimir Cupara: U rukometu mora da se promeni ključno pravilo

4 Komentari