Šta EU planira sa izvozom polovnih automobila?

Uprkos nekim najavama, od Nove godine se neće ni&scaron;ta promeniti kada je reč o uvozu polovnih automobila iz Evropske unije u Srbiju. Ipak, činjenica je da Evropa ide ka tome da zaista zabrani izvoz polovnjaka van Unije koji ne ispunjavaju određene tehničke i ekolo&scaron;ke standarde.Reč je o takozvanoj ELV - End of Life Vehicle (kraj radnog veka vozila) inicijativi Evropske komisije kojom žele da zaustave izvoz otpada van granica EU, a u ovom slučaju taj otpad su stara i istro&scaron;ena vozila.Ekipa sajta Polovni automobili istraživala je &scaron;ta tačno ova inicijativa sadrži i kako bi eventualno usvajanje ovog predloga moglo da se odrazi na na&scaron;e trži&scaron;te polovnjaka.Shutterstock/Wellnhofer DesignsZa one koji možda ne znaju o čemu se tačno radi, evo kratkog podsetnika: u mnogim medijima prethodnih dana pojavila se informacija da će od 1. januara 2026. godine na snagu stupiti Uredba Evropske unije koja propisuje stroža pravila pri prodaji i izvozu iz EU polovnih vozila i obavezuje prodavce da uz svako vozilo kojim trguju, pribave ili izve&scaron;taj sa tehničkog pregleda da je vozilo ispravno, ili zvaničnu procenu stanja vozila nezavisnog sudskog ve&scaron;taka.Jedan od ta dva dokumenta trebalo bi da se prihvati kao dokaz da se vozilo ne smatra otpadnim. Ovom temom već smo se bavili u jednom od prethodnih tekstova, a &scaron;ta su o informacijama koje su se pojavile u nekim domaćim medijima rekli uvoznici možete pročitati ovde.Shutterstock/Istvan CsakIako u Srbiji za sada niko ne traži dodatne potvrde ispravnosti vozila (osim obaveznog ispitivanja koje se prilikom uvoza obavlja u nekoj od laboratorija ovla&scaron;ćenih od strane Agencije za bezbednost saobraćaja), EU se definitivno priprema za usvajanje nove direktive.Potvrda ove informacije dolazi iz zvaničnog saop&scaron;tenja Evropskog parlamenta od 12. decembra ove godine, u kome se, između ostalog navodi, da je postignut &quot;privremeni politički dogovor&quot; o zabrani izvoza vozila van EU za vozila koja nisu tehnički ispravna, te da će carinici po početku primene ove direktive tražiti sertifikat tehničke ispravnosti.&Scaron;ta to znači u praksi?Ova vest praktično znači da je na nivou Unije zavr&scaron;en proces pregovora i dogovora i da je zavr&scaron;en finalni tekst koji ima za cilj da zaokruži kompletan životni vek jednog vozila od proizvodnje do kraja njegovog radnog veka i posle toga reciklaže.Ostaje jo&scaron; da se ovaj predlog izglasa, &scaron;to je u praksi najče&scaron;će tehnička stvar.Ono &scaron;to je posebno važno za na&scaron;e uvoznike jeste da se stupanje na snagu očekuje, prema poslednjim najavama, već početkom 2026. godine (20 dana nakon objave u Službenom listu EU), ali bi početak primene trebalo da počne tek punih pet godina posle stupanja na snagu, jer treba jo&scaron; dosta toga pripremiti na terenu.To znači da bi kontrola izvoza polovnjaka na granicama trebalo da počne od 2031. godine!Za&scaron;to uop&scaron;te kontrola izvoza?Kako je ranije saop&scaron;teno iz Evropskog saveta, godi&scaron;nje sa evropskih puteva &quot;nestane&quot; oko 3,5 miliona vozila bez ikakvog traga, &scaron;to u praksi znači da su ti automobili najče&scaron;će izvezeni u takozvane treće zemlje (u koje spada i Srbija) ili da su rastavljani i zbrinuti na nezakonit način.Zato je jo&scaron; 2023. godine usvojena pomenuta regulativa ELV - End of Life Vehicle, kojom je definisano koja vozila se smatraju otpadnim, odnosno koja su na kraju svog životnog veka, te će morati da idu u reciklažu.U najkraćem, u dokumentu ne postoje ograničenja u pogledu starosti vozila ili pređene kilometraže vozila. Umesto toga, jasno su definisani kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li je polovno vozilo uop&scaron;te moguće tehnički ili ekonomski vratiti u ispravno stanje. Shutterstock/HadrianVozilo će se smatrati dotrajalim, odnosno vozilom na kraju životnog veka, ako je fizički ozbiljno o&scaron;tećeno (isečeno na delove, zavareno ili zatvoreno izolacionom penom, potpuno izgorelo ili potopljeno iznad nivoa instrument table), ako na njemu nije moguće bezbedno zameniti ključne komponente poput ve&scaron;anja, upravljačkog ili kočionog sistema, karoserije i &scaron;asije, sigurnosnih elemenata ili drugih strukturnih delova sa neotklonjivim tehničkim nedostacima, poput ozbiljne korozije.ELV status može nastupiti i u situacijama kada bi popravka zahtevala zamenu motora, menjača ili same konstrukcije vozila na način koji dovodi do gubitka njegovog originalnog identiteta. Vi&scaron;e informacija o ovom delu Direktive možete pronaći ovde.Shutterstock/FedorovekbU međuvremenu, poslednjim izmenama čije se usvajanje očekuje početkom naredne godine, situacija se dodatno zakomplikovala, odnosno uslovi se dodatno poo&scaron;travaju. Evo i na koji način.Pre svega, Uredbom se uvodi i pojam ekonomski nepopravljivog vozila, jer će se vozilo smatrati otpadom ako je njegova trži&scaron;na vrednost niža od tro&scaron;kova popravke potrebne da bi u zemlji izvoza (EU) bilo dovedeno u tehnički ispravno stanje.Ono &scaron;to je takođe zanimljivo, novom uredbom obuhvaćena su i napu&scaron;tena vozila.Ona se defini&scaron;u kao automobili koji vi&scaron;e od dve godine nisu bili registrovani ili vozila kojima je vlasnik nepoznat. I oni će morati na reciklažu&hellip;Teret dokazivanja ispravnosti vozila biće na prodavcuNovom uredbom biće promenjena i procedura u odnosu na prvobitnu ideju iz 2023. godine. Naime, teret dokazivanja da neko polovno vozilo nije otpad neće biti na cariniku, već na izvozniku, koji će morati da pribavi dokaz, odnosno važeći sertifikat o tehničkoj ispravnosti (Roadworthiness Certificate).Bez tog dokumenta, vozilo će se automatski tretirati kao sumnjivo, odnosno kao potencijalni otpad, bez obzira na to kako izgleda ili koliko bi ga bilo moguće jeftino popraviti van EU.Gde smo tu mi?I ovde dolazimo do dela, &quot;gde smo mi u celoj ovoj priči&quot;? Za domaće trži&scaron;te polovnih vozila ovo na prvu loptu svakako nije ba&scaron; prijatna vest.Naročito kada se uzme u obzir činjenica da je EU na&scaron; glavni izvor polovnih automobila, odakle se uveze između 130.000 i 150.000 polovnjaka godi&scaron;nje. Za&scaron;to? Pre svega, jer će uvoz jeftinih polovnjaka u na&scaron;u zemlju praktično biti onemogućen.Jer, ako primera radi, u Nemačkoj za neki automobil koji vredi 2.000 evra, vlasnik za neophodne popravke kako bi automobil mogao da dobije sertifikat treba da plati 1.500 evra, sva je verovatnoća da će takav automobil papirolo&scaron;ki ostati otpad i da neće moći legalno da napusti EU, čak i ako bi u Srbiji mogao da se popravi po daleko nižoj ceni i kasnije preproda.Dakle, model &quot;kupim jeftino u inostranstvu, sredim i preprodam u Srbiji&quot; po svemu sudeći vi&scaron;e neće biti moguć. Osim toga, prema pisanju pojedinih nemačkih medija, razmi&scaron;lja se o drakonskim kaznama za nelegalan izvoz polovnjaka iz te zemlje, a pominju se čak i cifre od 100.000 evra! Te&scaron;ko da će se bilo ko igrati sa novim propisima&hellip;Shutterstock/Nikola FificNaravno, važno je da kažemo da ukoliko je vozilo ispravno i kada počne primena novih pravila neće biti problem da se izvezu van EU. Čak će u mnogim slučajevima biti dovoljan i važeći tehnički pregled, koji, primera radi u Nemačkoj iznosi od 100 do 150 evra.Ipak, to nije kraj priče. Sertifikat za vozila koja nisu pro&scaron;la tehnički pregled u bilo kojoj državi članici EU neće biti besplatan, daleko od toga.Po&scaron;to on podrazumeva obimnu proveru automobila, nemački magazin Focus spekuli&scaron;e o cifri do čak 2.000 evra za njegovo izdavanje.Jasno je da bi u takvom razvoju događaja cena za sertifikat nadma&scaron;ila vrednost starijih automobila, pa bi oni postali neisplativi za uvoz u Srbiju i kao takvi zavr&scaron;ili ne reciklaži.Ipak, kako se kod nas najvi&scaron;e uvoze vozila starosti između 10 i 15 godina koja i dalje drže neku vrednost, izdavanje sertifikata za takve automobile i dalje bi bilo isplativo.Kako će reagovati domaće trži&scaron;te?Usvajanje nove uredbe definitivno će doneti promene i na trži&scaron;tu polovnjaka u Srbiji. Vrlo je moguće da će doći i do određenog poskupljenja, naročito u slučaju da izdavanje sertifikata tehničke ispravnosti bude zaista toliko skupo.U takvom razvoju događaja, svakako da bi prodavci gledali da kroz prodajnu cenu nadoknade taj tro&scaron;ak. Ono &scaron;to takođe brine jeste nedostatak poja&scaron;njenja o tome da li će pomenuti sertifikat biti tražen svaki put kada vozilo promeni vlasnika u EU.Na taj način tro&scaron;kovi njegovog izdavanja bi se veoma brzo akumulirali, jer bi svaki prodavac plaćao pomenutu taksu i onda tro&scaron;ak prebacivao na kupca, &scaron;to bi po svemu sudeći dovelo do toga da cena eksponencijalno poraste do nivoa da automobil jednostavno postane neisplativ i zavr&scaron;i u reciklaži, bez obzira &scaron;to je tehnički i dalje ispravan.Shutterstock/FedorovekbIpak, postoji i druga strana ove priče, a to je da će se odredbe primenjivati tek za pet godina. To je svakako dovoljno vremena da se trži&scaron;te prilagodi novonastaloj situaciji. Ono &scaron;to takođe treba reći jeste da se čini da iza plemenite ideje o očuvanju životne sredine, kako pi&scaron;e Focus, svakako se krije i želja EU da ubrza prelazak na električne automobile.Otpor elektrifikaciji nije mali čak i u bogatijim zemljama EU, pa je jasno da su na ovu ideju do&scaron;li kako bi jo&scaron; vi&scaron;e motivisali građane da se otarase svojih automobila sa benzinskim i dizel motorima.Shutterstock/CatwalkPhotosOvo nije i jedina mera za ubrzavanje elektrifikacije, po&scaron;to se trenutno razgovara i o skraćenju tehničkog pregleda u Nemačkoj sa dve na jednu godinu za vozila sa motorima na benzin i dizel, &scaron;to je na ovim prostorima odavno poznato.Videćemo kako će to teći po&scaron;to, kao &scaron;to smo već napomenuli, pomenuta uredba nije jo&scaron; usvojena, a nai&scaron;la je i na veliki otpor. Osim (logično) prodavaca polovnih automobila, ELV je nai&scaron;ao na otpor i među vlasnicima vozila koji bi primenom ovakvog propisa do&scaron;li u situaciju da njihov automobil veoma brzo postane bezvredan.Sličnog mi&scaron;ljenja je i nemačka asocijacija automobilista - ADAC. Kako prenosi Focus, oni smatraju da su vlasnici ti koji treba da odlučuju &scaron;ta će se desiti sa njihovim automobilima (reciklaža ili dalja prodaja), a ne treća strana (agencija koja izdaje sertifikat), jer je pitanje koliko će takve agencije biti kvalifikovane da odluče koji se automobil i dalje može voziti, a koji ne.

Šta EU planira sa izvozom polovnih automobila?

0 Komentari