Rukometno "đuskanje" Anđele Janjušević: "Srbija zaostaje, a imamo toliko potencijala"

&quot;Mala, niska, bucmasta devojčica sa masnicom na oku. Kada sam je pitao gde je to zaradila, rekla je u &scaron;koli, ali isto tako i na plesu. Video sam ne&scaron;to ratoborno u njoj&quot;, tim rečima je Milan Anđelković, trener u RK Voždovac. svojevremeno opisao Anđelu, tada na&scaron;u veliku rukometnu nadu, a danas jednog od lidera seniorske reprezentacije.Netipičan put je pre&scaron;ao na&scaron; bek od osnovne &scaron;kole u Kumodra&scaron;koj i uspe&scaron;ne plesne karijere, do igranja rukometa na najvi&scaron;im nivoima.Kako od plesa rukomet, ni Anđeli nije jasno. &quot;Volim da provodim vreme sa dragim ljudima, volim da čitam knjige, slažem slagalice, a volim i da đuskam. Ples je ostao moja druga ljubav, obožavam muziku, ali prosto put me je odveo na drugu stranu. Mada, uvek kad je muzika tu volim i da zaigram. I naravno, uvek je pitanje kako se desilo rukomet i ples&quot;, počinje razgovor Janju&scaron;ević za B92.sport. Da daje čitavu sebe, bez obzira na to &scaron;ta je u pitanju, bilo je evidentno i na nedavnom Svetskom prvenstvu gde je bilo lako razaznati je. Nije bilo potrebe da se traži broj na leđima, boja patika ili neki dodatni deo sportske opreme. Iz daljine se mogao videti podliv ispod oka.&quot;Nažalost propustila sam neka prvenstva u godinama iza zbog povreda i jako mi je žao sto nisam mogla da budem deo tima. Prosto i te povrede su sastavni deo sporta. Iz svega toga jo&scaron; vi&scaron;e cenim svaku godinu kada mogu da igram i kada nema nikakvih problema. Uvek volim da sam 100 odsto u onome &scaron;to radim. Imam sreću da radim ono &scaron;to volim, pa je onda i lako ne čuvati se&quot;, obja&scaron;njava svoju požrtvovanu prirodu Janju&scaron;ević.&quot;Protiv Farskih ostrva presudile sudije &ndash; treba uzeti kao lekciju&quot;STARSPORT / Shutterstock Editorial / ProfimediaSvojih 100 odsto je dala i na planetarnom &scaron;ampionatu gde je Srbija stala u drugoj fazi, na bod od plasmana u nokaut rundu. &quot;Prvi cilj prolazak grupe je ostvaren. Mislim da smo ostvarili dobar rezultat, ako izuzmemo tu poslednju utakmicu protiv Crne Gore gde stvarno nismo očekivali takav rezultat i gde stvari jednostavno nisu funkcionisale. Ko&scaron;tao nas je taj jedan bod protiv Farskih Ostrva gde smo mogli i do devetog mesta, ali generalno kao utisak celokupnog prvenstva stigli smo do četvrtfinala i to je za mlade devojke u na&scaron;em timu velika stvar&quot;, sumira utiske Janju&scaron;ević.Ba&scaron; utakmica protiv male ostrvske države je ona po kojoj ćemo pamtiti taj &scaron;ampionat, kako je Srbija na vol&scaron;eban način ispustila pobedu.U poslednjem minutu smo poveli sa 31:30, a onda je golman Jovana Risović odbranila zicer, nakon čega smo pozvali tajm-aut 20 sekundi pre kraja. Iz njega je stvoren zicer za Jovanu Jovović, koja je bila potpuno sama, ali je oklevala da krene ka golu i sudije su joj oduzele loptu zbog pasivnog napada.To ne bi bio najgori scenario sedam sekundi pre kraja, da Jovović nije ometala izvođenje lopte, pa je zbog toga dobila crveni karton, a Farska ostrva sedmerac za konačnih 31:31.&quot;Tu je definitivno presudila lo&scaron;a sudijska procena, &scaron;to je kasnije i javno priznato od strane IHF-a. Mi na kraju od toga nemamo ni&scaron;ta, ali mislim da se i iz ovoga uči. Treba tu situaciju uzeti kao lekciju. Značiće i za iskustvo mnogo. Nije bila utakmica za prolaz ili za medalju da bi se o tome pravio jo&scaron; veći haos, jer bilo je mnogo ružnih komentara, &scaron;to nije prijatno ni za jednog sportistu, ali ljudi koji se bave tim komentarisanjem to ne mogu da razumeju&quot;, &scaron;alje na&scaron;a igračica jasnu poruku. pic.twitter.com/8F6W2wjnfB&mdash; OvoOno (@OvoOnoX) December 4, 2025Od avgusta je na mestu selektora &Scaron;panac Hose Ignasio Predens Pons.&quot;&Scaron;panska &scaron;kola mi je poznata i od pre. Poslednjih par godina sam u klubu igrala u takvom sistemu, tako da znam negde &scaron;ta je zamisao selektora i &scaron;ta se traži od nas. Mislim da su sve devojke lepo prihvatile njegov način rada&quot;, kaže Janju&scaron;ević, koja se osvrnula i na činjenicu da je i na klupi mu&scaron;ke selekcije &scaron;panski stručnjak (Raul Gonzales):&quot;Mislim da mogu uneti brzu igru i novine u na&scaron; način igre, &scaron;to sigurno može značiti mladim igračima i igračicama koji nemaju iskustvo igranja u inostranstvu. Nije strano da se de&scaron;avaju takve situacije i ne mislim da je to zbog odsustva domaćih trenera&quot;.Zajedno sa Hose Ignasiom, u stručnom &scaron;tabu odnedavno sarađuju Andrea Lekić i Katarina Toma&scaron;ević. Jedna od najboljih igračica u istoriji na&scaron;eg rukometa, te tzv. ministarka odbrane.&quot;Imati Leki u timu je sjajno, mislim da je nekad njoj teže nego nama (smeh), jer gledati sve sa strane je mnogo teže nego kad se obuju patike i izađe na teren. Svakako srećne smo &scaron;to je ostala u ekipi, u malo drugačijoj ulozi i posle karijere&quot;, Nakon dama, koje su zatvorile 2025. godinu, red je da momci otvore 2026. godinu na Evropskom prvenstvu u danskom Herningu.Srbija će igrati protiv Austrije, Nemačke i &Scaron;panije u tzv. grupi smrti ili, kako bi to rekao Vladimir Cupara, &quot;gore nije moglo&quot;.&quot;Svaka utakmica će biti te&scaron;ka i važna. Želim momcima puno sreće na prvenstvu, verujem da mogu u narednu fazu. Kako kažu: &lsquo;Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.&lsquo;&quot;, &scaron;alje Janju&scaron;ević optimističnu poruku na kraju dela razgovora o reprezentaciji.Mađarska kao uzor SrbijiMarco Wolf / imago sportfotodienst / Profimedia Od 2016. godine ne nastupa u Srbiji, a od tada je konstantno bila na relaciji Mađarska-Rumunija. Ipak, za nju postoji samo jedna idealna karijerna destinacija.&quot;Najlep&scaron;e mi je bilo u Mađarskoj, te&scaron;ko je navići se na taj režim, ali ko se navikne i zavoli posle gde god da ode nedostaje mu Mađarska. Mislim da je ta zemlja sjajna za razvoj mladih igračica. U Rumuniji sam igrala Ligu &scaron;ampiona sa Rapidom i to nosi svoje čari&quot;, kaže Janju&scaron;ević.Iz prve rečenice u ovom podnaslovu se da dosta toga izvući. Kao i drugi najuspe&scaron;nji srpski sportisti, Anđela je oti&scaron;la u inostranstvo kako bi ostvarila svoj pun potencijal, te i bila adekvatno kompenzovana za to.Kada govorimo o, uslovno rečeno, manjim sportovima kao &scaron;to je rukomet, problem je utoliko izraženiji. Oni koji žele da od njega žive imaju samo jedan put.&quot;Mislim da negde zaostajemo za drugim zemljama, rukomet nije jedan od glavnih sportova u koji se ulaže u Srbiji, kao &scaron;to su to ko&scaron;arka ili fudbal. Pomenuću i tu ligu koja nije na nivou kao &scaron;to su recimo Mađarska, Rumunija, Francuska ali se nadam da će se i to promeniti u godinama koje su pred nama i da će rukomet napredovati. Taj momenat povezanosti sa medijima napreduje i situacija se dosta promenila u odnosu na pre, u pozitivnom smislu&quot;, realno opisuje situaciju na&scaron;a sagovornica.&quot;Prelepo je videti punu halu kada igraju ko&scaron;arku Zvezda ili Partizan, bilo bi divno videti tako pune hale kada se igra rukomet.&quot;Kada se Janju&scaron;ević probijala u nacionalni tim, bila je to ekipa vice&scaron;ampiona sveta. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, ali sve kreće najpre iz nacionalnih okvira. Iako dosta toga jeste, nije sve ba&scaron; toliko crno...&quot;Žao mi je &scaron;to u zemlji imamo toliko potencijala, a ligu nismo uspeli da podignemo na taj nivo kao &scaron;to je recimo mađarska liga. Ono &scaron;to nikad ne bih promenila je ta srčanost koju nosimo u sebi, kako umemo da se borimo jedni za druge na terenu unutar tima i to &scaron;to imamo &lsquo;lude glave&lsquo; koje se ne predaju, inat koji nema svako. Imamo toliko predivnih i uspe&scaron;nih sportista, u timu i individualno, da je prosto lepota gledati sve to i znati da dolazimo iz iste zemlje. Ponosna sam &scaron;to sam iz Srbije&quot;.Klub je klub, ali je igranje za reprezentaciju srpskim sportistima po pravilu bez premca. Situacija nije drugačija ni ovde.&quot;Svaki sportista koji je bar jednom obukao nacionalni dres i slu&scaron;ao himnu zna da nema ni&scaron;ta lep&scaron;e od toga da si deo reprezentacije. Jedno je klupska karijera i jeste istina da sportisti &lsquo;žive i zarađuju&lsquo; od toga, ali biti deo reprezentacije je velika čast i posebno mi je drago kakav odnos na&scaron;i sportisti imaju prema tome. Kod nas, igrači u timu ili individualno, igraju srcem i du&scaron;om za svoju zemlju. Mi smo sportska nacija i mislim da se negde kod nas i ne postavlja pitanje kada su drzava i grb u pitanju&quot;, zdrav je stav Janju&scaron;ević.Nije uvek lako pronaći motiv, ali je važno za vrhunskog sportistu da smnogne snage i iznađe način da prebrodi krizne periode.&quot;Normalno je da se svim profesionalnim sportistima de&scaron;avaju mometi emocionalne praznine posle osvajanja medalje ili možda isto tako i nekih te&scaron;kih poraza, ali to dođe i prođe,ta ljubav prema dresu reprezentacije je ne&scaron;to zaista posebno&quot;.Veruje da ono &scaron;to dolazi ima razloga da pobudi optimizam. Među talentovanim nara&scaron;tajem koji dolazi sledeći, Anđela ima svog favorita.&quot;Ekipa je dosta podmlađena, uz rad i disciplinu devojke očekuje lepa budućnost. Ima vi&scaron;e mladih igračica, sviđa mi se na&scaron;a juniorska reprezentacija i mislim da će tu biti dosta devojaka koje će nastupiti i u prvom timu. Od juniorki bih izdvojila na&scaron;e desno krilo, Mia Nedeljković, kulturna, preslatka i uvek 100 odsto na treningu i utakmici&quot;, daje starija koleginica veliki podstrek lideru novog nara&scaron;taja. &quot;Novak Đoković primer u svakom smislu&quot; Aleksandar Djorovic / imago sportfotodienst / Profimedia Svaki sportista je nekada imao svog idola čije je visine želeo da dostigne. Bez ranije postavljenih rekorda i želje za nadmetanjem onih sa takmičarskim duhom, ko zna da li bi i na &scaron;ta ličio profesionalni sport danas.Umesto da ima samo jednog, Anđela je od vi&scaron;e njih &quot;čupkala&quot; pomalo i kombinovala ih u put kojim je po&scaron;la.&quot;Ima ih dosta od kojih se može mnogo naučiti, koje sam pratila, učila, koji su bili i jo&scaron; uvek su primer kroz svoje karijere. Od svakoga po malo i svi oni stanu u jedan GOAT, da tako kažem&quot;, kaže bez da otkrkiva ko joj je sve bio inspiracija.Jedno ime je na kraju moralo da se spomene na temu uzora i najvećih svih vremena. Kako to obično i biva.&quot;Imamo mnogo sjajnih sportista, koji ne prestaju da odu&scaron;evljavaju i donose radost svojoj zemlji. Jedan jedini i najveći Novak Đoković, primer u svakom smislu, čovek kakav se jednom rađa. Kada je ekipa u pitanju ne mogu da ne pomenem na&scaron;u vaterpolo reprezentaciju, svako po&scaron;tovanje za uspehe, pona&scaron;anje i tim. Godinama su već primer&quot;, ne zaboravlja Janju&scaron;ević ni saborce iz grupe neadekvatno zastupljenih.Sa 30 godina spada u red veterana, a to sa sobom logično nosi i iskustvo. Kada se priseća najlep&scaron;ih trenutaka u karijeri vezuje ih opet najpre za reprezentaciju, te ljude koje je upoznala pre nego za titule.&quot;Nosim sa sobom predivne uspomene, ima ih ba&scaron; mnogo. Recimo Svetsko prvenstvo u Japanu je jedna od mnogo uspomena koje ću zauvek nositi u srcu. U karijeri sam upoznala mnogo predivnih ljudi, proživela mnogo predivnih emocija, naučila mnogo kroz sport i to je negde i najlep&scaron;a stvar koja ostaje za ceo život. Medalje i trofeji su naravno ne&scaron;to čemu teži svaki sportista, ali ono najlep&scaron;e je zapravo neopipljivo,to je ono &scaron;to posle karijere nosimo u sebi, te sve proživljene emocije&quot;.Sa godinama staža je do&scaron;ao i otklon od posebne rutine, obroka ili bilo kakvih drugih ritualnih stremljenja na dan utakmice.&quot;Volim da odem u &scaron;etnju taj dan, nemam neke posebne rituale. O tome sam vi&scaron;e vodila računa kao mlađa, sada već radim po osećaju. Imam malo vi&scaron;e iskustva u ovim godinama&quot;, kroz osmeh privodi kraju ovaj razgovor Janju&scaron;ević.Za kraj, san je jedan isti za sve na&scaron;e sportiste i dok je tako nema zime za nas. Barem ne na tom planu...&quot;Medalja sa reprezentacijom je ja mislim ne&scaron;to o čemu svaki sportista sanja. Tako i ja!&quot;

Rukometno "đuskanje" Anđele Janjušević: "Srbija zaostaje, a imamo toliko potencijala"

0 Komentari